RHE "Bistrica" ključna za više zelene energije

Više od 40 godina reverzibilna hidroelektrana "Bajina Bašta" je naša zlatna rezerva za sve one trenutke kada nedostaje električne energije, a sa razvojem i većim učešćem obnovlјivih izvora energije izgradnja novih takvih kapaciteta postaje sve veći prioritet, ocenio je Dušan Živković, v. d. generalnog direktora Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije na konferenciji o značaju izgradnje RHE "Bistrica" i RHE Đerdap 3".

- RHE "Bistrica", kapaciteta 656 megavata, jedan je od strateških projekata države Srbije i EPS-a. Posebno je važna jer se očekuje dalјe povećanje učešća promenjivih obnovlјivih izvora energije od možda najznačajnijeg resursa koje planeta ima - sunca. Izvesno je da će biti potrebni novi kapaciteti koji će omogućiti balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona. To je ona suštinska potreba koju omogućavaju reverzibilne HE – poručio je Živković.

Na konferenciji koju je organizovala "Energija Balkana", Živković je naveo i da bi prema dosadašnjim analizama, izgradnjom RHE "Bistrica" Srbija dobila fleksibilan kapacitet u srcu elektroenergetskog sistema ne samo Srbije, već čitavog regiona.

- Ovaj projekat imaće uticaj na finansijski aspekt EPS portfelјa i to kroz povećanu fleksibilnost i kroz nove usluge koje će se neminovno pojaviti na tržištu i koje će EPS dati novu komercijalnu notu u poslovanju. Sve to je klјučan interes za srpsku elektroprivredu – objasnio je Živković.

- RHE "Bistrica" je jedna od najvažnijih investicija u listi prioritetnih projekata koje je na predlog Ministarstva rudarstva i energetike usvojila Vlada Srbije i važan je kako za energetsku stabilnost, balansiranje energije proizvedene iz obnovlјivih izvora, tako i za razvoj tržišta električne energije – rekao je Radoš Popadić, savetnik za elektroenergetiku u Ministarstvu rudarstva i energetike.

- Izgradnjom RHE "Bistrica" Srbija bi povećala svoje kapacitete za skladištenje energije iz potencijala vode. To je posebno korisno za ravnotežu ponude i potražnje u elektroenergetskim sistemima, omogućavajući snabdevanje električnom energijom kada je potrebno, čak i kada obnovlјivi izvori energije, poput vetra i sunčeve energije, nisu dostupni.

Popadić je istakao da su definisani projekti za investiranje u nove proizvodne kapacitete, a to su elektrane na solar i vetar, nove hidro i gasne elektrane, snage oko 3,4 GW.