Izletište Čarapićev brest neodoljivo u bilo koje doba godine (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Verovatno nema mnogo onih koji o Vasi Čarapiću ne znaju bar to da je bio veliki srpski junak koji se istakao u borbama protiv Turaka, da je bio jedan od glavnih vođa Prvog srpskog ustanka i da je poginuo u borbi za oslobođenje Beograda. Sigurno nema mnogo ni onih koji ne znaju za beogradsku ulicu koja nosi njegovo ime, ali sudeći po broju onih koje obično srećemo na beogradskom izletištu koje je po njemu dobilo ime, malo je onih kojima je Vasa Čarapić asocijacija na izlet na Avali.
Obično kada se krene na ovu beogradsku planinsku lepoticu, zna se, ide se do Avalskog tornja, i tu se, obično, ostavi vozilo na parkingu kod tornja ili, eventualno, na onom parkingu ispod hotela Avala. I onda vikendom često, a pogotovo za prvomajske praznike ili neki sličan dan, prvi minuti na Avali zapravo proteknu u potrazi za mestom za parking.
Neki drugi poznavaoci Avale, koji boravak na ovoj planini ipak žele aktivnije da iskoriste, obično odu kolima na drugu stranu Avale – na Čarapićev brest, a onda uz malo planinarenja dođu do svih onih atrakcija do kojih većina ljudi dođe svojim vozilom. Naravno da se i kod Čarapićevog bresta često vikendom napravi gužva za parking, ali oni koji nameravaju da budu aktivni na planini sigurno ne čekaju podne za dolazak ovde, nego urane, pa bez problema nađu i parking.
Ispod planinarkog doma Čarapićev brest nalazi se i sportski teren, kao i brojne klupice za izletnike (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Zato smo ovog puta rešili da vam predstavimo baš jednu od planinarskih staza na Avali koja počinje kod Čarapićevog bresta. Strmija je, ali kraća, i lako su je u našem društvu savladavala i četvorogodišnja deca, tako da verujemo da ni ostali slabije kondicije neće imati problema.
Planinarski dom Čarapićev brest - mesto okupljanja ustanika
Staza, inače, počinje baš od Planinarskog doma Čarapićev brest, što treba i da ukucate u navigaciju kada krenete ka Brestu.
Kažu da je baš na tom mestu, gde se danas nalazi dom, svoje grane širilo šest brestova oko kojih je Vasa Čarapić okupljao narod i pozivao ih na ustanak protiv Turaka. U slavu našeg junaka, a rođenog podavalca (iz sela Beli Potok) danas se, malo pre doma, sa leve strane puta nalazi i spomenik. Kažu da je spomenik postavljen baš tako da Zmaj od Avale (kako je, takođe, Vasa Čarapić ostao poznat u narodu) gleda u pravcu svog rodnog mesta.
Spomenik postavljen baš tako da Zmaj od Avale gleda u pravcu Belog Potoka, svog rodnog mesta (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Inače, zanimljivo je kako neki izvori objašnjavaju poreklo njegovog prezimena. Navodno, neki njegov predak je slučajno ubio psa nekog Turčina i pošto je morao da preda globu u iznosu od 500 groša, Čarapićev predak je novac, umesto u kožnoj kesi, kako se tada običavalo, predao u čarapi. Tako su Čarapići dobili prezime, a Turci novi razlog za odmazdu, zbog čega su Čarapići, kako se veruje, napustili Crnu Goru.
U strahu od Čarapića, Turci svoja vrata dvaput zaključavali
Što se samog Vasilija Vase Čarapića tiče, on je, kažu izvori, svoje junaštvo pokazao kao jedva punoletan mladić, tokom Autrijsko-turskog rata u Kočinoj krajini, nakon čega je postao knez gročanske nahije. Kao takav, našao se i na neslavnom spisku za likvidaciju beogradskih dahija, kao i njegov brat Marko (neki izvori kažu da mu je bio brat od strica), koji je kasnije i stradao u seči knezova u Kaluđerici. To je još više učvrstilo Vasinu mržnju ka Turcima. Kažu da je Vasa bio nagluv, ali čak i u snu, kad bi čuo reč "Turci", skakao bi i povlačio oroz.
