Turska Bozankaya jedina dostavila ponudu za 25 beogradskih tramvaja - Ponuđena cena oko 81 mil EUR sa PDV-om, po vozilu 3,23 mil EUR

Kako se može videti iz zapisnika, kao rok za prvu isporuku, navedeno je devet meseci. Kada je raspisan osporavani tender, u kome je bilo i materijalnih grešaka, u njemu je istaknuto da u okviru prve isporuke treba da budu isporučena dva vozila. Ali, kada je reč o isporuci ostalih vozila, nije izvesno kakva će biti tačna dinamika njihovog pristizanja u Beograd. Podsetimo, primedba pojedinih potencijalnih ponuđača u toku trajanja tenderskog postupka je bila i to što je tenderskom dokumentacijom predviđeno da rok za dostavu prvih vozila (minimum dva) ne sme biti duži od 18 meseci od dana zaključenja ugovora, a rok za isporuku svih ostalih vozila ne može biti duži od 15 meseci računajući od dana prijema pisanog zahteva naručioca. Potencijalni ponuđači su ukazivali da je standardni rok isporuke, uključujući i homologizaciju, od 30 do 36 meseci - jer se pretpostavlja da će svaki naručllac tražiti vozila koja su po nečemu specifična, i za čiju proizvodnju će biti potrebno određeno vreme, a ne ona koja se nalaze na lagerima proizvođača.

Kada je reč o aktuelnom tenderu, najviše iznenađuje upravo to što su izostale ponude poznatih proizvođača tramvaja, naročito ako se uzme u obzir da je u toku postupka postavljen neuobičajeno veliki broj pitanja potencijalnih ponuđača i tražena su razjašnjeja uslova i kriterijama u tenderu. Među zvaničnim zahtevima za razjašnjenja bili su oni koje su poslali švajcarski Štadler i poljska PESA. Upravo toliko interesovanje za pojašnjenjima, kao i podneti prigovori za zaštitu prava, sugerisali su da će biti barem nekoliko inostranih ponuđača.

Ali, na kraju ponuda samo od Bozankaje. I to ne bi blo ništa čudno da se mesecima unazad u beogradskoj stručnoj javnosti i na beogradskoj političkoj sceni nije spekulisalo da je tender za tramvaje "crtan" za ovu tursku kompaniju, a o čemu je još prošle godine sumnju zvanično prvi izneo Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu. "Proročke sposobnosti" stručne javnosti i gradske opozicije su se, podsetimo, i prethodnih godina ispostavljale tačnim, a kada je reč i o drugim gradskim tenderima kao što je bila kupovina turskih autobusa ili kao što su bili vaučeri za decu. I tada su "proricani" ponuđači na kraju te tendere i dobijali.