Početna

Vesti

Sve je to zbog lošeg uglja - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE

Izvor: eKapija

Četvrtak, 26.01.2023.

13:56

Komentari

Podeli

(Foto: jaroslava V/shutterstock.com)

U, sada već slobodno možemo reći, novoj eri, koja je svet naterala u borbu za energetski opstanak, zelene investicije iz oblasti energetike izdvajaju se kao poseban segment na koji države mnogo polažu. Izuzetak nije ni Srbija, pa su tako i na našoj listi najvažnijih energetskih projekata u protekloj godini, prvih pet mesta zauzele upravo investicije u zelenu energiju, uz jedan izuzetak.

Naime, hidroenergetki projekti i ulaganja u solar su prioriteti srpske vlade, ali Srbija kao zemlja koja gotovo 70% odsto struje dobija iz uglja, ne može tako lako da se odrekne ovog energenta. Stoga ne čudi veliko interesovanje koje je izazvala vest da EPS planira otvaranje novog kostolačkog kopa.

Ali krenimo redom i pogledajmo koji su to projekti u 2022. godini izazvali najveću pažnju naših čitalaca kada je reč o energetici, ali i komunalnoj infrastrukturi. Ovo je TOP 10 investicija o kojima ste najviše čitali:

Na prvom mestu naše liste, očekivano, planirana gradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao najveći i najvažniji energetski projekat u zemlji. Izgradnja RHE Bistrica u planu je već 4 decenije, a projekat je "vaskrsao" u leto 2021. kada je tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović izjavila da je ukalkulisan u državni energetski investicioni plan vredan 17 mlrd EUR. Potom je na zalasku iste godine raspisan i tender za izradu projektne dokumentacije koji je eKapija prenela i iz kojeg se videlo da se na Uvcu planira gradnja nove brane Klak visine 90 metara.

Ilustracija (Foto: Unsplash/Dan Meyers)

Nadležni su uoči nove 2022. najavili da bi sistem mogao da bude na mreži 2025. godine, a u julu je na rani javni uvid stavljen i nacrt prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane Bistrica i hidroelektrane Potpeć.

Drugo mesto na ovoj listi eKapije zauzima najava otvaranja pomenutog novog kostolačkog kopa. Kop Kostolac Zapad najavili smo jesenas, po raspisivanju EPS-ovog tendera za izradu Glavnog rudarskog projekta za otvaranje ležišta Zapadni Kostolac.

Ilustracija (Foto: Askolds Berovskis/shutterstock.com)

Investicija će, prema procenama, biti vredna 400 mil EUR, a u planu je da se kopa 3.000.000 tona uglja godišnje za obrenovačke termoelektrane, a kasnije i za tri kostolačka termobloka. Ubrzo potom je raspisan i tender za 89 istražnih bušotina.

Pozicija broj 3 pripala je još jednoj reverzibili – RHE Đerdap 3, za koji se zainteresovo američki građevinski gigant Bechtel.

Ilustracija (Foto: Sky Light Pictures/shutterstock.com)

Predsednik ove kompanije Stjuart Džons najavio je letos, posle razgovora sa tadašnjom ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović, da je Bechtel zainteresovan da "detaljnije sagleda mogućnosti za saradnju sa Srbijom u oblasti energetike, između ostalog i kroz finansiranje prethodne studije izvodljivosti za projekat RHE Đerdap 3".

Mihajlovićeva je rekla da bi ukupna instalisana snaga hibridne RHE Đerdap 3 mogla da dostigne 2.400 MW, uz još 400 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca.

Letošnja najava skorog početka izgradnje najveće bifacijalne solarne elektrane na zemlji u privatnom vlasništvu u Srbiji, našla se na našem 4. mestu.

Ilustracija (Foto: Shutterstock)

Reč je o solarnoj elektrani DeLasol snage 9,913 MW, sa 17.980 solarnih panela, koja će se prostirati na 12 hektara na području opštine Lapovo, a investitor je Miloš Kostić.

Sledi još jedan solarni projekat, na mestu broj 5 - prvi agrosloarni projekat u regionu, vredan 340 mil EUR. Potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa kineskom kompanijom PowerChina, kompanije Fintel Energija i MK Group zvanično su započele sa realizacijom zajedničkog projekta Agrosolar u Kuli.

Potpisivanje Memoranduma o razumevanju (Foto: Promo/Jakov Simović)

Projekat je najavljen kao pionirski poduhvat koji koristi energiju sunca i u isto vreme omogućava održivu poljoprivrednu proizvodnju ispod solarnih panela. Solarna elektrana biće kapaciteta 660 megavata, a planirana godišnja proizvodnja zelene energije oko 832 gigavat sata, što zadovoljava potrebe oko 200.000 domaćinstava.

Kolubara B, bolna tačka srpske termoenergetike, zauzela je 6. mesto, tačnije "stidljiva" najava da se od ovog projekta koji je obustavljen prošle godine, možda ipak neće odustati.

Ilustracija (Foto: Rebecca Humann from Pixabay)

Naime, Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena koji je bio na javnom uvidu sredinom decembra, pominje gradnju ovog bloka započetog još 80-tih godina prošlog veka. U dokumentu se navodi da se u okviru lokacije TE "Kolubara B", površine 105,5 ha, planira završetak izgradnje energetskog kompleksa.

