Zemlje regiona došle su do završne faze u borbi protiv inflacije - Izazovi i dalje prisutni, rešiti ih na održiv način

Zemlje regiona su u završnoj fazi borbi protiv inflacije, koja još može biti veoma izazovna, jer tu završnu etapu trke treba sprovesti na održiv način, ocenili su učesnici panela "Kako u neizvesnim vremenima održati stabilnost cena i bankarskog sistema", koji je bio početna tema drugog dana regionalnog Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava koji se održava u Bečićima.

Guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović, otvorila je panel i kazala kako veruje da je u Crnoj Gori inflacija pod kontrolom, ima silazni trend, ali je dodala da kao mala zemlja ima izazove koji su i dalje prisutni, ali veruje se da su zadati parametri fiskalne i monetarne politike pod kontrolom i drže se u granicama koji su sastavni deo mastriških kriterijuma.

Radović je kazala da i Centralna banka i Vlada svojim kapacitetima apsolutno rade na reformama zajedno i da rade na servisiranju strukturnih ranjivosti Crne Gore, tako da postoji snažna i dobra saradnja i koordinacija, jer je stabilnost oba sektora (fiskalnog i monetarnog) preduslov za održiv razvoj ekonomije.

- Crna Gora je u specifičnim okolnostima, činjenica je da smo imali priliv rezidenata nakon početka rata u Ukrajini, kroz nekoliko desetina hiljada visoko platežnih nerezidenata, pa je crnogorski bankarski sektor sada na istorijskom maksimumu kada je u pitanju likvidnost i kapitalizovanost i imamo najniži nivo NPL-a u istoriji - kazala je ona, uz podsećanje da je u prvom kvartalu preko 33% povećana kreditna aktivnost u odnosu na prvi kvartal prošle godine.

Radović je naglasila aktivnosti Centralne banke na planu suzbijanja rizika koje donose klimatske promene, društvene nejednakosti u upravljanju i procesi održivosti u procesu donošenja odluka i kreiranja politika, i na tragu toga pomenula primenu ESG standarda i politiku ozelenjavanja, kao ključni prioritet CBCG u narednom periodu.

- Već smo značajno odmakli, imamo ambicioznu agendu i želimo da primenimo standarde koji su i obaveza i strateška prilika za održivi, kvalitetan i brži ekonomski razvoj - kazala je ona.

Ona je posebno značajnim ocenila što su iz regiona četiri žene na čelu centralnih banaka.

- To je raritet i sjajna poruka koju šaljemo i Evropskoj uniji i globalno, da mi u Centralnoj banci ne zaboravljamo na potrebu ekonomskog osnaživanja žena, i na važnost redukovanja rodnog jaza kada je reč o tržištu rada i ravnomjernu zastupljenost ovog pola kada je reč o ekonomskom odlučivanju. Postoje analize Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pa je za region i za Crnu Goru utvrđeno da bi povećanje učešća ženske radne snage na tržištu rada na 75% onoga što je aktuelno učešće muške radne snage, povećalo BDP za 6%, tako da ulažemo značajan napor na aktiviranju ženskog potencijala i inicirali smo partnerstvo sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz više projekata u ovoj oblasti, jer je to jedno od ključnih elemenata za održiv i inkluzivniji ekonomski rast - ocenila je Radović.

Ona je poručila da je važno da svi ostanu posvećeni regionalnoj saradnji i zajedničkom radu, kroz koji se može razviti efikasna strategija koja će pomoći u izgradnji snažnije, otpornije i inkluzivnije ekonomske budućnosti za sve građane.

Anita Angeloska Bezhoska guvernerka Narodne banke u Severnoj Makedoniji kazala je da inflacija u toj zemlji od kraja 2022. godine imala obrazac pada, jer su se suočili sa najsinhronizovanijim merama monetarne politike ikada, pošto svi uvode oštriju monetarnu politiku istovremeno, što je bio i najagresivniji ciklus pooštravanja mera.

- Došli smo do poslednje milje u borbi protiv inflacije, koja još može biti veoma izazovna, dok je ne zadržimo na održiv način - kazala je ona.

Željko Jović viceguverner Narodne banke Srbije podsetio je da je inflacija u martu prošle godine imala vrhunac, ali da je od aprila 2023. na silaznoj putanji, i u maju je bila 4,5%, tako da je blizu ciljane granice.

