Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Radionica sa dušom "Vredni dabar": Magija koja stare stvari pretvara u neobične predmete
Komentari
Sve je počelo za vreme korone, prilično stihijski, bez biznis plana i brojki. Tada su dvoje kreativaca koji su ujedno i veliki ljubitelji prirode, putoholičari i avanturisti, ali i bračni par, Jasmina Lazić i Slobodan Branković, sve svoje ljubavi spojili u jednu malu radionicu sa dušom koju su nazvali Vredni dabar.
U njoj prave proizvode od prirodnih i recikliranih materijala. Poznati su pre svega po praktičnim tabureima sa ostavom i neobičnim lampama, ali prave i čiviluke, ljuljaške, drvene svećnjake, sanduke za drva, zanimljivu zidnu dekoraciju poput rustičnih slika i mape sveta. Ponekad, po posebnom zahtevu, restauriraju i stari nameštaj.
Mada su oboje ekonomisti po struci, pronašli su se upravo u radionici koja se trenutno nalazi u Beogradu, u Kumodražu. Zbog ljubavi prema prirodi, uskoro planiraju preseljenje u neke zelenije krajeve, otkrivaju u razgovoru za portal Cirkularna ekonomija.
– Bane je ranije radio kao menadžer prodaje u nekoliko trgovinskih objekata, a jedno vreme je živeo i radio u Slovačkoj. Promenio je puno poslodavaca dok nije shvatio da mu je potrebna sloboda da radi ono što najviše voli, a to je ipak stvaranje sopstvenim rukama. Ja sam posle nekoliko honorarnih poslova tokom studija, pokretanjem Vrednog dabra zapravo dobila priliku da se dodatno usavršavam u oblastima menadžmenta i marketinga, što i jeste domen mog obrazovanja. To je za mene zaista bila svojevrsna praksa u direktnom kontaktu sa kupcima, vođenju društvenih mreža, montaži videa – priča nam Jasmina.
Kada su odlučili da osnuju radionicu, nisu mnogo razmišljali o tome da li će imati dovoljno kupaca. Stvarali su po osećaju i verovali da će to doći do pravih ljudi. Otkrivaju nam da su kasnije mnoge proizvode zapravo kreirali kupci, svojim specifičnim zahtevima i idejama. I dalje se prilagođavaju zahtevima tržišta, tako da kupci pronalaze njih.
Ne kriju da ih na početku mnogi nisu shvatali ozbiljno zbog pomalo luckastog imena, ali vremenom su se potpuno srodili sa njim i sa ponosom ističu da je Vredni dabar deo njihovog identiteta i sinonim za nešto njihovo, veliko i bitno.
– Pre cele priče, imali smo internu šalu da smo kao neki dabrovi, jer stalno prikupljamo i gomilamo daske, palete, gajbice, flaše, tegle, stari nameštaj i sl. Uvek nam je bilo žao da neko baci takve stvari, pa su svi naši prijatelji znali da nam donesu nešto od toga, kada ne znaju šta će sa stvarima. I onda, kada je začeta cela ideja o biznisu, dugo smo razmišljali o imenu, sve dok spremajući ispit iz engleskog nisam naišla na izraz "eager beaver" koji označava nekoga ko vredno radi, a u bukvalnom prevodu znači "vredni dabar". Tada je jednostavno kliknulo i sve se uklopilo – priseća se Jasmina.
Lampe od kantica eurokrema i žardinjere od plastičnih cevi
Mada posao ume da bude zahtevan i naporan, a sve rade sami, vode se filozofijom da kada voliš ono što radiš, onda ni poslednji atom snage nije uzalud potrošen.
Osmišljavanje proizvoda i proizvodnja su prevashodno Banetov deo posla. Inspiraciju pronalazi na svakom koraku. Ono što je za nekog stara neupotrebljiva daščica, za njega je budući zanimljiv čiviluk. Obične plastične kantice od pavlake i eurokrema su materijal za nesvakidašnju lampu u obliku svetionika. A kada su u šetnji na zidiću Niškog keja pronašli najobičniju flašu viskija, on ju je već tada video kao novu stonu lampu.
– Mnoge projekte radimo i za svoju dušu, i u njima posebno uživamo jer tu uvek pustimo mašti na volju. Tako smo zajedničkim snagama pravili ukrasne pečurke od limenki, starih tanjira i poklopaca, bunar od bačenih guma i letvica, ukrasnu pčelicu od konzerve, ogradicu od starih daščica, žardinjere od plastičnih cevi, kao i sanduk za drva od korišćenih fioka – kažu Jasmina i Slobodan.
Od skoro su se uhvatili u koštac i sa restauracijom starog nameštaja, što je, kako kažu, potpuno nova dimenzija posla. Počelo je tako što su imali poseban motiv da obnove 40 godina staro bure koje je trunulo na tavanu i tako sačuvaju jedinu uspomenu na pokojnog Banetovog dedu.