Na poziciji broj 7. opet solar, ovog puta državni projekat, i ponovo kostolački basen – plan EPS-a da u okviru odlagališta jalovine sa površinskog kopa Ćirikovac izgradi solarnu elektranu Petka snage oko 10 MW, sa 17.100 panela.

Ilustracija (Foto: Pixabay / AhmadArdity)

Početkom prošle godine raspisan je tender za izvođače, ali je obustavljen u aprilu jer je EPS je odustao od čitavog projekta zbog, kako je navedeno u odluci, "nedostatka raspoloživih sredstava".

I na 8. mestu, projekat iz oblasti solarne energije.

Ilustracija (Foto: Gustavo Fring from Pexels)

U pitanju je solarna elektrana Solarina koju će kod Zaječara graditi istoimena kompanija iz Beograda. Planirana snaga solarne elektrane je oko 150 MW.

Na poziciji 9, konačno i jedan projekat iz oblasti energije vetra – vetroelektrana Grot i Oblik snage 100 MW.

Ilustracija (Foto: Pixabay / enriquelopezgarre)

Nju, na vranjskim brdima, planira da gradi Windflow West iz Beograda, firma sa američko-turskim kapitalom.

Najzad, na mestu broj 10, višegodišnji san – grejanje Beograda toplom vodom iz Obrenovca. Inicijativa da prestonica toplotnu energiju dobija iz Termoelektrane Nikola Tesla A pokrenuta je pre pola decenije, kada je sa kineskim kompanijama ugovorena izgradnja toplodalekovoda Obrenovac-Novi Beograd, a početkom prošle godine pomerena je sa mrtve tačke, kada je Elektroprivreda Srbije rapisala javnu nabavku za prilagođavanje postojećih postrojenja u okviru TENT A.

Ilustracija (Foto: tetiana_u/shutterstock.com)

Ugovor vredan 9,1 mil EUR dodeljen je tek krajem prošle godine, poljskoj kompaniji GE Power, ogranak General electric international Beograd i beogradskoj firmi Feromont inženjering kao podizvođaču. Početkom januara ove godine JKP Beogradske elektrane i EPS potpisali su ugovor o izgradnji nedostajuće infrastrukture i regulisanju međusobnih prava i obaveza u vezi sa realizacijom projekta izgradnje toplovoda.

B. P.

Predstavili smo vam 10 investicija koje su privukle najviše pažnje naših čitalaca kada je reč o komunalnoj infrastrukturi i energetici. Svakako pogledajte još jednom kompletnu listu OVDE.

Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2022. godinu iz oblasti TRGOVINSKIH CENTARA, SPORTA, TURIZMA, INDUSTRIJE, POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE, NEKRETNINA, TELEKOMUNIKACIJA I IT-a, EKOLOGIJE.

Firme:

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

General Electric International Beograd

BECHTEL LIMITED OGRANAK BEOGRAD

Solarina doo Beograd

Windflow West d.o.o. Beograd

Power Construction Corporation of China Limited Ogranak Beograd

Fintel Energija a.d. Beograd

MK Group d.o.o. Beograd

JKP Beogradske Elektrane Beograd

Feromont Inženjering a.d. Beograd

Tagovi:

EPS

Bechtel

GE Power Poljska

Feromont inžereing Beograd

retrospektiva 2022 u oblasti komunalne infrastrukture i energetike

RHE Bistrica

RHE Đerdap 3

kop Kostolac Zapad

solarna elektrana Solarina

solarna elektrana Petka

solarna elektrana DeLasol

vetroelektrana Grot i Oblik

Kolubara B

TENT A

Agrosolar Kula

toplodalekovod Obrenovac Novi Beograd

bifacijalna solarna elektrana

gradnja reverzibilne hidroelektrane

gradnja solarnih elektrana

gradnja vetroelektrana

prvi agrosolarni projekat

gradnja vetroelektrane

investicije u energetiku

zelena energija

Komentari

Vaš komentar

Tema u žiži: Retrospektiva 2022

Vidi sve

Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži

30.01.2023. | Građevina, Saobraćaj

Dva puta do "Miloša", galsko-kineski metro i švajcarski Soko - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti SAOBRAĆAJA

30.01.2023. | Građevina, Saobraćaj

28.01.2023. | Industrija, Građevina, Zdravstvo

Srbija dobija BIO4 Kampus, novi Klinički centar i Tiršovu 2 - Retrospektiva investicija u zdravstvu u 2022. godini

28.01.2023. | Industrija, Građevina, Zdravstvo

16.01.2023. | Građevina

Oblakoderi u prestonici, luksuz na Kosmaju i Fruškoj gori - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti nekretnina

16.01.2023. | Građevina

Naš izbor

Početak eksploatacije uglja sa kopa Radljevo kasniće godinu i po - Radi snabdevanja TENT-a proširuje se Polje G Energija

Promene u EPS-u - Šta donosi novi statut? Energija

EPS-ovi projekti zelene energije vredni 8 mlrd EUR Energija, Finansije

MK Group gradi četvrti vetropark i prvi agrosolarni projekat u regionu Energija, Građevina

Đedović: Za EPS i van granica tražimo prave ljude Energija

EPS nabavio novac za gradnju svoje prve solarne elektrane - Raspisan novi tender za SE Petka Energija

Solarni paneli u svakom kutku zemlje, pa i na krovovima kuća - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE Energija, Industrija, Građevina

Bechtel zainteresovan za izgradnju energetske infrastrukture Vesti

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Sve je to zbog lošeg uglja - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE

Tema u žiži: Retrospektiva 2022

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje