Novi život decenijama starih projekata, od Bistrice do Bogovine - Retrospektiva 2023, investicije u oblasti KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE

Oživljavanje starih projekata obeležilo je prethodnu godinu kad je reč o investicijama u oblasti komunalne infrastrukture i energetike.

Neki od njih stari su i više od četiri decenije, poput RHE Bistrica, dok su drugi, kao što je vodoakumulacija Bogovina, punoletni. "Povampirio" se i projekat gradnje 10 hidroelektrana na Ibru, planiran još pre deceniju i po.

U fokusu su bili i tekstovi o različitim projektima iz oblasti obnovljivih izvora, od vetroelektrana, poput Vetrogona u Srbobranu i Bečeju planirane snage 450 MW, što će je učiniti najvećom vetroelektranom u Srbiji, do solarnih elektrana nezanemarljivog kapaciteta.

Zanimljivo, na našoj top 10 listi najčitanijih priča plasirala su se samo dva "fosilna" projekta – naftovod Novi Sad Mađarska i Termoblok B3 Kostolac.

Predstavljamo vam investicije koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije.

1. Vodoakumulacija Bogovina

Još 2005. najavljeno je da će Srbija, najkasnije za deset godina, dobiti svoje more, jer se planira izgradnja akumulacije na 400 hektara na vodosistemu Bogovina, što je veća površina od trenutno najvećeg jezera u Srbiji, Đerdapskog, koje ima površinu od 253 km2.

To se nije desilo, ali smo mu korak bliže. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je u avgustu rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Bogovina.

Prema glavnom projektu iz 2006. godine, površina sliva je 360 km2, a zapremina akumulacije biće 44 miliona m³. Brana koja će se graditi biće betonska, sa kotom krune od 269 m.

2. Vetroelektrana Vetrozelena

CWP Europe i PowerChina Resources potpisale su u aprilu ugovor povodom investicije kineske kompanije u vetroelektranu Vetrozelena.

Vetroelektrana Vetrozelena je projekat obnovljive energije koji kompanija CWP Europe razvija na teritoriji grada Pančeva. To je drugi takav projekat koji CWP razvija u Srbiji, sa planiranom instalisanom snagom od 300 MW i 48 vetrogeneratora. Kako je najavljeno, Vetrozelena će biti najveća vetroelektrana u Srbiji (neće, ako se ostvari tačka 9) i jedna od najvećih u regionu kada 2025. počne da proizvodi struju.

3. Solarna elektrana u naselju Čalma kod Sremske Mitrovice

Kompanija RP Global Solarne elektrane doo Beograd, u stopostotnom vlasništvu austrijskog RP Global Austria GMBH (prema podacima sa APR-a) planira izgradnju solarne elektrane u ataru naselja Čalma kod Sremske Mitrovice. U planu je solarna elektrana snage 100 MW sa baterijskim skladištem električne energije.

Kako je navedeno u planu detaljne regulacije projekta, fotonaponske panele, planirane za postavljanje na zemlji, moguće je postaviti i kao tzv. agrosolar, tako da se ispod njih mogu uzgajati poljoprivredne kulture i napasati stoka.

4. Vison Invest vetroelektrana Sombor

Još jedna vetroelektrana planirana je u Vojvodini - Vison Invest iz Novog Sada planira gradnju vetroelektrane snage 120 MW na području grada Sombora.

- Ona je definisana u skladu sa mogućnostima priključenja na elektroenergetski sistem, dok će Planom biti izvršena analiza u arhitektonsko-urbanističkom smislu za okvirno od 20 do 25 lokacija vetrogeneratora za koje ne postoje ograničenja za realizaciju - navedeno je u dokumentaciji.

Okvirna granica Plana detaljne regulacije obuhvata površinu od oko 4.950 ha.

5. RHE Bistrica

Pre više od četiri decenije počelo je planiranje izgradnje reverzibilne hidroelektrana (RHE) "Bistrica", a poslednjih nekoliko godina čine se i konkretni koraci u pravcu realizacije. Elektroprivreda Srbije raspisala je u avgustu tender za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a vrednost posla procenjena je na 50 miliona dinara.

Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, na profilu Klak u kanjonskom delu Uvca oko 5 km nizvodno od brane Radoinja projektovana je brana visine 90m, širine u kruni 10 m i dužine u kruni brane 237 m. Planirano je potapanje oko 324 ha zemljišta u priobalju reke Uvac za predviđenu akumulaciju Klak.

RHE Bistrica kapaciteta 656 megavata, jedan je od strateških projekata države Srbije i Elektroprivrede Srbije (EPS), rekao je v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je izgradnja hidroelektrane Bistrica najveći projekat koji je od velikog značaja za južni deo Zlatiborskog okruga, kao i da je cena sa 700 miliona narasla na 1,2 mlrd EUR.

6. Naftovod Novi Sad Mađarska

Manje od pola godine od potpisivanja memoranduma o razumevanju o izgradnji naftovoda Mađarska-Srbija, javno preduzeće Transnafta Pančevo raspisalo je u decembru tender za izradu planske i tehničke dokumentacije za izgradnju ovog novog pravca snabdevanja Srbije sirovom naftom.