Za njega se posebno čulo kada je kod Leštana presreo i pokosio Turke krdžalije, sa zloglasnim harambašom Gušancem na čelu. Posle tog događaja, prenosi se u pričama, Turci su u strahu od Čarapića svoja vrata dvaput zaključavali.
Poseban ugled, zbog svojih ratničkih vrlina, uživao je i kod Karađorđa, koji ga je postavio za jednog od glavnih vojskovođa Prvog srpskog ustanka. Baš po njegovom nagovoru je Karađorđe 1806. godine rešio da napadne Beograd, iako druge ustaničke starešine nisu verovale da se Beograd može osvojiti. Upravo u toj borbi, u jurišu na Stambol kapiju, Čarapića je, u njegovoj 36, a po nekima u 38. godini, pogodio turski kuršum. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica, gde i danas počiva, a tek sto godina kasnije, po naredbi kralja Petra I Karađorđevića, tu mu je i podignut spomenik 1910. godine.
Planinarski dom Čarapićev brest od kojeg počinje planinarska staza (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) No, da se vratimo našoj stazi od Čarapićevog spomenika ili Čarapićevog bresta, gde su se nekada okupljali njegovi hajduci.
Pre nego što krenete stazom odavde, a u smeru Avalskog tornja, da znate da ovde možete da napravite i predah na nekoj od postavljenih klupa sa pečurkicama. Možete i da se malo bavite sportom na izgrađenom terenu, a ovo vam može biti i lokacija za neko vikend druženje ili piknik. Samo u tom slučaju da vam napomenemo da povedete računa o zaštiti protiv krpelja jer su oni od ovog perioda već aktivni. A svakako se posle takvog izleta u prirodi i dobro pregledajte. Nemojte da vas iznenadi ako vam se krpelj zakači i za uvo, ili uz kosu, pa da to u prvi mah i ne primetite. Kao i uvek, uživajte u prirodi, ali se za nju i pripremite.
U tom duhu pročitajte i ono što piše na tabli na Čarapićevom brestu o tome koje sve gmizavce možete sresti na Avali. Ne brinite, još od sredine prošlog veka na Avali nema otrovnica. Iščezle su usled urbanizacije, kako su nam u nekom od prethodnih istraživanja rekli u Srpskom herpetološkom društvu "Milutin Radovanović". Ali se svakako informišite putem ove table.
Planinarski dom je tik uz početak staze, odmah sa njegove leve strane, gledano iz ugla sportskog terena (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Što se naše predložene staze tiče, da ne biste zalutali kao što se nama desilo prvog puta, nemojte da pratite kolone ljudi koji od terena ispod planinarskog doma kreću širokom utabanom stazom ka avalskoj šumi. Pogotovo nemojte da krećete ka mostiću i potočiću koji ugledate ispred jer ćete tako, rekoše nam lokalci, završiti u jednoj od dužih avalskih planinarskih staza. Prelepa priroda u tom pravcu zaista lako može da vas zavede u drugom smeru. A ova staza koju mi želimo sada da vam predstavimo ima svega kilometar i nešto uzbrdo. Zapravo, ona je deo zvanične staze 6 Planinarskog društva Avala, koja je duga ukupno 2 km, pa vi možete i do kraja njome. Mi smo računali od Čarapićevog bresta do Avalskog tornja, a vi možete posle i dalje do Spomenika neznanom junaku, gde je kraj staze.
Obratite pažnju na početak staze pored doma
Nego - važna napomena - pošto je početak ove staze prilično neuočljiv, sada moramo da budemo jako precizni. Dakle, kada stanete ispod planinarskog doma Čarapićev brest, tako da vam je sportski teren iza leđa, a vi gledate u planinarski dom i restoran ispred, treba da krenete stazom koja se nalazi levo od planinarskog doma, ali tik uz njega, i vodi uzbrdo. Odatle, baš pored samog doma, kreće staza koja je samo u tom prvom delu jako strma i neuočljiva, a onda posle toga kreće blaži uspon i vidnije planinarske oznake na drveću. Osim u nekoliko deonica, u kojima ova staza preseca kružni asfaltni put koji vodi od Tornja pa nizbrdo sa Avale, ova staza zaista nije izazovna. U tim prelascima asfalta (dva puta) povedite računa zbog saobraćaja jer ponekad bude onih koji jure kolima od Tornja pa nadole. Svakako, vaše je samo da pogledate levo-desno i da bezbedno pređete put, a onda opet nastavite kroz šumu. U jednom delu ćete desetak metara ići i duž saobraćajnice, ali samo pratite oznake na drveću ili na stubovima i zaštitnim ogradama duž saobraćajnice i nećete pogrešiti. Za oko 40 minuta do sat vremena, u zavisnosti od kondicije, stići ćete do Avalskog tornja. To je zapravo deo staze koju mi predlažemo rekreativcima koji i nemaju baš neku kondiciju.
