Aprilski mraz u Srbiji ugrozio je i vinograde

Od poznih prolećnih mrazeva najviše stradaju sorte sa ranim kretanjem, a od organa nabubrela okca, zeleni, tek razvijeni lastari sa listovima (mahom mladi vrhovi čija su tkiva osetljivija na niske temperature) i eventualno cvasti ako se radi o zasadima severnih krajeva na višoj nadmorskoj visini ili mikrodepresijama sa neodgovarajućom ekspozicijom.

Oštećenja koja su nastala na lastarima i tek razvijenim cvastima vidljiva su u vidu nekrotičnih zona, pri čemu su od naleta ovako jakog mraza stradali vrhovi ili čitavi lastari koji su izmrzli celom svojom dužinom. Najveća oštećenja su zabeležena na sortama koje su ranog vremena kretanja i koje imaju intezivniji razvoj lastara.

Početkom godine, pri prelazu iz zimskog u rani prolećni period poklopilo se nekoliko uslova koji su doprineli gotovo nezapamćenoj šteti u vinogradima širom zemlje.

Prvo, izrazito topli uslovi u martu i prvoj polovini aprila doveli su do značajno ranijeg otpočinjanja vegetacije (fenofaze suzenja, bubrenja okaca i porasta lastara), koji je za pojedine sorte u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen 25-30 dana ranije nego što je uobičajeno, a kao posledica natprosečno visokih srednjih dnevnih temperatura tokom marta i aprila meseca.

Zatim, mraz koji je zahvatio vinovu lozu ovog vikenda bio je neobično jakog inteziteta, sa temperaturama između -2 °C i -4 °C u zavisnosti od lokaliteta, što je pogubno za čokote koje su u tom trenutku, usled ranijeg otpočinjanja vegetacije, razvile sočne zelene lastare pune vode.

Ovakve slike nisu tipične u Srbiji, gde pojava poznog prolećnog mraza retko kada dovodi do ovako ozbiljnih oštećenja na vinovoj lozi, za razliku od pojedinih vrsti voća poput oraha, badema, kajsije i sl.

Razlog ovakvih oštećenja je veoma rano otpočinjanje vegetacije usred natprosečno visokih srednjih dnevnih temperatura tokom marta i aprila meseca. Kako je biološka nula za vinovu lozu 10°C (suma efektivnih temperatura na kojoj vinova loza započinje svoj godišnji razvoj) ostvarena tokom krajem marta i tokom prve dekade aprila, u momentu pojave mraza na većini sorti lastari su dostigli porast od 15-20 cm.

Sorte kasnijeg vremena kretanja (Kaberne sovinjon, Sovinjon beli, Rizling italijanski) su pretrpele manja oštećenja, dok su sorte Marselan, Traminac, Šardone, Muskat otonel, Muskat krokan, kao i autohtone sorte Smederevka i Prokupac pretrpele značajna oštećenja.

Iako su u pitanju neobične, pa i nesvakidašnje okolnosti, to ne znači da su one nepoznate od ranije struci – niti da su sasvim u potpunosti neočekivane za ovo doba godine. Prethodno zabeležen mraz ovog tipa praćen snežnim padavinama zabeležen je prošle godine – 11. aprila 2023, a do izmrzavanja vinove loze došlo je bilo u pojedinim lokalitetima krajem aprila 2017. godine. Ali u pitanju su bila izmrzavanja značajno manjih razmera.

Drugim rečima, ovakvi rizici postoje, i po aktuelnim modelima može se očekivati da oni budu sve veći, zato što klimatske promene uzrokuju veću promenljivost i nestabilnost vremenskih pojava – kao što mogu izazvati letnje temperature u martu, tako povećavaju i rizik od pojave poznog prolećnog mraza mraza.

Ovaj rizik po srpske vinograde se, štaviše, već nalazi i u aktuelnim planovima Republike Srbije u borbi protiv posledica klimatskih promena.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, važnom dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila krajem 2023. godine, posebna pažnja se posvećuje i vinogradarskog proizvodnji.