U specifikaciji posla podseća se da se Srbija trenutno snabdeva uvoznom sirovom naftom samo iz jednog pravca, preko Hrvatske i njihovog transportnog sistema Janaf d.d, ali da je Prostornim planom Srbije predviđeno da se u cilju diversifikacije transporta sirove nafte razmatraju i drugi pravci snabdevanja naftovodom, u cilju energetske sigurnosti.

Interkonekcija sa Mađarskom je planirana u blizini graničnog prelaza Horgoš u opštini Kanjiža, a kraj trase je u Terminalu Transnafta Novi Sad, u dužini od oko 120 km.

Planirani naftovod je godišnjeg kapaciteta 5,5 miliona tona godišnje, u celini postavljen podzemno.

7. Solarna elektrana Kladovo Solar Gate

Kiparski investitor ERG Investments LTD gradiće agrosolarnu elektranu snage 300 MW Kladovo Solar Gate u Kladovu. Elektrana će se graditi na površini od oko 582,94 ha u istočnom delu teritorije opštine Kladovo, na 5 km od centra, naznačeno je u Planu detaljne regulacije za gradnju solarne elektrane Kladovo Solar Gate.

Reč je, kako se navodi, uglavnom o poljoprivrednom zemljištu, uglavnom njivama slabijeg boniteta. U planu se ističe da je na području solarne elektrane moguća primena inovativnih rešenja, odnosno koncepta "agrosolar" koji podrazumeva delatnost stočarstva ili poljoprivrednu proizvodnju, uz istovremenu proizvodnju električne energije.

8. Hidroelektrane na Ibru

Kada je Elektroprivreda Srbije u martu raspisala tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju Ibarskih HE, oživeo je veliki projekat gradnje 10 hidroelektrana na Ibru, planiran još pre deceniju i po.

Naime, EPS i italijanska kompanija Seci energia potpisale su 2010. godine ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane, koje je trebalo da gradi hidroelektrane na reci Ibar. Vrednost ove investicije tada je procenjena na oko 285 mil EUR.

U planu je bila izgradnja 10 hidroelektrana na Ibru ukupne snage 103 megavata, sa godišnjom proizvodnjom 420 miliona kilovat sati.

Početak gradnje najavljivan je za 2012, ali se nikad nije desio.

Rehabilitacija je usledila raspisivanjem tendera u kom se ističe da je reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000 km2 i dužinom toka od oko 275 km, jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji.

9. Vetroelektrana Vetrogon u opštinama Srbobran i Bečej

Kompanija CWP Global planira izgradnju vetroelektrana Vetrogon u opštinama Srbobran i Bečej. Planirana je izgradnja 55-75 stubova vetrogeneratora, pojedinačne instalisane snage ne manje od 5 MW, a ukupna snaga će biti oko 450 MW, što će Vetrogon učiniti najvećom vetroelektranom u Srbiji. U planu je i gradnja postrojenja za skladištenje električne energije, navedeno je u prostornom planu.

Kako je investitor ranije najavljivao, ova investicija biće vredna 600 mil EUR, a njena izgradnja trebalo bi da počne krajem 2025. godine. Kada bude puštena u rad početkom 2028. godine, vetroelektrana Vetrogon će proizvoditi 1,1 teravat-sat godišnje.

10. Termoblok B3 Kostolac

Pažnju je izazvala i priča o izgradnji novog bloka B3 na lokaciji termoelektrane Kostolac B.

Izgradnja novog bloka B3 instalisane snage 350MW, započela je 2016. godine.

Radovi na izgradnji novog bloka B3 sa svim pripadajućim sistemima, uključujući proširenje deponije uglja trećom deponijskom linijom kao i deponovanje čvrstog otpada u unutrašnjem odlagalištu površinskog kopa Drmno se izvode prema tehničkim specifikacijama kineske kompanije CMEC kao glavnog projektanta i izvođača.

V.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković rekao je u novembru da se izgradnja Termoelektrane Kostolac B3 privodi kraju.

Predstavili smo vam 10 investicija koje su privukle najviše pažnje naših čitalaca kada je reč o komunalnoj infrastrukturi i energetici. Svakako pogledajte kompletnu listu OVDE.

Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2023. godinu iz oblasti SAOBRAĆAJA, INDUSTRIJE, NEKRETNINA, TURIZMA, ZABAVE I REKREACIJE, TRGOVINSKIH CENTARA, SPORTA, ZDRAVSTVA, POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE, TELEKOMUNIKACIJA I IT, EKOLOGIJE.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

CWPR Services doo Beograd

RP Global Solarne elektrane d.o.o. Beograd

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

Transnafta ad Pančevo

Seci energia S.P.A. ogranak Beograd

Ibarske hidroelektrane d.o.o. Kraljevo

CWP Europe

PowerChina Resources

RP Global Austria GMBH

Vison Invest

Ibarske hidroelektrane

CWP Global

Dušan Živković

Aleksandar Vučić

vodoakumulacija Bogovina

vetroelektrana Vetrozelena

reverzibilna hidroelektrana

RHE Bistrica

solarna elektrana

naftovod Novi Sad Mađarska

hidroelektrane na Ibru

vetroelektrana Vetrogon

termoblok B3 Kostolac