Termoelektrane glavni krivac za arsen u našim vodama

Eksploatacija i sagorevanje lignita koji koristimo u energetici krivo je za gotovo 98% industrijskih emisija arsena u naše vode, a kada se u računicu uključe svi registrovani izvori, termoelektrane su, prema brojkama, odgovorne za skoro 92% ukupnih emisija ove materije. To znači da bismo, bez termoelektrana, imali preko deset puta manje emisije arsena u vode, svake godine, zaključuje portal Klima101 na osnovu obrađenih zvaničnih izveštaja i merenja.

Ako se iz ovog nacionalnog registra izvuku svi postojeći podaci za zagađenje arsenom, toksičnim elementom koji izaziva čitav niz zdravstvenih posledica, od raka do dijabetesa, dobija se jedan vrlo jasan, i vrlo indikativan uvid.

Naime, ubedljivo najveći emiter arsena u vode Srbije su naše termoelektrane. Eksploatacija i sagorevanje lignita krivo je za gotovo 98% industrijskih emisija arsena u naše vode. Ali ni ova brojka, koliko god velika bila, nije dovoljna ako želimo da sagledamo celokupnu sliku.

Ako biste želeli detaljnije da se informišete o različitim zagađivačima srpskih voda, u podacima koje nudi SEPA biste mogli da uočite određene, grubo rečeno, pravilnosti.

Naime, naše termoelektrane, a posebno TENT A i B, najveći su industrijski zagađivači voda u Srbiji za čitav niz polutanata, uključujući tu i cink, hloride, kadmijum, azot, fosfor…

Međutim, one su najveće samo među industrijskim izvorima zagađenja. Posebno kada su u pitanju elementi kao što su hlor, fosfor i azot, najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo komunalne otpadne vode u velikim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac). Tu se možda i najbolje vide posledice činjenice da gradovi u Srbiji nemaju sisteme prečišćivanja otpadnih voda.

Ali kada su u pitanju materije koje se ne mogu tek tako naći u komunalnim otpadnim vodama, kao što je arsen, situacija je bitno drugačija.

Naime, naše termoelektrane nisu samo krive za 98% industrijskih emisija arsena u vode, već i za skoro 92% ukupnih emisija ove materije, kada se u računicu uključe svi registrovani izvori. To znači da bismo, bez termoelektrana, imali preko deset puta manje emisije arsena u vode, svake godine.

Brojka o kojoj govorimo je nešto više od 10.000 kilograma arsena godišnje koji, posle sagorevanja lignita, završava u našim rekama i jezerima.

Za razliku od emisija u vode, emisije arsena u vazduh i zemljište je po prirodi stvari daleko teže ispratiti, i podataka je manje.

Međutim, kako je za Klimu101 objasnila dr Dragana Đorđević, naučna savetnica na Institutu za hemiju tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i jedna od naših vodećih stručnjaka za hemiju zagađenja vazduha, srpski lignit ima prirodno visoke koncentracije arsena, pa prisustvo arsena u npr. česticama vazdušnog zagađenja ukazuje na to da je ta materija potekla iz termoelektrana.

- Ali potrebno bi bilo uraditi izrazito detaljne analize, na nivou čitave zemlje, kako bismo dobili iole realnu sliku - kaže dr Đorđević.

Mada SEPA u svojim izveštajima o kvalitetu vazduha objavljuje i rezultate ispitivanja sastava čestica (konkretno, koncentracije olova, arsena, kadmijuma i nikla), u pitanju su ograničeni uzorci, i to isključivo čestica PM 10. Pa ipak, u poslednjem izveštaju merene srednje godišnje vrednosti koncentracija arsena u PM 10 pokazala su prekoračenja na dve merne stanice u Beogradu.

Kada je u pitanju zemljište, izvore zagađenja je još teže pratiti, a zvaničnih podataka je još manje. Ali primera radi, Elektroprivreda Srbije već godinama dobija žalbe, prijave, pa i tužbe, kao što je ona koju su 2021. podneli meštani naselja Veliki Crljeni (gde se nalazi termoelektrana "Kolubara"), između ostalog, zbog registrovanih prekoračenih koncentracija arsena u više uzoraka zemljišta u naselju.

Ono što nedostaje su detaljna istraživanja koja bi nam pokazala razmere problema, posebno kada su u pitanju koncentracije arsena u česticama PM 10 i PM 2,5.

Ali i u nedostatku takvih istraživanja, jedna stvar je sigurna: eksploatacija uglja u Srbiji kriva je za velike količine arsena koji, od svog "prirodnog" staništa u kolubarskom lignitu, kroz kotlarnice naših termoelektrana, kroz dimnjake, otpadne vode i materije, završava u našim vodama, vazduhu i zemljištu.

Ako su podaci koje imamo o udelu zagađenja voda iole indikativni, sprovođenje zelene tranzicije, zatvaranje termoelektrana i okretanje obnovljivim izvorima energije višestruko bi smanjile zagađenje arsenom koje se u Srbiji bez prekida dešava već decenijama.