Sa jedne strane, klimatske promene mogu da "pomognu" razvoju domaćeg vinogradarstva. Kako se navodi u Programu: "po dobijenim rezultatima, područje Republike Srbije velikim delom teritorije ulazi u klimatski optimum za gajenje vinove loze i za proizvodnju vina visokog kvaliteta".

Međutim, to nije tako jednostavno. I pored toga što iz određene perspektive prilazimo optimumu opštih klimatskih uslova za proizvodnju vina, u Programu prilagođavanja jesu prepoznati upravo i rizici od pojave i dejstva poznog prolećnog mraza na srpske vinograde.

Iako se u praksi mere zaštita od mraza retko sprovode u našim vinogradima, postoji nekoliko rešenja.

Naime, pozni prolećni mrazevi godinama predstavljaju značajan problem sa kojima se bore vinogradari mahom u južnom, mediteranskom delu Evrope, a posebno u Bordou u Francuskoj, Španiji, severnom delu Italije itd.

Zaštitita od mraza podrazumeva specifične mere koje se ogledaju u upotrebi tzv. "sporogorućih sveća" koje se postavljaju u vinogradu (mahom u Francuskoj i Španiji, delom u Italiji), gasnih peći, instaliranjem sistema za orošavanje, postavljanje vetroturbina za mešanje vazduha i slično. Nažalost, ove mere nisu još uvek u velikoj meri zaživele u srpskom vinogradarstvu, iako su u većini potencijalno mraznim područjima Evrope ubrajaju u standardne mere borbe protiv poznih prolećnih mrazeva.

Kako se navodi u Programu, radi zaštite vinogradarske proizvodnje od posledica klimatskih promena, potrebno je zaštititi čokote od mraza tzv. aktivnim merama: orošavanjem, zagrevanjem i mešanjem vazduha kada je to neophodno, ali pre svega pasivnim merama, odnosno pravilnim odabirom lokaliteta za podizanje vinograda, izborom sortimenta, adekvatnom primenom svih ampelotehničkih mera i dr.

Rizik od pojave poznog prolećnog mraza mraza u našim vinogradima može trenutno da se oceni kao umeren, u tzv. nivou dva od ukupno tri; međutim, po aktuelnim klimatskim modelima on će se u budućnosti povećavati, i može postati rizik sa ozbiljnim izazovima za stabilnu vinogradarsku proizvodnju proizvodnju.

U međuvremenu, optimalni uslovi za uzgajanje vinove loze se pomeraju – naviše. Po osmotrenim promenama klimatskih uslova, toplotni uslovi po tzv. Vinklerovom indeksu, koji koristi Međunarodna organizacija za lozu i vino (OIV), već su se pomerili na oko 200 metara nadmorske visine. Kako se navodi u Programu, u najnižim oblastima su u međuvremenu zavladali toplotni uslovi koji nisu postojali u klimi 20. veka.

To znači da se se optimalni uslovi menjaju, i to relativno brzo.

U Republici Srbiji je 2012. godine izvršena rejonizacija vinogradarskih površina, što je ključan državni projekat i glavni preduslov određivanja optimalnih uslova za uzgajanje vinove loze i različitih sorti u odnosu na lokalitet u tri regiona (Vojvodina, Centralna Srbija i Kosovo i Metohija), u okviru kojih je definisano 22 rejona sa 77 vinogorja i nekoliko vinogradarskih oaza.

Od rejonizacije, primera radi, zavisi primena državnih subvencija za vinogradare u delu podizanja ili eksploatacije vinograda.

Takođe, kako pokazuju zabeležene promene klimatskih uslova, rejonizaciju je neophodno unapređivati i ažurirati na svakih nekoliko godina. Isto tako, potrebno je ažurirati rejonizaciju u delu sa potencijalnim rizicima od pojave poznog prolećnog mraza.

Na taj način bi se, uz adekvatne mere zaštite od mraza na lokalu, mogli da izbegnu ili ublaže ovakve velike štete u vinogradima u budućnosti.