Kada dođete do Tornja, možete se, naravno, i popeti na njega i još koji put uživati u pogledu sa vrha, ili odatle nastaviti šetnju duž staze 6.
Kad ugledate ovaj prizor, na kraju ste naše predložene rute, ali šetnju možete nastaviti i dalje svakako (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Najviši srušeni objekat na svetu
Ako niste znali, stari Avalski toranj (od kojeg je novi viši oko dva metra - sada ima 204,68 m) u trenutku izgradnje bio je jedan od 10 najviših tornjeva u svetu, a smatrao se i jednim od najlepših TV repetitora u Evropi. Čak ga je neka asocijacija tornjeva u Parizu proglasila i najlepšim tornjem na svetu, a u trenutku kada je NATO bombama srušen, bio je najviši srušeni objekat na svetu. Takođe, bio je i jedina građevina ovog tipa koja je u preseku imala ravnostrani trougao, a jedinstven je bio i po tome što nije ukopavan u zemlju, već je postavljen na tri noge, da simbolizuje srpski tronožac - tradicionalnu drvenu stolicu za sedenje.
Pogled sa Avalskog tornja (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Posebnost tog starog tornja je bila i ta što je podizan bez skela, iznutra, pa je tokom izgradnje izgledalo kao da "sam raste". Prilikom njegove izgradnje na tlu ispod koga se nalaze spletovi hodnika i napuštena rudarska okna stara 2.000 godina (ovde se iskopavalo olovo, srebro, živa) u njega je ugrađeno 4.000 tona armiranog betona.
U ovaj novi toranj ugrađeno je 5.880 tona betona, 500 tona armature i 150 tona čelične konstrukcije, a celokupna konstrukcija je takva da može da izdrži zemljotres do 9,2 stepena Merkalijeve skale. Inače, do vidikovca tornja, na njegovom 122. metru, stižete za celih 40 sekundi. Dva lifta prevoze posetioce brzinom tri metra u sekundi.
Selo vilenjaka pored Avalskog tornja (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Ukoliko ste na ovaj izlet krenuli sa decom, možete svratiti i do Sela vilenjaka pored Tornja, gde deca mogu nakratko uživati, a vi odmoriti od uspona. Odatle možete produžiti i na kafu u burićima ispred Crkve brvnare, odnosno Crkve despota Stefana Lazarevića. Tu će vas ponuditi kafom ili domaćim sokom, a to vam neće naplatiti, nego će vam predložiti da neki prilog ostavite crkvi.
Gostoprimnica Crkve brvnare na Avali (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Odatle ova staza dalje vodi kroz šumicu levo, prema hotelu Avala, a potom i ka Spomeniku neznanom junaku, gde je zvanični kraj staze 6.
Kad dođete do hotela Avala, tu malo i zastanite i pogledajte ovaj spomenik kulture podignut 1931. godine po projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. Pogledajte malo i sfinge napravljene od veštačkog kamena, koje ukrašavaju ovu romantičarski razigrano zdanje sa njegove severne strane i koje su rad ruskog vajara Vladimira Zagorodnjuka.
Potom produžite do čuvenog Meštrovićevog dela – Spomenika neznanom junaru, podignutom u znak zahvalnosti za sve borce koji su svoj život položili braneći Beograd i otadžbinu.
