VLADISLAV LALIĆ, potpredsednik UO FIC i regionalni direktor IKEA - Život i posao su maraton, a ne sprint

Vladislav Lalić je Beograđanin, koji ceo svoj život putuje po svetu i menja mesta boravka, ali ga koreni uvek vraćaju mestu rođenja. Svoju, i želju supruge, ispunio je 2009. godine. Od tada živi u Beogradu, sa zaduženjem potpredsednika Upravnog odbora Saveta stranih investitora i regionalnog direktora za razvoj kompanije IKEA za jugoistočnu Evropu.

- Promene mesta boravka obeležile su deo mog života, iako mi je oduvek bilo najlepše u Srbiji, u Beogradu, sa svim manama i vrlinama. Težio sam sa porodicom da se vratim. Oženjen sam i imam dva sina. Jedan je rođen u Turskoj, a drugi čim smo se vratili u Beograd - započinje razgovor Vladislav.

Rođen je 22. septembra 1969. godine. Otac mu je Vojislav Lalić, pravnik, ali mnogo poznatiji kao eminentni novinar, jednako kao i stric Borislav. Majka se bavila advokaturom, dok je mlađi brat arhitekta.

Iako je u detinjstvu mnogo puta menjao mesto boravka, Vladislav kaže da se ovog perioda seća kao bezbrižnog. Četiri razreda osnovne škole završio je u Beogradu, a potom nastavio obrazovanje u internacionalnoj, američkoj školi u Švedskoj, odakle je otac izveštavao.

Potom je u Zemunu završio gimnaziju, a studije ekonomije u Grčkoj, na američkom fakultetu, gde je otac radio kao dopisnik Tanjuga.

- Vratio sam se u Beograd 1991. godine u januaru. Već u aprilu sam se prijavio konkurs u kompaniji IKEA, koja je tada imala start šop u hotelu Hajat, otvoren marta 1991. godine. Ipak, zbog sankcija, u junu sledeće godine je zatvoren. IKEA je tada obećala da će svi radnici ponovo imati priliku da rade u ovoj kompaniji, ukoliko se ikada vrati u Srbiju. To obećanje je ispunila - kaže naš sagovornik.

Narednih 17 godina Vladislav je proveo živeći u inostranstvu, a radeći za kompaniju IKEA. Jednu godinu bio je u Sloveniji, pet godina u Rumuniji, sedam i po u Turskoj i tri u Španiji. Bavio se nabavkom za ceo Bliski istok, centralnu Aziju, Egipat, Tursku, a poslednje tri godine pre povratka u Srbiju bio je direktor nabavke za jugozapadnu Evropu - Španiju, Portugal, Veliku Britaniju, Francusku i Belgiju.

Posao ga je vratio u Beograd, kako bi kompanija IKEA prošrila poslovanje i u regionu. Tako je prvo otvorena robna kuća u Zagrebu, kao i outlet centar. Otvoreni su objekti u Beogradu, Bukureštu, plan za sledeću godinu je Ljubljana, kao i otvaranje prve robne kuće u Ukrajini, u Kijevu. Takođe, u planu je otvaranje ritejl parka u Beogradu, odmah pored robne kuće IKEA.

Kako Vladislav naglašava, čovek mora da bude svestan odakle je:

- Ja sam iz Beograda, moj otac je iz Crne Gore i smatram se Srbinom. Rođen sam ovde, a najvažnije je kako se čovek oseća. Ja se osećam tako i tako sam vaspitao svoju decu, zajedno sa suprugom. Treba da znaju da su odavde, da su Srbi, a da naravno poštuju i uvažavaju sve druge - naglašava Lalić.

Iako nijedna zemlja ne može da stane rame uz rame sa Srbijom, Vladislavu je u najlepšoj uspomeni ostala Turska.

- Ono gde ste rođeni ima svoje specifičnosti i ne može se nadomestiti ničim. Ipak, Turska mi je ostala u izuzetno lepom sećanju, ne samo što nam se stariji sin rodio tamo, već i kao zemlja, narod. Moje iskustvo, što privatno, što profesionalno, bilo je sjajno. To je divna zemlja za život, a narod vrlo otvoren i ima dosta sličnosti sa nama po mentalitetu - kaže Vladislav.

Posebno naglašava da su Turci disciplinovani i vredni, pa je IKEA u ovoj poslovno potentnoj zemlji ostvarila izuzetne rezultate, i to u relativno kratkom periodu od 1998. do 2005. godine, kada je poslovni promet višestruko uvećan.

- Ti rezultati govore sami po sebi. Profesionalno, mi smo kao kompanija imali sjajne rezultate, a njih ne možete da ostvarite ako nemate sa druge strane nekoga ko može da odgovori vašim zahtevima i da vas prati - smatra sagovornik.

Selidba iz zemlje u zemlju obogatila je Lalićev rečnik novim jezicima. Tako se danas tečno služi, pored engleskog, i švedskim, govori rumunski, a kako kaže, za španski mu je potreban mali podsetnik.


