Zemlje regiona imale relativno dobar rast u 2022, prošle godine usporavanje - Strukturne reforme uslov bržeg napredovanja i povećanja životnog standarda

Zemlje Zapadnog Balkana su u 2022. imale relativno dobar ekonomski rast, ali je u prošloj godini došlo do usporavanja, poručio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović. On je na otvaranju Regionalnog samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana kazao da strukturne reforme ostaju uslov bržeg rasta i vidljivog povećanja životnog standarda.

Vlahović je sumirao kompleksnu ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalaze zemlje Zapadnog Balkana, ali i evrozone.

- Živimo u vremenu geopolitičkog i geoekonomskog konteksta koji je izuzetno složen, živimo u vremenu polikriza - istovremenih kriza sa različitim uzrocima i mogućim rešenjima. Sve je počelo sa kovid pandemijom kada su prekinuti globalni lanci snabdevanja, rat u Ukrajini je 2022. dodatno afirmisao problem snabdevanja hranom i energentima, inflacija i porast troškova života su bili karakteristike 2022. na globalnom nivou. Prošle godine je rat na Bliskom istoku pojačao geopolitičke tenzije na novi maksimum. Uprkos svemu, u protekloj godini svetska globalna ekonomija nije doživela dramatični pad, otpornost je bila na zavidnom nivou, globalna recesija se uprkos mnogim predviđanjima nije desila. Ono što želim posebno da istaknem da je Evropa svim ovim polikrizama bila najviše pogođena - naveo je Vlahović.

Vlahović je podsetio da je Zapadni Balkan imao relativno dobar rast u 2022 godini, ali i da je u 2023. došlo do usporavanja kada se ostvaruje prosečni rast od 2,6%.

- To je posledica slabog rasta evrospke ekonomije i posebno evrozone. Nakon kovid pandemije primećuje se jedna dualnost u tempu rasta zemalja Zapadnog Balkana, zemlje koje svoj razvoj dominantno baziraju na realnom sektoru, industriji, poljoprivredi, energetici su više pogođene ekonomskim padom ekonomske aktivnosti u evrozoni, a to su pre svega Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i donekle Srbija. Nasuprot tome su zemlje koje svoj rast baziraju na sektoru usluga, turizmu i saobraćaju, te imaju velike koristi od robusnog rasta tražnje i to se posebno odnosi na Crnu Goru i Albaniju. Zajedničko za sve države je da je u 2023. dostignut pretpandemijski nivo BDP, s tim što su neke zemlje poput Srbije to uspele već u 2021. godini - ispričao je Vlahović.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije takođe je istakao da su dobre fiskalne performanse i solidne stope rasta su uticale na dalji pad javnog duga u odnosu na BDP i on je u proseku iznosio 47,3%. Izuzetak je Severna Makedonija gde je došlo do porasta javnog duga, a značajno smanjenje ostvareno je u Crnoj Gori.

- Sve zemlje Zapadnog Balkana su prema Heritage fondaciji rangirane kao delimično slobodne sa aspekta ekonomskih sloboda, pri čemu je Crna Gora bitno pokvarila svoju poziciju i nalazi se u grupi uglavnom neslobodnih zemalja. Kod indeksa percepcije korupcije vidimo da je situacija još lošija izuzev u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Ovaj region je percipiran kao region u kojem je korupcija jedan od gorućih problema - naveo je Vlahović.

Vlahović je u zaključku istakao da strukturne reforme ostaju uslov bržeg rasta i vidljivog povećanja životnog standarda.

- To važi za sve zemlje Zapadnog Balkana. Pre svega je potrebna reforma javnih preduzeća, reforma sistema obrazovanja, zdravstva, unapređenje ljudskog kapitala, reforma javnih institucija, elimisanje gap-ova u kritičnoj infrastrukturi. Ostaje pitanje zelene tranzicije koje je verovatno tema kojom ćemo se baviti u narednom periodu - podvukao je Vlahović.