Ladislav Tomašević, generalni direktor "EFG Property Services" - Beogradu nedostaju bar još dva šoping centra
(Ladislav Tomašević)
U momentu kada maloprodavci sve više zatvaraju svoje radnje, kada kupovna moć građana nije na zavidnom nivou, u Beogradu je najavljena izgradnja još nekoliko šoping centara. Da li imamo potrebe za tim, kako je izdati lokal u današnje vreme, a kako je to bilo nekada, te možemo li da privučemo još neke velike brendove, u razgovoru za "eKapiju" govori Ladislav Tomašević, generalni direktor kompanije "EFG Property Services".
Ova, ćerka-kompanija "Eurobank grupe", izdala je najviše lokala u tržnim centrima u našoj zemlji, a bili su i ekskluzivni zastupnici za "Immocentar", "Ušće šoping centar", "Kragujevac Plaza", niški "Forum"... Osim toga, "EFG Property Services" bio je angažovan i na izdavanju poslovnog prostora mnogih drugi tržnih centara.
eKapija: Kakvo je sadašnje stanje na tržištu šoping centara? Koliko je danas teško izdati lokal u odnosu na vreme pre krize?
- U principu "najlakše" je izdati šoping centar, ali treba napraviti koncept koji će da funkcioniše. Lokali se obično izdaju na 5 godina uz mogućnost produženja zakupa na isti period. Mada, danas koliko god se zaštitili ugovorom, postoji mogućnost da zakupac zbog sve težih uslova poslovanja i pada kupovne moći napusti lokal.
Šoping centri u Srbiji su krenuli sa manjim formatima. Prvi šoping centar je bio "Mercator" i mislim da je to uspešno realizovan projekat, budući da se dosta faktora poklopilo. Sledeći šoping centar koji smo i mi izdavali, je "Immo centar". Vrlo lep koncept (10.000 m2), izdali smo ga u potpunosti pre otvaranja. I onda je na red došao, danas najuspešniji, "Ušće". I on je bio vrlo brzo izdat.
Inače svi šoping centri koje smo mi radili bili su izdati preko 90% na dan otvaranja. "Ušće" je specifičan šoping centar, ima odličnu lokaciju i otvoren je u najbolje vreme za maloprodaju, tako da smo zapravo imali "slatke muke" da izaberemo ko će uopšte da uđe u njega. Nijedan zakupac nije ušao bez detaljne prezentacije, provere finansijskog poslovanja u poslednjih nekoliko godina, i sl. Sa druge strane, danas je nemoguće dostići cenu na tržištu koja je tada postojala.
eKapija: Koliko je cena zakupa pala, u odnosu na 2008. godinu, koja se obično uzima kao referentna?
- Sigurno za 30%. U pitanju je "surovi" pad cena, jer je danas mnogo teže napraviti biznis plan da se otvori šoping centar. Visina ulaganja je manje-više ista, ali je povraćaj investicije drugačiji. Danas su problem prvenstveno cene zakupa, moramo imati totalno drugačiji pristup ka zakupcima, jer upadate u zamku da je svaka ponuđena cena inicijalno previsoka. Drugo, što nije loše, zakupci su danas mnogo iskusniji, tako da treba više vremena za realizaciju nekog ugovora.
eKapija: Da li se povećava procenat maloprodavaca koji napuštaju lokale?
- Da, svakako. Kriza u maloprodaji je izuzetno izražena. Posebno u letnjim mesecima. I ovaj septembar je loše počeo. Ono što je interesantno da ekstremi rade veoma dobro, oni koji su jeftini i oni koji su skupi.
eKapija: S obzirom na krizu i pad u poslovanju, da li ima prostora i potrebe za novim tržnim centrima u Beogradu?
- Svakako da ima, iako ne bih preferirao da za nekih pet godina imamo situaciju kao što je u Zagrebu, koji je prenatrpan šoping centrima. Ako svi budemo gledali pesimistički, i ne budemo ništa otvarali, tapkaćemo u mestu. Mislim da gradu od 2 miliona stanovnika kao što je Beograd nedostaju bar još dva centra, ali strateški locirani na mestima koja nisu pokrivena, kao npr. "Višnjička Plaza" na Karaburmi. Jedan od njih je svakako i najavljeni "Delta planet" na Autokomandi koji će biti najveći u regionu i privući rekordan broj posetilaca, radnih mesta, te proširiti spektar novih zakupaca, i to za svačiji džep.
eKapija: Na koji način će novi tržni centri uticati na postojeće?
- "Višnjica Plaza" će se nalaziti u veoma naseljenom delu grada koji nije pokriven adekvatnom ponudom, i nesumnjivo je da ce biti uspešan. Time će upotpuniti sadašnju prazninu tog dela Beograda odnosno opštine Palilula, kojem je potreban upravo takav tržni centar sa svim kategorijama zakupaca koje će imati.
Sto se tiče "Delta Planeta", s obzirom na to da je planiran na lokaciji Autokomanda koja se nalazi uz autoput, on će biti regionalnog karaktera. Očekuje se da će uticati na lošije poslovanje drugih centara, ali ne toliko da oni neće opstati. Drugo, to je ogroman projekat, koji može da privuče i neke druge zakupce koji se sada možda lome da li da uđu na tržište Srbije. To ce biti veliki plus za budući razvoj tržnih centara u Srbiji.
eKapija: Koliko je teško privući nove brendove?
- Priča se dosta o tome kada će H&M doći u Srbiju, ali se ne uzima u obzir gde će da otvori radnju. Knez Mihajlova je limitirana brojem i veličinom lokala. Ta kompanija ima visoke kriterijume, specifične standarde u pogledu izgleda, veličine i pozicije lokala, traži samo najbolje lokacije i mora da ima neku kritičnu masu da bi ušla na novo tržište. Nisu dovoljni samo "Ušće" i "Delta City". Mora da im se ponudi i centar grada, i još jedan tržni centar.
Naša kompanija ima potpisan ugovor sa C&A u kragujevačkoj "Plazi". Nekada je bilo nemoguće zamisliti taj brend u Šumadiji, ali mi smo pokazali da ako im se ponudi pravi koncept, ima šanse. Takođe, za mart 2013. godine je najavljeno otvaranje "retail" parka u Jagodini čiji je koncept trenutnu veoma aktuelan u Srbiji. "VIVO shopping PARK" će stanovnicima Pomoravlja ponuditi brendove koji im do sada nisu dostupni. "EFG Property Services" je takođe angažovan na tom projektu.
eKapija: Kako će otvaranje autlet centara, poput "Fashion Park Outlet Centra" u Inđiji uticati na tražnju u zakupu lokala u "standardnim" centrima i uopšte na njihovo poslovanje?
- Što se tiče autlet centara poput Inđije, smatram da sada nema više prostora za nekim drugim. Ne vidim razlog zašto bi neki zakupac koji je prisutan u Inđiji, otvorio još jednu radnju bliže Beogradu.
Kada je u pitanju uticaj na poslovanje u Beogradu, inđijski centar je možda uticao na autlet radnje koje su neki od tamo prisutnih maloprodavaca imali i ovde. Međutim, ne toliko značajno, jer u autlet centrima postoje određena pravila igre. Nije sva roba (iz starijih kolekcija) u autlet centrima povučena sa tržišta Srbije. U autlet centre dolazi više kanala kojima roba stiže. Paralelno, postoje i kolekcije koje se proizvode samo za autlet centre.
Jelena Đelić