Znate li gde se nalazi prvi Titov muzej nastao posle raspada Jugoslavije - Dve sobice bez radnika, keš ne primaju, QR kodovi umesto objašnjenja (FOTO)

Druže Tito, nažalost, skrenuli smo sa puta – zaključio je jedan Dalibor 27. decembra prošle godine, upisujući svoju poruku u knjigu utisaka Titovog muzeja u Sarajevu, prvom muzeju nastalom nakon raspada SFRJ koji je posvećen "najvećem sinu naših naroda i narodnosti".

Ovo nije muzej na kakav ste navikli. Nema radnike, ni slobodnog dana, a ni keš se ne prima.

Dve sobice u stanu u prizemlju zgrade u centralnoj sarajevskoj ulici Ferhadija možete posetiti svakodnevno od 9 do 22h. Karta koja košta 10 KM (5 EUR) kupuje se na automatu i plaća isključivo karticom.

Nemojte da vas zavara moderni ulazak - čim prođete kroz vrata sa petokrakom, dočekuju vas stihovi pesme "Zemljo moja" Ismete Krvavac i zakoračićete u vremeplov.

Uprkos nazivu, nije to samo muzej o Titu, već o životu u Jugoslaviji, pa će svi koji su živeli u to vreme, sa nostalgijom prepoznati predmete svog detinjstva, vojničkih ili odraslih dana.

Drug Seid upravljao putničkim vozilom sa neispravnim desnim svetlom

U samo dve sobice stao je impozantan broj eksponata koji slikaju sve aspekte života Jugoslovena, od škole, preko vojske, do stanovanja. Volan Juga, skije, Yassa jakne i ski odelo, ženske sandale, novac, plakati popularnih filmova, gobleni i uzorci tapeta koji su krasile jugoslovenske domove, pričaju priče o životu na ovim prostorima.

Stranci i oni koji u to doba još nisu bili rođeni moći će da, umesto klasičnih objašnjenja koja bi zauzimala preko potrebni prostor, skeniraju QR kodove pored svakog predmeta i tako se upoznaju sa istorijom zemlje koje više nema.

Pioniri iz doba SFRJ osmehnuće se na korice knjiga Doživljaji Nikoletine Bursaća, Orlovi rano lete, Sutjeska, ali i Kako treba učiti. Žene će se prisetiti naslova Majka i djete, Savršena domaćica, Knjiga za svaku ženu.

Koliko su saveti bili popularni svedoče priručnici Kako održavati savremeni stan, Sanitarne instalacije – održavanje i opravka, neprevaziđeni Bonton i Pravila ponašanja u prirodi, kao i knjiga čiji je naslov i danas aktuelan: Evropa za nas - sa podnaslovom "Stići, spavati, jesti, obići, kupovati, a pritom ne potrošiti bogatstvo".

Ljubitelji putovanja uživaće u razglednicama iz popularnih jugoslovenskih letovališta, starim voznim i autobuskim kartama, a svoje mesto u nevelikom muzeju našao je i jedan kofer.

Pušače će, zahvaljujući kutijama cigareta, zapahnuti miris Lorda, Drine, Zete, Jadrana, Kenta. Mlađe posetioce će iznenaditi izgled starih radio aparata i televizora, uz uputstvo za upotrebu, objavljeno u novinama, koje savetuje da televizor postavite na udaljenosti od tri metra, a program pratite uz diskretno sobno osvetljenje.

U delu koji predstavlja kuhinju videćete tanjire, posude za kafu i šećer koje i dalje krase mnoge domove, reklamu za Kinderladu.

U kupatilu veš mašina, prva u Jugoslaviji, čiji je proizvođač naravno Gorenje, grejalica, vaga za merenje, fen, vikleri za kosu, kalodont, po kom smo kasnije nazivali sve paste za zube.

Čuva muzej i dragocenosti, poput nikad objavljene fotografije sa otvaranja Sarajevske žičare 1959. godine, kao i nikad objavljene fotografije iz privatne kolekcije Mirze Delibašića.

Tu je i singl Zdravka Čolića "Druže Tito mi ti se kunemo" (1980) koji je izdat desetak dana pre Titove smrti i prodat u neverovatnih 300.000 primeraka. Albumi Lepe Brene, Crvene jabuke, Kemala Montena, video kaseta Audicije govore o tome šta su Jugosloveni gledali i slušali.

A kako su im izgledali vojnički dani, saznajemo na osnovu izložene uniforme, pisama, razglednica i fotografija iz vojske, recepture za pripremanje jela u JNA, dozvola za izlazak iz kasarne.

O redu, radu i disciplini, svedoči i kazna za druga Durgut Seida, koji se rešenjem sarajevskog Opštinskog suda za prekršaje kažnjava sa hiljadu dinara jer je 29.10.1985. (kada Tito već nije bio živ) oko 19 časova u ulici Višnjik 1 upravljao putničkim vozilom na kojem nije bilo ispravno desno svetlo.

Nagrada od 100.000 nemačkih maraka u zlatu

Naziv muzeja opravdava čitav niz predmeta posvećenih doživotnom predsedniku SFRJ - uramljene fotografije, bista, značke sa njegovim likom, ali i knjige: Titove novogodišnje poruke, Titov ratni put, Josip Broz na čelu kolone, Bilo je časno živjeti s Titom.

Videćete delove školskih sastava u kojima učenici pišu "Tito je radio, Tito je u rat išao, U ratu je ranu nosio, Tito nam je mir i radost donio, Sretan je naš narod što je Tita imao".

Na početak II svetskog rata podseća oglas koji potpisuje zapovednik nemačkih četa u Hrvatskoj gde pod parolom Život, sloboda i zaštita obaveštava da "ko izruči komunističkog poglavicu, zvanog Tito, njemačkim oblastima, živog ili mrtvog, dobiće nagradu od 100.000 njemačkih maraka u zlatu".

- Zločinac Tito je za Vašu zemlju nesreća. On kao boljševički agent hoće Vašu zemlju milošću Moskve pretvoriti u sovjetsku republiku - navodi oglas uz napomenu da je "odstranjenje toga zločinca nacionalno djelo".

Neizbežni su i novinski tekstovi koji obaveštavaju da je "dana 4. maja 1980. godine u 15.05 časova u Ljubljani prestalo da kuca veliko srce predsjednika naše SFRJ" sa napomenom da "teški bol i duboka tuga potresa radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čovjeka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, djevojku i majku".

Da je Tito za mnoge i danas oličenje bolje i lepše prošlosti, svedoče žalopojke za bivšom državom koje se nižu u knjizi utisaka. Divna je ovo muzejska šetnja za sve koji pate za nekim boljim vremenima, slažu se Mirze, Mare, Ivane, Maje, Draženke, Jelene, Magdalene, Ruždije, Melvini, Dženade, Filipi, iz Beograda, Plava, Leskovca, Dalmacije, Slovenije.

Poruke onih koji su rođeni godinama nakon raspada SFRJ govore da i neki novi klinci veruju u ideju jugoslovenstva.

- Nažalost, nisam bio dio ove lijepe priče i mogu samo reći da mi je jako žao što se nije nastavila. Znam samo da su naši ljudi svi na ovim prostorima sposobni za puno toga. Bivša država je i dokaz toga! – napisao je jedan A.S. 1998. godište.

"Živela Jugoslavija" - dopisuju drugi.

M. Dedić