- Hrana i energenti sada dovode inflaciju u ciljane granice i u junu očekujemo da bude 4%, a do kraja godine između 3,5 i 4%. Kada se vidi kretanje inflacije u predviđenoj putanji, opredijelili smo se za smanjenje referentne kamatne stope - kazao je Jović.

On je ocijenio i da su mere ECB veoma značajne za njih i da su ih dobro ispratili (smanjenje kamatnih stopa od strane ECB za 0,25 odsto) jer je većina stambenih kredita u Srbiji iskazana u eurima, a i krediti u privredi su indeksirani valutnom klauzulom.

Ljuljeta Minksozi, prva zamenica guvernera Centralne banke Albanije podsetila je da u ovim teškim vremenima koji prolaze sve države i bore se sa raznim neravnotežama, banka Albanije ocenjuje da se ciljani režim inflacije dobro uklapa sa ciljevima stabilnosti, i instrument monetarne politike je osigurao takvu vrstu režima u odnosu na inflaciju.

- Fokus CBA je bio na to da jasno saopštavamo naše stavove u monetarnoj politici promjene deviznog kursa, pa CBA analizira odluke o promjeni deviznog kursa uzimajući u obzir ekonomske cikluse. U Albaniji imamo prilično brz pad inflacije, inflatorni pritisci se smanjuju i stopa inflacije je u maju bila 2,2% na godišnjem nivou, gde je u da rezultat dosta toga zavisi od rezultata turizma, kao glavnog izvora priliva eura. Najveći izazovi za monetarnu politiku su nefinansijska pitanja kao što je pogoršanje u stanju životne sredine i postoje veliki ekološki rizici - kazala je ona.

Jasmina Selimović, guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine ocenila je da smo sada u finalu zahtevne trke svođenja inflacije na ciljani nivo.

- Evidentno je da se inflacija pokazala puno upornijom pojavom nego je iko očekivao. Bez obzira na to što smo stabilizovali stvari, moramo voditi računa o mnogim rizicima, i posebno na geopolitičke rizike, koji mogu uticati na rast cena energenata, hrane, sirovina - kazala je ona, i podsetila da je u BiH i rast realnih plata od 5,4% uslovilo rast cena, i najavila da u BiH u 2024. očekuju 2,6% inflacije na kraju godine.

U vezi akcija ECB-a i smanjenja kamatne stope, kazala je kako je "logično da na njih utiče sve što se dešava u ECB jer nam je valuta vezana za euro, tako da prate principe rada ECB-a".

Michael Faulend, viceguverner Narodne banke Hrvatske, govoreći o prelasku na evro kao valutu u toj državi, kazao je da im je evro puno pomogao, i podsetio da sve zemlje bivše Jugoslavije imaju de facto neki oblik ciljanog kursa kao osnovu monetarnog režima, gde uvozite monetarnu stabilnost iz neke veće monetarne sfere, a to je evrozona.

- Postoje dve dominantne valute u svetu, dolar i evro, i ta dva dominantna monetarna područja utiču na globalne monetarne uslove. Inflacija je pre dve, tri godine bila globalno sinhronizovana, i dolazila je iz ove dve zone, evrozone i SAD. To tzv. ciljanje kursa je Hrvatska radila, pa sada, kada smo prešli na evro, to nam je dalo veliki doprinos stabilnosti. Jer kada pogledate druge zemlje EU koje nisu uvele evro, sve su one imale daleko više stope inflacije nego Hrvatska, i to uprkos tome što su povećavale kamatne stope daleko više nego što je to ECB radila, ipak im je stopa inflacija bila daleko viša nego u evrozoni. Dakle, mala zemlja u globalnom monetarnom sistemu ne može uraditi ništa i nije slučajno da su zemlje regiona odabrale upravo režim kurseva, jer istorijski, fundamentalnog poverenja u nacionalne valute ovde nije bilo - kazao je Faulend.

Guverneri i zamenici guvernera centralnih banka apostrofirali su značaj koordiniranog delovanja fiskalne i monetarne politike u neizvesnim vremenima, kao i to kako rigidna monetarna politika može uticati, tj. destimulisati rast, te je, s tim u vezi, razmatrano šta treba da budu prioriteti dobre monetarne politike.