Litijum na javnom servisu - Kakva je korist za građane i državu?

Niko sem Srbije nema jadarit, u svetu jedinstveni mineral, koji u sebi sadrži izuzetno traženi bor i litijum. Mogao bi da bude šansa za razvoj kakva se pojavljuje jednom u veku, ali postoji strah da bi njegova eksploatacija proizvela ekološku štetu katastrofalnih razmera.

- Nastavili smo da poslujemo, s obzirom ma to da smo imali prethodno preuzete obaveze i moramo da završimo ono što mi zovemo interne studije izvodljivosti i to nije nikakva tajna. Mi smo o tome više puta obaveštavali javnost - ukazuje Babićeva.

Dodaje da nastavljaju sa komunikacijom zbog toga što su svesni da, kako je rekla, ljudi koji nisu pročitali nijednu studiju o projektu Jadar prave kampanju širenja neistina u cilju zastrašivanja javnosti.

- Mi imamo navode da će sumporna kiselina nagrizati kožu i pluća ljudi u dolini Jadra, čak i u nekom radijusu od 10, 20 kilometara - kaže Babićeva.

Napominje da je i Rio Tinto deo problema, pošto nisu ranije i na adekvatan način mnogo više komunicirali o projektu i da su sada došli u situaciju da se kreira atmosfera u kojoj se podrazumeva da je sve dozvoljeno.

- Ovo je potencijalno jedna od najvećih direktnih grinfild investivija u ovoj zemlji i ne možemo o ovome da razgovaramo na osnovu nekih paušalnih informacija i da razgovaramo bez razumevanja studija - navodi Babićeva.

Ističe da je na studijama o uticaju na životnu sredinu radilo više od 100 domaćih i svetskih eksperata, kao i više od 40 profesora Univerziteta u Beogradu i da na osnovu zakona u Srbiji postoji određen proces za izradu studija.

- Mi nismo došli do tog procesa. Samim povlačenjem, odnosno ukidanjem prostornog plana, prestao je pravni osnov da kompanija može da te studije podnese u regularnoj proceduri. Ja mogu odgovorno da tvrdim da su studije, na kojima smo nastavili da radimo na osnovu informacija koje imamo, verovatno studije koje su najbolje urađene u istoriji ove zemlje - navela je Marijanti Babić.

Dodala je da ne treba da se vodi rasprava na osnovu onoga što ne se ne zna i da su zbog cele kampanje dezinformacija izašli sa saopštenjem da su spremni da studije o proceni uticaja objave u obliku u kojima jesu, kako bi stručna i opšta javnost mogla da vidi da li zaista sve ono o čemu se govori može da se nađe u tim studijama.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić, još jedan učesnik emisije, kaže da su kompanija Rio Tinto i Ministarstvo rudarstva i energetike krajnje neiskreno postupili prema ljudima u lokalu kada je uopšte i počeo taj projekat.

- Mi imamo jedan izvanredan zbornik radova koji je izdala Srpska akademija nauka i umetnosti čija će promocija biti 30. aprila u Kragujevcu. Tu je predstavljena preliminarna analiza uticaja na biodiverzitet koji je radio konzorcijum najboljih srpskih institucija, Biološki institut "Siniša Stanković", Prirodnjački muzej, Biološki fakultet iz Niša. Oni su radili za Rio Sava Exploration (Rio Tinto), ali je zaključak bio da bi uticaj na biodiverzitet bio fatalan i preporučena mera je da se projekat uopšte ne izvodi - naglašava Ristić.

Dodaje da je pročitao i studiju opravdanosti Rio Tinta u kojoj piše da će planirani obim radova na eksploataciji i preradi neminovno dovesti do drastične izmene čitavog regiona u fizičkom i predelnom smislu.

- Oni su izbušili preko 500 istražnih bušotina. Litijum i bor se nalaze na dubinama od 254 i 750 metara. Prilikom bušenja potpuno je nepoznato šta se radilo sa isplakom. To je materijal koji se dobija u procesu bušenja i on se klasifikuje kao rudarski otpad. Poznato je da i bor i litijum, a tamo ima i arsena u tim slojevima, u procesu bušenja mogu biti rastvoreni sa isplakom i kompanija je bila dužna da traži dozvolu za upravljanje sa tim opasnim rudarskim otpadom. Te dozvole nema i mi ne znamo gde je u svih tih 15, 16 godina istraživanja odlagan taj materijal i šta se sa njim radilo - navodi Ristić i dodaje da je to stvorilo nepoverenje u čitavom procesu.

