Klimatske promene najveća pretnja 21. veka - Na porast temperature i novu klimatsku grupu nespremna ni priroda, ni infrastruktura, a ni čovek

Uvodno predavanje na ovom skupu održao je dr Fedor Mesinger, jedan od vodećih svetskih meteorologa na polju numeričkog modeliranja atmosfere.

- Klima se oduvek menjala - rekao je dr Mesinger, pokazujući na prezentaciji grafik o tome kako su temperature na Zemlji varirale od pre 65 miliona godina, tačnije od vremena kada su nestali dinosaurusi, do danas.

Ipak, ono što je upečatljivo jeste nagli skok temperature na grafiku poslednjih decenija.

- Mi se sada nalazimo u dobu koje se naziva holocen - dodao je akademik - i zagrevanje koje se događa čoveku je usled čovekovog dejstva.

Sa tim koliko duboko klimatske promene prodiru u našu svakodnevicu prisutne su upoznali i dr Dušan Kovačević sa Poljoprivrednog fakulteta koji je govorio o uticaju na poljoprivredu i dr Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta koji je održao predavanje o uticaju na podzemne vode.

Prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pričala je o ugroženosti zdravlja iz prizme uticaja iz životne sredine.- Svetska zdravstvena organizacija procenjuje klimatske promene kao najveću globalnu pretnju zdravlju u 21. veku. Smatram da je to multiplikator raznih negativnih uticaja na zdravlje koji podriva i potencijalno preokreće decenije zdravstvenog napretka. Procenjuje se da je ugroženo prosečno trajanje dužine života koje je poslednjih sto godina raslo - kazala je prim. dr Paunović.

Dr Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta pružio zabrinjavajuće uvide o mogućim posledicama klimatskih promena po zdravlje zaposlenih – pre svega onih koji rade na otvorenom.

Naposletku, sudeći prema rečima akademika Slobodana Vukosavića, redovnog profesora na Elektrotehničkom fakultetu, u našoj zemlji izazov klimatskih promena udružuje se sa lošim propisima u oblasti životne sredine – a koji bi mogli dodatno da nas devastiraju.

Okrugli sto organizovali su Akademijski odbor za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića, Akademijski odbor za energetiku, Akademijski odbor za nauku i Akademijski odbor za selo.

Rezultat skupa će biti zaključci kojim će SANU poslati signal javnosti Republike Srbije o tome koliko su klimatske promene uzele maha u našem životu i koliko bi tek mogle da uzmu maha ukoliko budemo pasivni i ne okrenemo se rešenjima koja će naučna zajednica takođe predložiti.

SANU Beograd

Poljoprivredni fakultet Beograd

Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

Medicinski fakultet Beograd

ETF Beograd

SANU

Poljoprivredni fakultet

Rudarsko geološki fakultet

Šumarski fakultet

Medicinski fakultet

Elektrotehnički fakultet

Svetska zdravstvena organizacija

Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje

Fedor Mesinger

Ana Vuković Vimić

Dušan Kovačević

Zoran Stevanović

Elizabet Paunović

Petar Bulat

Slobodan Vukosavić

klimatske promene

klima

skok temperature

zagrevanje planete

toplotni talasi