U EU godišnje se baci 10 miliona tona nameštaja - Da li je rešenje u reciklaži i iznajmljivanju?

(Foto: Breadmaker/shutterstock.com)

Većina bačenog nameštaja završava na deponijama ili u spalionicama, pa su sve češći apeli na industriju nameštaja da ponudi rešenje za ovaj problem, bilo u vidu platformi za iznajmljivanje nameštaja ili otkupa i prepravki starog nameštaja. Međutim, za razliku od modne industrije, gde je tržište polovne robe sve prisutnije i procenjuje se da će u narednih pet godina rasti 11 puta brže nego ritejl prodaja garderobe, polovni nameštaj nema tako mnogo poklonika.

Prema podacima Statiste, prihod u industriji nameštaja u ovoj godini širom sveta dostići će 696 mlrd EUR. Koliki je udeo polovnog nameštaja, ne zna se, ali mogućnosti za cirkularni sektor nameštaja su velike. Kako tvrdi Evropski biro za zaštitu životne sredine, uvođenjem cirkularnosti u ovaj sektor, što podrazumeva i korišćenje recikliranih materijala u proizvodnji, kao i iznajmljivanje i prodaju polovnog nameštaja, otvorio bi se prostor za 160.000 novih radnih mesta, dok se bruto dodata vrednost procenjuje na 4,9 mlrd EUR do 2030. godine.

Najveći udeo u prihodima u industriji ima nameštaj za dnevnu sobu (Foto: Unsplash/Sophia Baboolal)

I u Srbiji raste ekološka svest kupaca

Korišćenje recikliranih materijala u proizvodnji nameštaja u Srbiji i dalje je na nivou entuzijazma pojedinaca. Radionica Vredni dabar, koju čini bračni par Jasmina Lazić i Slobodan Branković, pravi nov nameštaj od starog. Počeli su za vreme korone, u martu 2020. godine, prvo za prijatelje, a posle nekoliko meseci i dobrih reakcija, proširili su posao.

U fokusu su im tri proizvoda - taburei, lampe i čiviluci.

- Taburee pravimo od starih ormara. Koristimo stare daske i od njih pravimo osnovu koja se posle tapacira. Stari nameštaj nije teško naći, nabavljamo ga od prijatelja, poznanika ili na platformama za prodaju proizvoda gde ga ljudi prodaju veoma povoljno, a nekad daju i besplatno - objašnjava za portal eKapija Jasmina Lazić.

Kako kaže, sam postupak proizvodnje ume da bude izazovan i otežan činjenicom da daske sa kojima rade nisu istovetne.

- Neke su starije, neke novije, za neke moramo da se dovijamo kako da ih tapaciramo. Poteškoća ima, ali sve se reši, najbitnije je da su kupci na kraju zadovoljni - kaže Lazićeva.

Kupci odlično reaguju i na lampe za koje je na prvi pogled teško pretpostaviti od čega su zapravo napravljene. A prave se od plastičnih kantica ili starih flaša ispunjenih kamenčićima.

- Kada smo tek počeli da radimo, bilo nam je malo neprijatno da kažemo od čega pravimo naše proizvode, jer je to za neke ljude đubre. Ali kasnije smo shvatili da je upravo to prednost. Ima naravno mušterija koje kupuju iz praktičnih razloga i ekološki aspekt priče ih ne zanima. Ali, generalno, raste ekološka svest kupaca i mnogi žele prednost da daju upravo ovako napravljenom nameštaju jer shvataju da se tako štiti životna sredina - kaže Lazićeva.

Polovni nameštaj za škole i kancelarije

U Evropi je mnogo više ovakvih primera, od malih porodičnih radionica koje "spašavaju" stari nameštaj, do velikih firmi koje su shvatile da put leži u prihvatanju ekoloških trendova.

Holandski Gispen nudi opciju prodaje polovnog, ali prepravljenog kancelarijskog nameštaja.

U ponudi imaju i nov nameštaj koji je kako kažu, potpuno cirkularan - koriste modularne oblike koji se mogu lako rasklopiti, kao i reciklabilne materijale. Nude popravku, ali i pretvaranje nameštaja u druge, korisne predmete. U oba slučaja garantuju kvalitet i kako kažu, niko ne može ni da primeti da nije reč o novom nameštaju. Među njihovim klijentima su škole, univerziteti, kancelarije.

Uveli su i uslugu "cirkularnog skeniranja" gde se analizira postojeći nameštaj koji klijent poseduje i daju mogućnosti za njegovu ponovnu upotrebu, tehničku ili stilsku prepravku, kao i reciklažu.