Spomenik neznanom junaku - pogled sa Avalskog tornja (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Možda niste znali - o Spomeniku neznanom junaku
Inače, Ivan Meštrović je ideju o gradnji ovakvog spomenika izložio kralju Aleksandru I Karađorđeviću još 1932. godine, a na kraljevo odobrenje, gradnja je počela dve godine kasnije. Kažu da su za potrebe ovog spomenika jablanički kamen železnicom dovozili do stanice u Ripnju, a odatle seoskim volovskim kolima do proplanka (što je današnji veliki parking). Odatle su ga vojnici vukli u malim vagonima po šinama postavljenim za ovu priliku - sve do kote 511, gde su majstori dalje klesali i brusili kamen po projektu. Kralj Aleksandar je u međuvremenu ubijen u Marseju, ali je Meštrović nastavio radove i spomenik je završen 1938. godine. Verovatno znate da osam velikih karijatida (ženskih figura u ulozi stubova) predstavljaju šest republika i dve banovine tadašnje Jugoslavije, odnosno simbolično majke svih palih ratnika. Na prednjoj strani su Srpkinja i Crnogorka, sa leve Hrvatica i Slovenka, dok su na zadnjoj strani, prema Šumadiji, desno Vojvođanka i Makedonka, a levo Bosanka i Dalmatinka.
Sigurno da se još štošta može reći i o samom spomeniku i o njegovoj gradnji, ali mi smo ovde zbog aktivnog dana u prirodi, pa da onda kažemo i kako da se vratite nazad. S obzirom na to da računamo da ste sve vreme u penjanju pratili oznake na stablima i da ste pamtili vaš put, verujemo da nećete problema ni u povratku. Ali za svaki slučaj, a i zbog onih koji iz nekog razloga dođu prvo do Tornja, pa posle žele da planinare, odnosno da se spuste ka Čarapićevom brestu, a potom i da se penju u povratku, evo kako će ovu stazu naći.
Kada se vraćate od Avalskog tornja, nazad ka Čarapićevom brestu, ovo je mesto gde skrećete desno i ulazite u šumu (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Od tornja krenete nizbrdo asfaltom, u smeru suprotnom od smera ka Crkvi brvnari. Kada dođete do drvene oznake koja pokazuje da je Čarapićev brest desno (imate i fotografiju u prilogu), tu siđete sa asfalta u šumu i samo pratite markacije na stablima. Odatle vam do Bresta treba možda pola sata pešačenja nizbrdo.
U dnu staze se nalazi i restoran, ali da znate da je proplanak ispod restorana i doma odlično mesto za piknik sa porodicom, tako da se možete i za to pripremiti i poneti neki obrok od kuće. Svakako će vam odmor posle ovog planinarenja trebati, a na vama je da izaberete gde ćete.
Staza je pogodna i za porodice sa decom (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Iako će vas već u dolasku tamošnja predivna priroda sigurno mamiti da tu odmah zasednete i zauzmete neko mesto pod pečurkom, pa da možda nešto i pojedete, predlažemo vam da to ipak ostavite za kasnije jer punih stomaka nećete tako lako stići do vrha. Pauzu za obrok, ipak, predlažemo na kraju rute. A ako planirate ručak u restoranu, obavezno rezervišite mesto jer se ovde često vikendom dešavaju i manje privatne proslave, pa se slobodan sto malo teže nalazi.
Pančićeva odbrana Avale
A dok smo još kod saveta u vezi sa boravkom na ovoj planini, ne znamo da li znate da su naš ugledni srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije Josif Pančić i knez Miloš Obrenović možda najzaslužniji za to što danas imamo ovakvu Avalu. Naime, Pančić je 1856. godine, zabrinut zbog silne seče šuma, pisao Popečiteljstvu prosevčenija da je: "Avala ugrožena i da će nestati biljni i životinjski svet ako se nešto ne preduzme…" Na osnovu tog pisma, knez Miloš donosi naredbu 1859. godine da se Avala zagradi i spase od uništenja. Godine 1936. proglašena je za Nacionalni park.
Tako da... dok hodite njenim stazama, imajte ovo prethodno rečeno u vidu i pokušajte da tokom boravka na njoj primenite jedan od poznatih planinarskih kodeksa: "Ne ostavi ništa osim otisaka stopala, ne ponesi ništa osim utisaka i sećanja, ne ubij ništa osim svog vremena."
Danijela Stanimirović-Gavrilov