U Evropi oko 60-70% poljoprivrednog zemljišta nije zdravo – Kako se u Srbiji može sačuvati od zagađenja nešto bolje stanje njiva

Pesticidi u voću i povrću, živa u tunjevini, teški metali u krompiru ili crnoj čokoladi – samo su neki od primera koji su nas u prethodnom periodu naterali da se zapitamo kakva se hrana proizvodi ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i šta možemo da učinimo da vodu, vazduh i zemljište zaštitimo od zagađenja. Stručnjaci kažu da je zagađenje zemljišta u našoj zemlji ozbiljan problem, ali da je ono i dalje povoljno za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Zagađenje zemljišta je posledica industrijske aktivnosti, urbanizacije, intenzivne poljoprivrede i neadekvatnog upravljanja otpadom. Sa ovim problemom suočavaju se i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.

- Generalno, zemljišta u Srbiji su nezagađena kada se posmatra celokupni zemljišni fond i povoljna su za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Međutim, sve više su izložena zagađenju usled neracionalne primene agrohemikalija, od deponija, sektora energetike i industrije, kao i mikroplastike - rekla je dr Jordana Ninkov, naučna savetnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Veliki zagađivači zemljišta su teški metali među kojima su najopasniji olovo, kadmijum, živa i arsen. Ništa manje opasni nisu ni pesticidi, nitrati i fosfati, organska zagađujuća sredstva, plastika, otpadne vode i mulj.

Kako je zemljište u Srbiji zagađeno po regionima

U zavisnosti od regiona, razlikuje se i zagađenje zemljišta. U okolini Bora i Majdanpeka, kažu stručnjaci, rudarska i metalurška industrija ostavljaju značajne količine teških metala u zemljištu. Osim toga, rudarske aktivnosti doprinele su degradaciji zemljišta i okolnih ekosistema.

- U Pančevu i Kraljevu se nalaze ozbiljne hemijske industrije, pa ovaj region ima visoke koncentracije zagađivača, uključujući teške metale i organske zagađivače, kao i neadekvatno upravljanje otpadom - objašnjava sagovornik RTS-a.

- Glavni grad Srbije suočava se sa problemima zagađenja zemljišta zbog urbane ekspanzije, nepravilnog upravljanja otpadom, kao i upotrebe pesticida u urbanim i suburbanim poljoprivrednim područjima - dodaje Đorđević, uz napomenu da rizik od zagađenja pesticidima postoji i u Vojvodini i drugim područjima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.

Zemlje jugoistočne Evrope, kaže, suočavaju se sa visokim nivoima zagađenja zemljišta, dok je situacija u zapadnoevropskim zemljama nešto bolja.

Procenjuje se da se između 60 i 70 odsto evropskog poljoprivrednog zemljišta ne može označiti kao zdravo, najviše zbog gubitka humusa i erozije.

- To je rezultat dugotrajne intenzivne poljoprivrede, primene isključivo mineralnih đubriva i obrade zemljišta teškom mehanizacijom. S obzirom na to, stanje zemljišta u Srbiji nije ugroženo u tolikoj meri, ali je kvalitet znatno ispod prirodnog potencijala, posebno u Vojvodini, koja je bogata kvalitetnim černozemom, a istovremeno je i najslabije pošumljena regija Evrope, uz nedostatak stočarstva, pašnjaka i stajnjaka - ističe Ninkov.

U ovom trenutku jako je važno da se domaći poljoprivrednici podrže u zaokretu ka regenerativnim praksama koje će unaprediti zemljište.

- Ova tranzicija zahteva veća početna ulaganja, novu mehanizaciju, više znanja i složeniju organizaciju proizvodnje, a rezultati su vidljivi tek u nekom narednom periodu. Jasno je da je poljoprivrednicima za to potrebna i institucionalna, i stručna i finansijska pomoć. Očuvanje zemljišta nam je važno i u gradovima zbog njegovog moćnog vodno-toplotnog kapaciteta, koji može da nas rashladi tokom tropskih dana i upije vodu u slučaju velikih padavina - dodaje Ninkov.

Da bi se smanjilo zagađenje zemljišta u Srbiji, potrebna su ozbiljna ulaganja u monitoring, rehabilitaciju kontaminiranih zemljišta i promovisanje održivih poljoprivrednih praksi. U zemljama EU uvedene je Uredba cirkularne ekonomije u poljoprivredi.

- Grčka je, na primer, nedavno usvojila novi strateški plan za zajedničku poljoprivrednu politiku za period od 2023. do 2027, koji ima budžet od 13,4 mlrd EUR, s posebnim naglaskom na ekološke i klimatske ciljeve. Poljoprivrednici dobijaju subvencije za korišćenje mikrobioloških đubriva i pesticida, gajenje leguminoza i pokrovnih useva, ​prilagođenu obradu zemljišta, a sve u cilju održavanja plodnosti zemljišta, sprečavanja dalje degradacije i dobijanja zdrastveno bezbedne hrane - objašnjava profesor Đorđević.

NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

SRPSKO DRUŠTVO ZA PROUČAVANJE ZEMLJIŠTA

Poljoprivredni fakultet Beograd

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Poljoprivredni fakultet u Beogradu

Jordana Ninkov

Aleksandar Đorđević

zagađivači njiva

prizvodnja zdrave hrane

pesticidi

teški metali

lanac ishrane

toksini

rudarstvo