____________________

Uvođenje "zelene" oznake na nameštaju

Evropski biro za zaštitu životne sredine predlaže uvođenje "zelene" etikete kako bi se podstakla kupovina nameštaja koji je izrađen u skladu sa ekološkim principima.

- Moguće je uvesti GFM (Green Furniture Mark) kao oznaku koja govori o ekološkim svojstvima nameštaja. Kriterijum bi se redovno nalazio na reviziji od strane industrije. Za javni sektor bi se mogla uvesti obaveza kupovine nameštaja sa GFM etiketom, dok bi se na nameštaj koji zadovoljava ove kriterijume mogao primeniti značajan popust - zaključak je Izveštaja o cirkularnoj ekonomiji u sektoru nameštaja.

____________________

Od velikih proizvođača, IKEA je imala slične programe širom Evrope gde je otkupljivala polovni nameštaj od svojih mušterija i nudila im vaučere u vrednosti do 50% od prvobitne cene nameštaja koji se mogu potrošiti u njihovoj prodavnici. Pre dve godine, IKEA je u Švedskoj otvorila prvu "second-hand" prodavnicu nameštaja.

Neke firme prepravljaju polovni kancelarijski nameštaj koji izgleda kao nov (Foto: Designed by rawpixel.com / Freepik)

Raste i broj platformi koje se bave donacijama nameštaja. Brend sa bazom u Londonu, Made.com, koji se bavi dizajnom i onlajn prodajom nameštaja, udružio se sa onlajn platformom za donacije Geev u inicijativi koja će olakšati kupcima da proslede korišćeni nameštaj. Na ovaj način će se smanjiti otpad jer će stari nameštaj dobiti novi dom, a takođe, ljudi će se povezati sa komšijama, rekli su u kompaniji.

Prepreke i prilike

Prema podacima Statiste, prihod u industriji nameštaja u ovoj godini širom sveta dostići će 696 mlrd EUR, u čemu najveći udeo ima nameštaj za dnevnu sobu. Očekuje se da će tržište godišnje rasti 6,33%. Lider po prihodima je SAD, druga je Kina, treća Nemačka.

Države članice EU proizvode 28% od ukupne količine nameštaja prodate širom sveta, prema podacima Evropskog biroa za zaštitu životne sredine. Reč je o tržištu vrednom 84 mlrd EUR koje zapošljava oko milion radnika i sastoji se dominantno od malih i srednjih preduzeća. Najznačajniji proizvođači su Italija (17.5 mlrd EUR), Nemačka (14,5 mlrd EUR) i Poljska (7,1 mlrd EUR).

Tražnja za polovnim nameštajem i dalje je slaba (Foto: Unsplash/eduard)

Ali, mogućnosti za cirkularni sektor nameštaja su velike - time bi se otvorio prostor za 160.000 novih radnih mesta, dok se bruto dodata vrednost procenjuje na 4,9 mlrd EUR do 2030. godine, navodi se u Izveštaju o cirkularnoj ekonomiji u sektoru nameštaja koji je objavio Evropski biro za zaštitu životne sredine.

Ipak, mnogo je i prepreka. Slaba tražnja za polovnim nameštajem, kao i recikliranim materijalima, dizajn koji nije napravljen tako da se nameštaj na kraju svog životnog ciklusa lako rasklopi - samo su neke od prepreka.

Toksične supstance predstavljaju izazov i dodatni trošak za reciklere, pogotovo u kombinaciji sa nedostatkom informacija o hemikalijama koje proizvodi sadrže. Problem je i manjak rezervnih delova zbog čega se kupci pre odluče da bace stari komad nego da ga zamene novim. Troškovi radne snage i transporta u mnogim delovima EU su visoki, pa se popravka i zbog toga ne isplati.

Da bi se popravke isplatile, neophodne su finansijske stimulacije i ekonomija obima, predlaže Evropski biro za zaštitu životne sredine. Među predloženim merama su i uvođenje produžene odgovornosti proizvođača za vraćanje nameštaja, mere u eko dizajnu koje se tiču trajnosti proizvoda ili obavezna garancija od 5 godina, stimulisanje potrošača u vidu npr. kredita koji može bit potrošen za kupovinu novog proizvoda. Obavezne su, kako se navodi, zelene javne nabavke kojima će se podstaći tražnja za upotrebljavanim i prepravljanim nameštajem, kao i zabrana odlaganja nameštaja na deponije.

Marija Dedić

Kompletan sadržaj tematskog biltena "Enterijer i eksterijer - Rešenja za moderan, praktičan i udoban prostor" možete pogledati OVDE