Ideja za aktivan dan u prirodi - Zaboravljena beogradska vazdušna banja (FOTO)

Kada dođe vikend ili bar neki slobodan dan, Beograđani nekako po pravilu za boravak u prirodi biraju ona najbliža ili najpopularnija gradska izletišta – Adu Ciganliju, Košutnjak i tu i tamo Zvezdarsku šumu ili neki boravak uz reku. Oni aktivniji odu i do Avale, pa tamo neretko ponove penjanje na vrh Avalskog tornja i obilazak Spomenika Neznanom junaku. Međutim, mali broj naših sugrađana odlazi na drugu beogradsku planinu – bar tako je pokazalo nekoliko naših poslednjih odlazaka. Da li je takvo stanje sa razlogom ili ne, prosudićete i sami, ali mi vam obilazak ove beogradske vazdušne banje i te kako preporučujemo, a videćete i zašto.

Svakako da je Kosmaj nešto udaljeniji od centra Beograda u odnosu na Avalu, ali za one koji žive ili rade u Beogradu, dvadesetak dodatnih minuta vožnje i isto toliko više kilometara u odnosu na Avalu zaista nije razlog da se ova planinska lepotica tako zaobilazi. Istina je da, gledano iz ugla turizma, na Kosmaju ima štošta da se unapredi, ali ako je razlog vašeg odlaska u prirodu boravak na čistom vazduhu i malo aktivniji dan, sa ovom planinom nećete pogrešiti. A istorijski gledano, imaćete priliku i da saznate štošta novo - ako ste poneki čas iz istorije propustili.

Pre svega, od dve rute koje će vam Google maps preporučiti, mi vam preporučujemo onu vremenski kraću, koja će vas duže voditi autoputem, a sa njega ćete se isključiti kod Malog Požarevca. Odatle ćete onda preko Senaje, Vlaške i Nemenikuća ići dalje ka manastiru Tresije, a potom i do Spomenika Kosmajskom partizanskom odredu, poznatom i kao Spomenik palim borcima Kosmajskog odreda, na jednom od vrhova Kosmaja. Za ovu rutu od oko 60 km trebaće vam malo manje od sat vremena vožnje od centra Beograda.

Ako niste od onih aktivnijih koji bi odlazak na Kosmaj mogli da iskoriste za jednu od lepših pešačkih tura, predlažemo vam da svoje vozilo za početak parkirate kod manastira Tresije i obiđete ovo zdanje koje je, kako se pretpostavlja, podigao kralj Dragutin 1309. godine. Neki istraživači tvrde da je ktitor manastira Sveti arhangeli Mihailo i Gavrilo, kako se Tresije, odnosno Tres po navodima u turskim spisima, zove, bio despot Stefan Lazarević, koji je u ovim krajevima inače voleo da provodi vreme. Ipak, među istoričarima prednjači mišljenje da ga je podigao kralj Dragutin, a da ga je despot Stefan obnovio.

Ovaj manastir je, inače, često bio meta napada i rušen je i obnavljan nekoliko puta. Bio je najbrojniji po bratstvu u Beogradskom pašaluku. Tokom 17. veka, bežeći od Turaka, jedan deo monaha je završio u manastiru Rakovica, a deo monaha u manastiru Hopovo, gde su sa sobom doneli i Psaltir koji se danas čuva u Hilandaru.

Kada završite obilazak manastira, kolima se za par minuta odatle možete odvesti do sledeće kosmajske lokacije, a to je drveni vidikovac Kosmaj. Zapravo, vozilo bi trebalo da ostavite kod popularne česme na Kosmaju, odmah pored "Titovog bazena" (o njemu ćemo posle), koja se nalazi kod skretanja ka Spomeniku Partizanskom odredu, a onda da odatle pešice odete do drvenog vidikovca na Kosmaju. Od česme do njega ima malo više od 600 metara i desetak minuta pešačenja. Ima onih koji ovu rutu skrate kolima tako što se vidikovcu što je moguće više približe, ali mi ćemo vam ipak savetovati pešačenje. Ovaj vidikovac je napravljen kao drveni toranj ili kula osmatračnica, sa tri sprata. Već i od prvog nivoa pruža se prelep pogled, a na trećem se već može sagledati sva lepota Šumadije i Avale u daljini. Ovo je, inače, prvo mesto na kojem smo sreli još neke turiste, ali mi smo mu prišli od neke od planinarskih staza, ali o tome ćemo kasnije. Ako ste od onih aktivnijih, od samog vidikovca nadole vodi planinarska staza koja bi vas mogla odvesti do Spomen kosturnice na Belom kamenu. Od vidikovca do nje vam treba par minuta nizbrdo i oko 200 metara, ali budite spremni za malo strmiji povratak uzbrdo.

