Srbija skače u budućnost, a dva miliona ljudi i dalje nema kanalizaciju - Retrospektiva 2023, investicije u oblasti EKOLOGIJE

(Foto: John Kasawa/shutterstock.com)

Srbija skače u budućnost, iako i dalje nema kanalizaciju. Ali, tu je "Čista Srbija", projekat obećavajućeg naziva i ciljeva, koji planira da 2,36 miliona ljudi priključi na kanalizacionu mrežu. Cena? Sitnica - više od 3,5 mlrd EUR.

U okviru projekta radiće se kanalizacija u 73 opštine, 157 postrojenja za preradu otpadnih voda, biće postavljeno pet miliona metara kanalizacionih cevi, najavljeno je. U Beogradu je u planu pet postrojenja, a prva fabrika za preradu otpadnih voda počinje da se gradi u Velikom Selu.

Prestonica je u septembru dobila i prvo industrijsko biološko postrojenje za preradu otpadnih voda, a među ekološkim pričama koje su bile najčitanije na našem portalu našla se i reportaža o zelenim projektima u rudniku Čukaru Peki, najava uvođenja energetskog pasoša za sve zgrade u Srbiji, kao i usvajanje Programa upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine.

U nastavku vam donosimo listu deset investicija u oblasti ekologije koje su izazvale najviše interesovanja naših čitalaca.

1. Interceptor i PPOV Veliko selo Beograd

Prva fabrika za preradu otpadnih voda u Beogradu počinje da se gradi u Velikom Selu 2023, objavljeno je početkom prošle godine. U prestonici je planirano ukupno pet ovakvih postrojenja.

Prva fabrika, u Velikom Selu, biće i najveća i pokrivaće potrebe 1,3 miliona ljudi.

Vlada Srbije, grad Beograd i kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC) su u januaru 2020. godine potpisali ugovor za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.

Vrednost prve faze radova iznosi oko 272 mil EUR, dok će za drugu fazu, odnosno kompletiranje PPOV "Veliko Selo", koja obuhvata dogradnju linije vode i izgradnju linije mulja, biti potrebno između 500 i 600 mil EUR.

(Foto: Vastram/shutterstock.com)

2. Projekat Čista Srbija

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, direktor kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC) Jang Dong i predstavnici osam lokalnih samouprava potpisali su u maju anekse u okviru druge faze projekta Čista Srbija.

Ukupna vrednost projekata u drugoj fazi iznosi nešto više od 213 mil EUR, dok dužina kanalizacionih cevi iznosi 444 kilometra, precizirao je Vesić i najavio da će 2024. godine biti rađena i treća faza, te da čitav projekat vredi više od 3,5 mlrd EUR.

U okviru projekta ukupno će se raditi kanalizacija u 73 opštine, 157 postrojenja za preradu otpadnih voda, biće postavljeno ukupno pet miliona metara kanalizacionih cevi, tako da će približno 2,36 miliona ljudi biti priključeno na kanalizaciju, najavio je ministar.

3. Prečistač otpadnih voda Krnjača Beograd

Ni prošle godine nije uspela nabavka za gradnju kanalizacije u Krnjači. Tender za prvu fazu izgradnje prečistača u Krnjači, koji su raspisali Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beogradu i Delegacija Evropske unije u Srbiji, objavljivan je u dva navrata, ali nije dodeljen ni posle više od godinu dana od raspisivanja druge javne nabavke.

Razlog za ponavljanje prve nabavke prvobitno nije bio naveden, ali je kasnije tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao da je problem u klauzuli o povećanju cene posla.

4. Čukaru Peki – ekološki projekti

Mnogi bi rekli da rudarstvo i ekologija ne mogu zajedno, ali ne i čelnici rudnika Čukaru Peki u Boru, koji ističu da su na 670 mil USD investicije, koliko su imali do sada, 10% izdvojili za ekologiju.

(Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)

5. Prvo industrijsko biološko postrojenje za preradu otpadnih voda Smurfit Kappa Beograd

Beograd je u septembru dobio prvo industrijsko biološko postrojenje za preradu otpadnih voda. Irska kompanija Smurfit Kappa otvorila je postrojenje na beogradskoj Adi Huji koje će vodu iz Dunava korišćenu za industrijske potrebe, biološkim tretmanom prečišćavati i vraćati je u reku u čistijem stanju od onog u kojem je iz reke uzeta.

6. Energetski pasoš za sve zgrade u Srbiji

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji, donele su novu obavezu: sve zgrade, bez obzira na starost, moraće da imaju energetski pasoš. Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu u koji je objekat svrstan po potrošnji energije, a takvih razreda je osam.

Energetski najefikasnije zgrade najviše štede energiju za grejanje i hlađenje i imaju oznaku A+ a najniži razred je G. Taj dokument je deo tehničke dokumentacije i uslovljava i investitore.

Istraživanja pokazuju da 85% stambenih zgrada ne zadovoljava uslove energetske efikasnosti.

(Foto: Shutterstock.com)

7. Prečistač otpadnih voda Bela Palanka

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je krajem prošle godine tender za izradu projektno tehničke dokumentacije i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beloj Palanci. Vrednost radova nije navedena, a kako piše u tenderskoj dokumentaciji, projekat će biti finansiran od kredita Razvojne banke Saveta Evrope.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beloj Palanci je inače započeta 1987. godine. Godine 2005, neki objekti su rekonstruisani i novi objekti izgrađeni. Danas PPOV nije u funkciji, a objekti su u prilično lošem stanju.

8. Program upravljanja muljem u Srbiji

Vlada Srbije usvojila je prošle godine Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine. Cilj ovog planskog dokumenta koji se prvi put usvaja u Srbiji, jeste uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, istaklo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Prema ovom dokumentu, rešavanje pitanja upravljanja muljem biće u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kao i sa regulativom EU, a cilj je da se u dužem vremenskom periodu osigura korišćenje mulja kao resursa.

9. PPOV Obrenovac

I Obrenovac treba da dobije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i još 100 km kanalizacije, predviđeno je Prostornim planom. Očekuje se da ukupan broj priključenih stanovnika na kanalizaciju na kraju projektnog perioda bude oko 50.400.

U opštini Obrenovac ima izgrađeno oko 130 km kanalizacione mreže, a potrebno je da se izgradi još oko 99,5 km.

Lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda PPOV Obrenovac, predviđena projektom izgradnje, nalazi se uz desnu obalu reke Kolubare.

Za postrojenje je predviđena tehnologija firme iz Mađarske, INWATECH.

(Foto: hxdyl/shutterstock.com)

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je početkom prošle godine da je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u kompleksu Termoelektrane Nikola Tesla B.

Projekat podrazumeva izgradnju decentralizovanog postrojenja za sakupljanje, kanalisanje i prečišćavanje zamazućenih, zauljenih, zaugljenih, atmosferskih, sanitarnih voda iz blokova B1 i B2, kao i otpadnih voda iz budućeg postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i ispuštanje prečišćenih voda TE Nikola Tesla B.

Predstavili smo vam 10 investicija koje su privukle najviše pažnje naših čitalaca kada je reč o ekologiji. Svakako pogledajte kompletnu listu OVDE.

Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2023. godinu iz oblasti SAOBRAĆAJA, INDUSTRIJE, KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE, NEKRETNINA, TURIZMA, ZABAVE I REKREACIJE, TRGOVINSKIH CENTARA, SPORTA, ZDRAVSTVA, POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE, TELEKOMUNIKACIJA I IT.