Život i posao su maraton, a ne sprint

Od oca i strica je naučio da, ako puno radite, a volite svoj posao, to je onda privilegija. Zbog njihove novinarske profesije stekao je širinu, drugačije vidike i shvatio da život u drugoj zemlji ima i svoje prednosti, iako se uvek vraćao Beogradu.

- Upoznajete nove ljude i postajete bogatiji čovek, koji drugačije sagledava stvari, stičete iskustvo, radoznalost, koja je karakteristika novinarske profesije. To je velika vrlina i verujem da to ne bih stekao u toj meri da nije bilo profesije kojom se bavi moj otac, koji i danas piše, iako u osmoj deceniji - smatra Vladislav.

Seća se da je, dok je odrastao, kuća bila puna novina, pa ih i dan danas kupuje, posebno kada putuje avionom.

Vladislav smatra da je privilegija da radite ono što volite i za šta ste se školovali. Posebno ukoliko su vrednosti koje kompanija neguje vrlo približne vrednosnom sistemu samog čoveka, kao što je slučaj kod njega. Duboko veruje u četiri principa.

- Naporan rad, istrajnost, disciplina i skromnost su suština i moja lična filozofija. Reč je o sistematičnom radu, a da kada se susretnete sa problemom ne odustanete. Nije stvar da li ćete pasti, nego koliko ćete se brzo podići - uveren je sagovornik eKapije.

Napominje da se mnoge stvari u poslu mogu primeniti iz sporta, posebno kada je reč o disciplini.

- Disciplina je jako bitna. Svesno se odričete, istrajni ste, ne posustajete kako biste došli do cilja. Čovek mora da bude sa obe noge na zemlji, jer je uspeh relativna kategorija. Ne bi trebalo da poleti visoko, jer je skromnost jedna od najvažnijih vrednosti koje čovek može da ima. Život, a i posao, su maraton, nisu sprint. To je jako bitno da se ne zaboravi. Ako vi trčite određenim tempom, koji je prilagođen da stignete u najbržem mogućem roku, ali i da izdržite, to je jako bitno - objašnjava Lalić.

U skladu sa skromnošću kojom se vodi, ne želi da izdvaja svoje poslovne uspehe, već kaže da je ponosan kada uradi sve što je do njega, te da je na drugima da procene da li je to uspešno.

- Ponosam sam na sve što smo uradili u regionu, a mogu da izdvojim robnu kuću u Beogradu, što je i profesionalno, emotivno i lično, bilo ostvarenje nekih snova i ambicija započetih pre više od 25 godina. Kada čovek uradi najviše što može, rezultati dolaze, ciljevi se ostvaruju. Treba imati sreću, ali je i provocirati, rizikovati - veruje Vladislav.


Balans poslovnog i privatnog je moguć

Sticanjem iskustva, čovek svoje obaveze može da prilagodi i da napravi balans između privatnog i poslovnog dela života. To je iskustvo našeg sagovornika. Uveren je da čovek ne može samo da radi, jer to nije dugoročno održivo:

- Ja se trudim da ne radim vikendom, jer radni dan traje dugo, a vikend je za porodicu, prijatelje, za sebe samog. Ipak, sve zavisi od čoveka do čoveka. Meni ova formula omogućava da ostvarujem poslovne ciljeve, a da sa druge strane da ne zanemarim i porodicu.

U tom duhu se trudi da rekreativno svake nedelje ujutro igra košarku sa prijateljima. Veliki je ljubitelj sporta i veruje da čovek u sportu može da primeni mnoge prave vrednosti sa kojima se susreće što u poslu, što u svakodnevnom životu.

Ovaj veliki navijač Crvene zvezde, svoju, kako kaže iracionalnu ljubav prema klubu, preneo je i na sinove. Strast koja ga ne napušta nasledio je od dede. Upravo je Zvezda bila jedna od stvari koja mu je nedostajala u inostranstvu.

- Zvezdu mnogo volim i gledam, pre svega, fudbal i košarku. Sa drugarima idem na utakmice i to je već ritual. Taj deo života mi je mnogo nedostajao, a neke stvari kod kuće ne mogu da se nadomeste. Ne mogu ja da navijam za Galatasaraj, Real Madrid, Steauu. Mogu jedino za Zvezdu. To je uostalom jedna od najvažnijih sporednih stvari na svetu! - napominje Lalić i dodaje da je žreb ove godine bio veoma atraktivan, kada je reč o nastupu našeg najvećeg kluba u grupnoj fazi Lige šampiona.


Savet stranih investitora se zalaže za bolju poslovnu klimu

Vladislav Lalić obavlja još jednu dužnost - potpredsednik je Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC).

Savet stranih investitora je nezavisna institucija, koja okuplja veliki broj, tačnije preko 100 velikih stranih kompanija, koje imaju istorijat dugoročnog poslovanja. Do sada su investirale skoro 34 mlrd EUR na našem tržištu i zapošljavaju preko 100.000 zaposlenih.