Inače, ovaj spomenik na Belom kamenu, koji je prilično neprimetan i diskretan usred bogatog šiblja, svojom veličinom i stanjem u kojem se nalazi nimalo ne odgovara veličini herojskog čina onih koji su baš tu stradali u borbama za odbranu Beograda 1914. godine. Kažu da je bitka koja je tu vođena u novembru te godine bila prelomna za Kolubarsku bitku. Borbe su trajale tri dana i srpska vojska je ne samo izdržala i ostala na Kosmaju nego je uprkos velikim gubicima krenula u kontraofanzivu preko Kolubare. A ubrzo u završnoj fazi Kolubarske bitke oslobođen je i Beograd. Kao pomen vojnicima stradalim u ovoj bici, na samoj liniji nekadašnje odbrane, postavljen je spomenik od belog kamena, sa krstom na vrhu.

Mi na ovom mestu nijednog turistu nismo sreli, a koliko je i od nadležnih ovaj deo istorije zanemaren govori i to što je tabla sa opisom spomenika toliko izbledela od sunca da se jedva nazire šta je na njoj pisalo. A unutar samog spomenika, između kovčežića i stakla ispred njega, iznikao je nekakav korov - videćete već na slikama. Uostalo, ako dođete ovde, videćete i sami koliko ovo mesto vapi za brigom.To vas svakako ne remeti da vašom posetom odate počast palim borcima Prvog svetskog rata i usput se podsetite stihova Đure Jašića (Otadžbina), uklesanih u ovaj spomenik:

Posle toga vas do Spomenika Kosmajskom partizanskom odredu čeka oko dvadesetak minuta pešačenja, odnosno 1,5 km. Predlažemo da usput, na raskrsnici pre Spomenika, dopunite vaše zalihe vode, da kupite sok, kafu ili već nešto od ponuđenog kod jedinog prodavca koji se tu često nađe – za slučaj da sami niste poneli sve što vam treba. Ni ovde, kao ni u Deliblatskoj peščari (naš predlog za aktivan dan u prirodi od prošle nedelje) takođe nema prodavnice, pa savetujemo da vaše rančeve opremite svime što bi vam u jednom danu u prirodi moglo zatrebati, a pre svega voda.








Inače, prvi deo ove staze je malo strmiji i pun prirodnih prepreka u vidu palog drveća, grba od korenja, prelaza preko isušenog korita potoka i sl. Posle prolaska kroz šumu doći ćete do Šumske kuće, a tu vam predlažemo da nakratko izađete na asfalt i da odatle nastavite levo uz put. Napominjemo da na toj deonici obratite pažnju na saobraćaj jer, iako je to svega par stotina metara pešačenja, saobraćaja i te kako ima, pa budite pažljivi. Kad sa leve strane ugledate ozidano kameno ognjište za roštilj, tu skrenite i odatle nastavite stazom desno kroz šumu koja vas direktno vodi do Spomen kosturnice. Napominjemo da pratite stazu uz obeležene planinarske oznake na stablima. Ova staza je pogodna čak i za vrele letnje dane jer vodi kroz bogate krošnje hrastovih i bukovih stabala, sa ponekim četinarom. Oko 1,5 km od manastira doći ćete i do Belog kamena, kako ovu Spomen kosturnicu, kao jedan od kosmajskih vrhova, često zovu.

Tu imate i klupice za predah. Moći ćete i da osmotrite spomenik o kojem smo vam već rekli dovoljno u prvom delu teksta, a odatle vas čeka dalja trasa ka drvenom vidikovcu. Do njega odatle ima 300 metara, što piše i na zaista odličnim oznakama planinarskih staza. Inače, u ovom kraju postoji i Noćna planinarska staza, što inače nije česta pojava. Kad dođete do vidikovca, već ćete malo češće sretati turiste, a kad završite posetu vidikovcu, odavde nastavljate asfaltom ka prethodno pomenutoj česmi i Spomeniku Kosmajskom odredu, od kojeg vas deli oko 1,2 km. Ovo je trenutak kada bi vam, nakon obilaska spomenika, prijalo da negde možete i da sednete ili napravite pauzu za piće ili ručak, ali zato vam savetujemo da sa sobom ponesete sve što vam je potrebno za jedan dan u prirodi.