Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Investitori u Kragujevcu već dve godine sade drveće za svaki novoizgrađeni objekat – Beograde, šta čekaš?
Petak, 20.09.2024.
14:11
Komentari
Dok je u Beogradu, prema podacima Ministarstva prostora, nestalo više od 10% zelenila za 20 godina, što građane ostavlja na milost i nemilost letnjim toplotnim talasima, jedan grad u Srbiji pokazuje da može i drugačije.
U pitanju je Kragujevac, gde je pre nešto više od dve godine počela da se primenjuje odluka koja obavezuje investitore da za svaki novoizgrađeni poslovni objekat površine do 1.000 m2, posade deset novih stabala u gradu, odnosno po jedno drvo za svaki stan u slučaju gradnje stambenog prostora.
Cilj ovog "nema gradnje bez sadnje" pravila je da se nadoknadi gubitak drveća i nivo pošumljenosti podigne na 50%.
Kako za portal eKapija otkriva gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, odluka o sprovođenju akcije "Vrati dah prirodi – posadi drvo" za prošlu godinu obavezuje 28 investitora da posade 521 sadnicu. Imajući u vidu da su neki objekti još u izgradnji, do sada je u skladu sa odlukom posađeno 80-ak stabala, napominje gradonačelnik.
Od januara do avgusta ove godine, 22 investitora imaju obavezu da posade 671 stablo, što, prema Dašićevim rečima, znači da se polako kompenzuje gubitak drveća usled intenzivne urbanizacije grada.
- Razvoj Kragujevca kao univerzitetskog, zdravstvenog, privrednog i kulturnog centra je nezaustavljiv, ali nikako na uštrb prirode i zdrave životne sredine. Da podsetim da je u godini pre donošenja odluke izdato 1.389 odobrenja za izgradnju novih objekata. Neka je po svakoj dozvoli posečeno makar po jedno stablo, jasno je da je Kragujevac u toj godini ostao bez cele šume. Ova akcija ima za cilj da nadoknadi taj gubitak i da podigne nivo pošumljenosti koji je tada iznosio 11,84% na 50% - kaže gradonačelnik.
Kako odluka izgleda u praksi – ko, kada i šta sadi?
Za sadnju je zadužen sektor zelenila JKP Šumadija koje određuje broj i vrstu sadnica, i lokaciju za sadnju, ako ne može da se sadi na parceli objekta. U saradnji sa Institutom za javno zdravlje, bira se vrsta stabala sa niskim alergijskim potencijalom.
Zelenilo zatim nabavlja sadnice, izvršava sađenje, održava zasađena stabla i vodi evidenciju o svakoj zasađenoj sadnici, uz izdavanje potvrda o sadnji propisanog broja sadnica koje su uslov za dobijanje upotrebne dozvole.
A upravo je ovo period kada gradska služba ima pune ruke posla.
- Sadnja drveća, po kalendaru sadnje, moguća je u oktobru i novembru, što predstavlja izvesno vremensko ograničenje i može da uspori bržu realizaciju programa – napominje sagovornik eKapije.
Šta kažu investitori
Dašić objašnjava da investitori uglavnom reaguju pozitivno na propis koji obavezuje sadnju drveća, iako je jedinstven u Srbiji.
- Ova mera za njih ne predstavlja veliki finansijski izdatak, a većina shvata značaj očuvanja i unapređenja životne sredine. Takođe, mnogi investitori smatraju da ovaj propis doprinosi pozitivnom imidžu grada i njihovih projekata, što dodatno ohrabruje podršku ovoj inicijativi – napominje gradonačelnik.
Od Njujorka do Banjaluke, ali ne preko Beograda
Iako je odluka u Srbiji jedinstvena, u svetu se već primenjuje. U Njujorku, investitori su dužni da posade jedno drvo za svakih 7,5 metara zemljišta duž ivice ulice. Propisi o sadnji uličnog drveća primenjuju se na sve zone kod novih građevina, velikih proširenja gde je površina povećana za 20% ili više, i kod prenamene 20% ili više površine nestambenih zgrada u stambene namene. Ovo pravilo ima za cilj povećanje broja drveća u urbanim sredinama, poboljšanje kvaliteta vazduha i upravljanje kišnicom, navodi se na sajtu Grada Njujorka.
Putem Kragujevca krenula je i Banjaluka. Po odluci usvojenoj pre dve godine, investitori koji grade kolektivni stambeno-poslovni objekat, kolektivni stambeni objekat ili poslovni objekat površine veće od 1.000 kvadrata dužni su da obezbede sadnju jednog drveta na svakih 500 kvadrata površine.
Slična priča bila je aktuelna i u srpskoj prestonici, ali vrlo kratko. Odmah nakon što je Kragujevac doneo odluku o sadnji, Euronews je pisao da je u pripremi odluka kojom će Grad Beograd propisati obaveze investitora koliko sadnica moraju da zasade, kada grade neki objekat, pozivajući se na izjavu za Tanjug gradskog urbaniste Marka Stojčića.
Danas ovu obavezu niko ne pominje.
Nedavno je, na primer, u Beogradu, između Zmaja i KBC Bežanijska kosa, posečen i deo šume posađene pre više od pola veka duž autoputa kroz grad.
Saveti za lokalne samouprave
Gradonačelnik Kragujevca preporučuje lokalnim samoupravama u Srbiji da razmotre mogućnost uvođenja sličnih mera kako bi obezbedili održivi urbani razvoj. Ukoliko to urade, ključno je da pažljivo isplaniraju nekoliko stvari, napominje.
Prvo je da sarađuju sa stručnjacima radi izbora odgovarajućih vrsta drveća koje su ekološki korisne i sa niskim alergijskim potencijalom.
- Druga važna preporuka je finansijska održivost što znači da mera ne bi trebalo da predstavlja preveliki finansijski teret za investitore, kako bi zadržali podršku i motivisali investitore da učestvuju u toj akciji – savetuje Dašić.
Prema njegovim rečima, potrebno je jasno definisati obaveze, odnosno, ko je odgovoran za sadnju i održavanje drveća, kako bi se izbegle nejasnoće i osiguralo da posađena stabla budu održiva na duge staze.
- Poslednje i najvažnije preporuke su evidencija i transparentnost. Važno je voditi evidenciju o svakoj sadnici i lokaciji, obezbediti javni uvid u rezultate programa, što će povećati poverenje građana i transparentnost procesa – zaključuje gradonačelnik Kragujevca.
M. Dedić