- Mi ne zastupamo interese jedne kompanije i ne rešavamo pojedinačne probleme jedne kompanije, već se zalažemo za poboljšanje poslovne klime, kako bi taj ambijent bio održiv, konkurentan, privlačan za druge investitore - napominje Lalić.

Dodaje da je značaj Saveta i u tome što su ove kompanije prepoznate kao one koje u poslovanju zastupaju visoke etičke standarde. To je u vezi sa načinom i ophođenjem prema svojim zaposlenima, načinom na koji posluju. Dobar su primer drugima, jer imaju visok standard poslovanja.

- Savet ima značaj u dijalogu sa relevantnim institucijama, a pre svega sa Vladom, kojoj daje konstuktivne predloge kroz 11 komiteta. Ovaj rad je ekspertski i detaljan, a tiče se zakonske regulative, podzakonskih akata i tako dalje. Kroz Belu knjigu, koju objavljujemo jednom godišnje u novembru, pokušavamo da ukažemo na oblasti koje bi trebalo poboljšati i struktuirano pratimo šta se dešava u oblastima gde smo predložili da se neke promene dese - objašnjava Vladislav.

Dodaje da sa Vladom neguju partnerski, otvoreni odnos i interakciju koja se zasniva na poštovanju, razumevanju i prihvatanju. Ipak, nisu do kraja zadovoljni.

- Kroz Belu knjigu dajemo predloge za poboljšanje poslovne klime i u njima merimo gde je došlo do značajng napretka, određenog napretka i nikakvog napretka. U suštini, ono što smo mi uspeli da dostignemo prošle godine bilo je na nivou jedne trećine predloga, koji su dostigli određeni napredak. To za nas nije neki zadovoljavajući nivo, verujemo da bi trebalo da bude pola, odnosno, da svaka druga preporuka pokaže određeni napredak - napominje Lalić.

U svrhu toga je pre dve godine sa Vladom Srbije osnovana radna grupa koja bi trebalo da objedini rad relevantnih ministarstava i komiteta FIC, kako bi se na predlozima na još organizovaniji način radilo.

- Nažalost, ta radna grupa nije bila u funkciji, pa se nadamo da će se to promeniti tokom ove godine. Mi smo osam oblasti definisali kao prioritetne, a samo u domenu nekretnina i inspekcijskog nadzora došlo je do nekog značajnijeg napretka. Trebalo bi da budemo efikasniji i da predlozi daju značajnije rezultate. Digitalizacija, stečaj i propisi deviznog poslovanja ostarili su umeren napredak, a po pitanju poreza, radnog prava i bezbednostu hrane nije bilo napretka. To bismo želeli da se promeni. Nadamo se i verujemo da će doći do pomaka, jer će to direktno uticati na bolju poslovu klimu. To je u interesu svih investitora - napominje Lalić.

Savet svake godine ima i sasatanak sa delegacijom MMF-a i sa EU. Kako napominje naš sagovornik, MMF vrlo pažljivo prati šta se radi u Beloj knjizi, a u oktobru FIC posećuje Brisel.

- Voleli bismo da vidimo napredak u tri oblasti: održiva finansijska konsolidacija kroz korporatizaciju javnih preduzeća, dosledna primena zakona i veća transparentnost u javnim konsultacijama. To bi uticalno na brži rast srpske ekonomije, koji je održiv, stabilan, ali nije dovoljno velik, koliko bi mogao da bude. To bi doprinelo bržem razvoju, većoj konkurentnosti i povećanje standarda građana. Sve su te stvari povezane - uveren je Vladislav Lalić.

Kada je reč o izveštaju Financial times-a, po kojem je Srbija na prvom mestu po broju stranih direktnih investicija, Lalić veruje da je reč o kombinacija više faktora:

- Postoji fiskalna disciplina, fiskalna konsolidacija, a makroekonomska stabilnost daje investitorima dobar znak, kako stranim, tako i domaćim, koji bi trebalo da imaju jednak tretman i jednake uslove. Svaki investitor voli predvidljivost, da zna na šta može da računa, da rizik bude na što nižem nivou. Definitivno postoje pomaci, koji su doveli do većeg broja istranih investicija. U toku je veliki broj infrastrukturnih projekata i drugih komercijalnih projekata, tu su između ostalih kineski i japanski investitori, Šandong Liglong, Toyo Tires. Povoljan investicioni momenat treba iskoristiti na pravi način i kroz dalje poboljšanje poslovne klime i okruženja, stvoriti osnovu za dugoročno održivi ekonomski rast. Mislim da ništa ne uspeva dobro kao dobar primer. Ako imate zadovoljnog investitora, koji želi da poveća broj svojih investicija ili da preporuči nekom drugom da dođe, bitno je da prenese dobro iskustvo, jer se tako lakše donose odluke - zaključuje potpredsednik Upravnog odbora Saveta stranih investitora Vladislav lalić.

Aleksandra Kekić