"Nevjesta Jadrana" iz druge perspektive - Evo kako se dragulj Crne Gore može doživeti kad se za prevoz, zbog gužvi na magistrali, izabere plovilo (FOTO)

Ma koliko da se u prvi mah čini da naši ljudi gotovo listom letuju u Grčkoj, sudeći po statistikama ipak ne tako mali broj ovdašnjih ljudi se odlučuje da svoj odmor provede u Crnoj Gori. Evo zvanično su prošle godine tamo Rusi bili prvi na listi turista (23,6%), odmah iza njih Srbi (21,5%), a na trećem mestu gosti iz BiH (8,5%) - od ukupno 2,6 miliona turista.

Naš jezik, naši ljudi i uspomene vezane za tamošnju obalu i gradove često su ovom delu ljudi dovoljan razlog da svoj odmor provedu negde gde se osećaju kao kod kuće. O Jadranu i njegovom mirisu koji im se debelo uvukao pod kožu da i ne govorimo. Ovo poslednje je razlog odlaska jednog broja naših ljudi i u Hrvatsku, ali za to je potreban ipak malo dublji džep.

No, ovi koji idu u Crnu Goru često se, iz čisto emotivnih razloga - starih prijateljstava sa domaćinima i slično, zalepe za jednu bazu i dugo godina je ne menjaju. Pogotovo ovi koji su se vezali za Boku Kotorsku. Ali zato kolima u deset dana boravka uredno prokrstare crnogoskom obalom od Herceg Novog, preko Kotora i Budve čak do Ade Bojane. Do ove godine.
Ove godine, bar oni turisti sa kojima je novinarka eKapije pričala u Đenovićima, Tivtu i Baošićima, bilo je nekoliko pokušaja da se nešto poseti, ali posle sati i sati putovanja, kola su uredno parkirali i svoj odmor nastavili bez četvorotočkaša.

- Neko društvo nam je došlo u Sutomore i otišli smo da ih vidimo. Krenuli smo u 1, a stigli u 4 popodne. Ovo nikad nije ovako bilo – požalila nam se Kristina iz Tivta, koja se sa neslućenim gužvama u ovom gradu suočavala i prilikom običnog odlaska u nabavku.

Iste utiske je imala i jedna porodica iz Banjaluke smeštena u Đenovićima, koja je posle jednog odlaska na festival u Kotoru odlučila da svoju zabavu i odmor ipak svede na Đenoviće. A savet da ne krećemo kolima nigde ako baš ne moramo imao je i naš domaćin iz Đenovića.

Međutim, novinarka eKapije je i sama htela da se uveri u ovo stanje koje ni prethodnih godina nije bilo prepreka da se obiđe malo više lepih mesta od Boke pa nadalje. Međutim, posle jednog putovanja od Đenovića do Herceg Novom u kasnim večernjim satima u trajanju od 45 minuta za manje od 10 km i jedne ture kojom smo hteli da obuhvatimo što više poznatih mesta od Kamenara, preko Tivta, Oblatnog, Plavih horizonata do Kotora, i mi smo našeg četvorotočkaša ostavili u debeloj hladovini.


Na drugoj polovini ove plaže, kao što možete videti i na fotografiji, bio je načičkan ostali običan svet – pod svojim suncobranima, na peškirima i ostalom, od kuće ponetom mobilijaru. Poneki ranoranilac je uhvatio i svoje parče borove hladovine, ali i mira, s obzirom na to da su ti delići obale sa prirodnim hladom bili malo udaljeni od ove gužve.




Istina, mi smo ovu plažu desno iskoristili i da se pošteno iskačemo u vodu sa plaže na stenama, kao i da se nadišemo mirisa borova, a onda smo mogli da nastavimo dalje. Usput, nije nam jasno zašto bi neko uklonio i metalne merdevine za izlazak iz vode na toj plaži, ali eto i to je neka novina divlje plaže u Radovićima. A što se tiče ručka, cena je bila vrlo prihvatljiva – čak i povoljna, a u ponudi je bilo i kuvanih jela – pasulja, punjenih paprika, gulaša, mnogo toga čega često nema u primorskim restoranima.

A od njega, u pokušaju da izbegnemo crveno obojenu trasu Jadranske magistrale po Google mapsu, u Tivat smo stigli novim putem - preko Škaljara i Kavača. Eto, malo smo preko brda upoznali i nove krajolike i brže stigli do trajekta u Lepetanima, a kad smo konačno stigli u apartman, i mi definitivno usidrismo našeg četvorotočkaša.

Ali smo zato odlučili da poslušamo savet lokalaca i da dignemo drugo sidro, odnosno da krenemo u obilazak Boke brodom. Naravno da nismo preko noći postali vlasnici neke jahte ili broda, niti položili za skipera, ali ako se dobro raspitate, ili znate ljude (a sećate se one priče sa početka o tome zašto neki ljudi za svoju bazu u Crnoj Gori biraju neka mesta), kupanje na otvorenom moru, mimo gužve, bez ležaljki, sa izabranim društvom, ne mora nužno da bude luksuz. Mi smo nalazili ponudu od 150 do 200 evra za ceo dan najma i skipera i brodića za kapacitet od 10-ak ljudi, pa kad se trošak izdeli, to mu po porodici dođe kao cena onih ležaljki na Plavim horizontima, a manje nego na Almara beach-u. I to je naravno neki skromniji brodić, srednje klase, a ako želite nešto luksuznije i novije, cene idu i do par stotina evra, a možda i hiljada više za dnevni izlet.

I mogu vam reći da posle ovakvog iskustva na nekim lokacijama i plažama do kojih se (uglavnom) ne može vozilom – kao što je plaža Mirište, plaža Arza, otočić Gospa (ne od Škrpjela, mada i nju jesmo obišli), i Dobreč, i obilazak tvrđave Arza i Mamula - sa pristojne udaljenosti, onda i Prevlake – dokle se smelo, pa Ostrva cveća, pa grada Perasta koji tek sam po sebi zaslužuje posebnu priču, boravak na nekoj krcatoj plaži u ležaljci na milimetar od susedne porodice zaista deluje kao kazna.