Konsultant za zaštitu životne sredine Dušan Vasiljević istakao je u emisiji RTS-a da je važno razjasniti o kakvim se interesima u dosta kompleksnom procesu radi.

- Rio Sava Exploration i gospođa Babić zastupaju interese privatnog kapitala, znači privatnog investitora, čiji je cilj, kao i svakog privatnog investitora da u što kraćem vremenu ostvare što veću dobit. I to je legitimno, dakle to ništa nije sporno - kaže Vasiljević.

Dodaje da je na građanima i na državi da procene koliko se interes privatne kompanije uklapa sa javnim interesom i tu je, kako je naveo, osnovna platforma za nerazumevanje ili za razgovor.

- Veliko pitanje je koji je interes građana, društva ili Srbije, ili države, u krajnjoj liniji, jer u državi postoji administracija koja bi trebalo na neki način da sprovodi interes građana. Koji je interes građana u celom tom poslu? Da li je strateški interes Srbije da ima razvojne programe koji se baziraju na rudarenju ili je strateški interes razvoja Srbije da ima programe koji će isporučiti robu visokog stepena obrade ili usluge visokog kvaliteta koji u Srbiji podrazumevaju određeno znanje - navodi Vasiljević.

Upitao je da li u Evropi postoji jedna zemlja koja razvoj bazira na rudarenju.

- Nema. To vam garantujem životom. Dakle, to ne postoji - ističe Vasiljević.

Govoreći o Norveškoj, koja je uspostavila balans između rudarenja i ostatka ekonomije, Vasiljević je naveo da ta zemlja ima najveći investicioni fond od 1.600 mlrd USD.

Dodao je da se Norveški investicioni fond povukao iz vlasništva Rio Tinta, pošto, kako je naveo, ta kompanija ne poštuje norveške ekološke zakone.

- Ja znam šta dobija Rio Tinto i to je normalno. Oni kažu da će, kada gledate njihove materijale, da će dolaskom rudnika u dolinu Jadra i oko Loznice, taj kraj da procveta, jer ako oni ne dođu, to neće da procveta. Ja to isto razumem, ljudi promovišu svoje aktivnsti, ali ja sam uveren i ja to mogu dokumentujem i da dam nekakav predlog, da postoje bar dva načina kako to može da se uradi bolje - ističe Vasiljević.

Dodao je da država može da zaradi na nekoliko načina – od poreza i taksi, od iznajmljivanja prirodnih resursa, uz neke licence i ako je vlasnik preduzeća, da zarađuje od dobiti tog preduzeća, a da u ovom slučaju može najviše da zaradi od rudne rente.

- Rudna renta, po zakonu o upravljanju nacionalnim dobrima u članu 22. se kaže da se za proizvode koji se dobijaju od rudarenja naplaćuje rudna renta od pet posto na dobit, na čistu dobit, na profit - navodi Vasiljević.

Ukazuje da firma Rio Tinto, na osnovu svojih dokumenata, planira da proizvede 58.000 tona litijum karbonata, čime bi, prema njegovoj proceni, od rude dobila između 900 miliona i milijardu evra.

"Profitna stopa između deset najvećih rudarskih kompanija na svetu je trenutno na 14-15%. Znači 150 mil EUR je eventualna dobit, od toga je pet posto 7,5 miliona - kaže Vasiljević.

Govoreći o studijama, naveo je da postoje i studije za rudnik bakra u Boru i da tamo postoje standardi koji se, kako je rekao, krše i upitao šta se radi u tom slučaju.

- Ja ne tvrdim da ovo što je urađeno nije dobro. To nisam rekao. Samo pitam da li je to društveno opravdano kao kontekst - smatra Vasiljević i dodaje da tamo postoje drugi potencijali poput geotermalnih voda.

Vasiljević je napomenuo da ne tvrdi da je Rio Tinto svuda napravio nešto loše, ali da se u Maleziji i Australiji dogodilo nekoliko ekscesa koji se njima vuku kao negativne reference.