– Neverovatno je koliko radosti donese jedan naizgled običan obnovljen predmet koji je dobio potpuno novu funkciju i život – pričaju nam.
Među kupcima i baka iz zabačenog sela sa juga Srbije
Najzahtevniji deo posla je pronalaženje materijala, od starih ormana, daski i flaša, do specifičnih delova koji su potrebni kako bi se sve uobličilo u funkcionalan proizvod. Materijal pronalaze na oglasima i buvljacima, raspituju se u okruženju. Često prave i sopstvene akcije prikupljanja gde uz donaciju nekog recikliranog materijala kupci ostvaruju popust na proizvode. Ne libe se ni da uzmu stari ormar, daske ili palete u dobrom stanju koje ljudi ostavljaju uz kontejner.
Iako veruju da se može živeti od ovakve proizvodnje i danas, u eri industrijskog nameštaja i konzumerizma, priznaju da ni oni trenutno ne žive isključivo od toga.
– Nama je ovo i dalje dodatni posao i hobi, ali kako je biznis naglo počeo da raste u poslednjih godinu dana, zaista verujemo da sve više ljudi prepoznaje vrednost ručnog rada. Kao i za sve, potrebno je vreme da ljudi steknu poverenje i shvate to što radite, tako da smo optimistični da će ova naša priča uskoro postati naš glavni izvor prihoda – kažu " vredni dabrovi".
A oni koji su definitivno shvatili vrednost ovakvog rada kupuju u radionici sa dušom iz različitih razloga. Ima među kupcima uglednih ljudi koji uređuju svoje salonske stanove, vlasnika apartmana, kafića i raznih turističkih i prevodilačkih agencija, pa sve do bake iz jednog zabačenog sela sa juga Srbije.
– Trudimo se da uvek izađemo u susret kada je to moguće tako da svi budu maksimalno zadovoljni od prvog kontakta, što kvalitetom samog proizvoda, što celokupnom uslugom i saradnjom. Kada proizvod dospe u njihove ruke, prva reakcija je uvek oduševljenje i to da proizvod zapravo izgleda još bolje nego na slikama. Zaista se trudimo da što bolje dočaramo svaki proizvod kroz slike i snimke, ali tek kada ga vide uživo, dobiju pravi dojam. To je naročito izraženo kod taburea, zbog različitih boja i teksture mebl štofa, udobnosti sunđera, funkcionalnosti skrivene ostave, pa nam se često jave posle par dana sa još većim ushićenjem kada shvate koliko je zapravo praktičan i udoban – kažu Jasmina i Slobodan.
Njihovi kupci najpre cene estetiku, funkcionalnost i praktičnost, a ekološki aspekt im nije prioritet, ali je svakako dodatni plus. Ipak, kako kažu, postoji sve veći broj pojedinaca koji ističu ekološki aspekt kao glavni kriterijum za kupovinu njihovih proizvoda i često doniraju razne materijale.
– Na početku smo imali blage predrasude da će nam reciklirani materijali biti minus i da će mnogi smatrati da prodajemo neko smeće. Međutim, vremenom se to pokazalo kao pozitivan aspekt našeg biznisa, jer na taj način pravimo potpuno autentične proizvode, koji čak ni međusobno nikada nisu potpuno identični. Možemo ponuditi korektne cene za nešto što je ipak stvarano rukama i zaista dajemo nov život več odbačenim i zaboravljenim stvarima.
U planu lusteri i fotelje
Iako je sve krenulo stihijski, budućnost ne prepuštaju slučaju. Imaju mnogo planova po pitanju širenja biznisa, a stacioniranje u zelenijem okruženju će im svakako otvoriti nove segmente i u samom poslu.
– Planiramo da proširimo asortiman nekim krupnijim proizvodima, kao što su lusteri, fotelje, stočići, barske stolice i sl, pa da u budućnosti možemo kompletno da opremimo, možda i neku našu vikendicu. Sve to naravno zahteva i mnogo ozbiljnije alate i funkcionalniji prostor za rad, tako da nam je rad na tome trenutno prioritet. Svakako bi sve i dalje bilo potpuno originalno i drugačije i od nekih korišćenih ili prirodnih materijala, pa je samim tim i dosta zahtevnije. Ipak, vreme je pokazalo da nikad ne možemo striktno da planiramo, ali imamo neke okvirne ciljeve kojima stremimo – kažu Jasmina i Slobodan.
Drugima koji bi poželeli da se oprobaju u sličnom poslu savetuju da pokušaju, pogotovo ako imaju dobru i originalnu ideju.
– Ako to rade strpljivo i sa dušom, pronaći će svoje mesto i na tržištu. Kada stvaraš srcem, ljudi to pre ili kasnije zaista umeju da prepoznaju – zaključuju "vredni dabrovi".
