Hoće li Srbija ukinuti zabranu izgradnje nuklearki i kakav bi bio odgovor ekološkog pokreta

Izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će morati da se menjaju odluke iz perioda SFRJ, u ekološkom pokretu vide kao najavu ukidanja Zakona o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, donetog 1989. godine, i ističu da bi se u tom slučaju nadležni suočili sa građanskim protestima znatno većeg intenziteta od onih upriličenih protiv britansko-američke kompanije Rio Tinto koja je istraživala mogućnost eksploatacije litijuma u okolini Loznice.

Gostujući na televiziji Prva predsednik Vučić je istakao da je poseta Briselu, odnosno učešće na samitu u organizaciji Međunarodne agencije za atomsku energiju i Belgije, "bila jedna od najboljih dosad" istakavši da "ćemo morati da menjamo zakone iz doba SFRJ".

- Uvek smo bili skloni da donosimo ishitrene poteze, a sada ćemo to da prekinemo. Do 2050. godine trošićemo četiri puta više struje nego sada. Mi jedva danas krpimo ovo da ljudi nemaju problema. Potrebe građana i industrije su veće nego što su ikada bile – rekao je Vučić.

On je dodao da bi "najbolje za nas bilo da napravimo jednu veliku nuklearku, kakvu rade Mađari sa Rusima".

– Ali to košta 11 mlrd EUR, i treba 10 godina kako bi se radovi završili - naveo je Vučić.

Podsećanja radi, da je upravo nuklearna energija takozvana bazna te da do 2040. godine treba da obezbedimo, između ostalog, izvore i za njeno korišćenje mišljenja je i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

– Danas imate manje reaktore koji se brže grade i manje koštaju, a mi se još uvek primarno oslanjamo na ugalj. Tendencije u svetu su da se i u gas u budućnosti ne investira, tako da je potrebno naći izvore obnovljive energije – naglasila je ministarka Đedović Handanović na Balkanskom forumu u Budimpešti.

I dok se stručnjaci u energetskom sektoru uglavnom slažu da nakon što više ne bude mogla da koristi ugalj Srbija neće imati održivu alternativu da ga zameni kao gorivo za dobijanje električne energije, s obzirom na to da oko 70% struje naša zemlja dobija iz termoelektrana, te smatraju da zbog toga već sada treba ozbiljno razmišljati o izgradnji nuklearke, u ekološkom pokretu su pak izričito protiv ukidanja zabrane izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, a glavni razlog je taj, kako se ističe, što bi tako nešto moglo da bude kobno po zdravlje ljudi i životnu sredinu usled havarije.

Koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar kaže da nisu tačne tvrdnje da ne postoji alternativa nuklearkama kada je reč o proizvodnji struje u Srbiji u budućnosti.

– Alternativa apsolutno postoji i to je proizvodnja struje iz hidropotencijala. Potrebno je stoga izgraditi Reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, Reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3 kao i hidroelektrane na Drini i Ibru. Kada je reč o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji tako nešto je u potpunosti neprihvatljivo jer bi predstavljalo ogroman bezbedonosni problem, odnosno opasnost po zdravlje ljudi kao i životnu sredinu. Takođe, treba naglasiti da na globalnom nivou ne postoji dovoljno goriva potrebnog za rad nuklearnih elektrana kako bi one predstavljale dugoročnu bazu za proizvodnju struje. Isto tako važno je istaći i to da Srbija nema stručnjake koji bi se bavili izgradnjom i kontrolom rada nuklearne elektrane niti bi mi mogli da dovedemo stručnjake iz inostranstva za tu svrhu jer su njihove plate enormno visoke. Tako ne samo da je štetno da se na našim prostorima gradi nuklearka već je to i iz niza razloga i neodrživo – objašnjava Kalmar.

On dodaje da će u slučaju da nadležni ukinu zakon koji zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana na teritoriji Srbije to dovesti do velikog nezadovoljstva građana te da će oni reagovati isto kao i u slučaju projekta Jadar Rio Tinta kao i da bi ti protesti bili još intenzivniji i masovniji nego oni protiv otvaranja rudnika litijuma u okolini Loznice.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže da ne bi trebalo graditi nuklearnu elektranu na našoj teritoriji već učestvovati u izgradnji i vlasništvu nuklearke u Mađarskoj. Reč je naime o novoj nuklearnoj elektrani koja se gradi u toj zemlji, PAKŠ 2 ukupne snage 2.400 megavata.

– Zanimljiva je priča koja se pokrenula o izgradnji nuklearke u Srbiji. Naime, kod nas se sada priča o tome da li treba ukinuti zakon koji zabranjuje gradnju nuklearnih elektrana. Sa druge strane, znamo i to da se nuklearke zatvaraju u Nemačkoj kao nešto što za tamošnju javnost nije prihvatljivo. Srbija nema školovane stručnjake za sprovođenje ovakvih investicija. Nekada smo imali, ali nakon zabrane izgradnje takvih objekata na našoj teritoriji to više nije slučaj. Zato je za Srbiju bolje da učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane u Mađarskoj nego da je gradi na našim prostorima. Prosto, Mađari su na tom planu znatno ispred nas imaju više i znanja i iskustva i to je razlog što bi trebalo učestvovati u tom projektu umesto graditi nuklearku u Srbiji – zaključuje Vuletić.