SET 2023: Za funkcionisanje tržišta električne energije neophodna pametna brojila koja u realnom vremenu šalju podatke

Kako bismo kvalitetno upravljali resursima u tranziciji električne energije potrebni su nam podaci. Za njihovo prikupljanje traba da imamo precizne merne uređaje. Ti uređaji su danas računari. Osim merenja, što je nekada bio njihov osnovni zadatak, sad moraju da imaju ulogu i pamćenja podataka, ulogu autonomnog odlučivanja da li nekog potrošača treba uključiti ili isključiti, zatim ulogu da prenesu podatke na nadređeni nivo softvera, da prime od njega zadatke koje će odraditi... Savremena brojila su takvi merni uređaji koji u sebi imaju procesore veoma sliče onim koje imamo u mobilnim telefonima. To je sada definitivno "smart" brojilo, istakao je u uvodnom delu panela "Bezbednost energetskog sektora u oblasti merenja i prenosa" Dragan Praštalo, generalni direktor Mikroelektronike Banjaluka.

U banjalučkoj Elektrokrajini postoji velika potreba za dodatno unapređenje sistema ovakvim brojilima. Kakva je trenutna situacija u ovom preduzeću pojašnjava Vladimir Arnaut, glavni koordinator za tehničke poslove u Elektrokrajini.

- Trenutno imamo stari tip mreže koji je bio jednosmerni tok energije, jednom mesečno smo imali obračunske podatke. Nismo bili u stanju da znamo na mikro nivou kakav kvalitet usluge pružamo korisnicima. Ako bismo gledali kako vršimo kvalitet našeg posla, to bi bilo u dva parametra - koliko puta je nestalo struje i koliko je to trajalo u toku godine. Sa uvođenjem smart brojila, mi taj podatak ne da ćemo znati, već nećemo ni moći sakriti od javnosti koliko kvalitetno radimo svoj posao.

Dodaje da će najveći benefit biti u eksploatacionim podacima, koji će im omogućiti da poprave stanje na mreži, da smanje gubitke i da ispune svoje zakonske obaveze.

- Ovo sve se i uvodi upravo zbog zakonskih obaveza. Mi smo se, kao država, opredelili da idemo ka EU, želimo da se priključimo njima i u energetskom aspektu, a oni su odlučili da će to biti penetracija obnovljivih izvora energije i na distributivnom nivou. Dodatno su rekli da će to biti demokratizacija energije, odnosno učešće širih slojeva društva u pružanju energetskih usluga, a osnova za to je formiranje jakog i likvidnog tržišta koje neće biti podložno poremećaju cena i manipulaciji cena. A da bi tržište moglo funkcionisati, moramo imati pametna brojila koja u realnom vremenu šalju podatke - izričit je Arnaut.

Kakva je situacija u Srbiji u proizvodnji i licenciranju pametnih brojila, pojašnjava Miloš Marković iz kompanije Meter&Control Beograd.

- Primarno čega se držimo, to su direktive EU i na tom nivou brojila su zaštićena od bilo kakvih zloupotreba. Čuvanje podataka je trajno. Kao proizvođači brojila ispunjavamo sve zahteve kako bismo sprečili bilo kakvu zloupotrebu i neovlašćeni pristup brojilu. Moje mišljenje je da se sertifikacija brojila ukrupnjava kako u pogledu bezbednosti, tako i u pogledu standarda koji će biti revidirani u skorijoj budućnosti. Ono što nas ograničava jesu poprilične cene sertifikacije, odnosno samog testiranja. Uvode se često nove direktive što podiže i cenu sertifikacije. Konkretno za "cyber security" - kada se posmatra ceo sistem koji se satoji iz tri dela sa pritestingom i sertifikacijom nas bi koštalo oko 100.000 EUR, što je veliki izdatak. A mi kao region koji mora da prati EU direktive, jako teško sve to postižemo. Tu je i vreme koje nam je potrebno za proces sertifikovanja: uz faze testiranja, to je između 12 i 18 nedelja. Proizvođači brojila, ali i ljudi iz EU smatraju da ovo sve usporava taj veliki proces prelaska koji bi trebalo da se desi kako u Evropi, tako i kod nas.

Na panelu je dao svoje mišljenje i predstavnik proizvođača softvera Stefan Krneta, osnivač kompanije Dwelt.

- Moram za početak da kažem da smo jako zadovoljni i korisnicima i proizvođačima brojila, i ovo je dobar primer kako domaće firme mogu da iznesu važne i velike infrastrukturne projekte. Ranije je brojilo uvek bilo u nadležnosti distribucie. Sada, reorganizaciom elektroprivrede, a u skladu sa evropskim direktivama, brojilo je granica - sve što se dešava do brojila je u nadležnosti distributivnog preduzeća, a sve nakon je u nadležnosti snabdevača energijom. I tu dolazimo do interesantnih stvari kada je u pitanju pametno brojilo - ti obračunski podaci jednom mesečno su važni snabdevaču. Međutim, na svakodnevnom nivou zbog planiranja proizvodnje i potrošnje, podaci su važni i distributivnom preduzeću. Uzimajući u obzir da je reforma dovela do potpuno liberalizovanog tržišta i da, ako ste snabdevač strujom, sve što treba da znate o nekom kupcu da biste upoznali njegove navike, to vam se nalazi na brojilu - kad i koliko troši...

Dodaje da podaci sa brojila, iako ono pripada pod jurisdikcije distribucije, trebaju i snabdevaču.

- Zbog uvođenja velikog broja solara koji se priključuju na mrežu, moramo da radimo petnaestominutne profile potrošnje. Suština je da je danas svima potreban taj podatak, ta informacija. Brojilo za struju je budući procesor kuće.

Zadatak Regulatorne komisije u ovom procesu je da da prati Zakon o električnoj energiji, Zakon o OIE, Zakon o gasu, nafti i naftnim derivatima, ističe Petar Duka iz Regulatorne komisije za energetiku RS.

- Mi donosimo neki opšti okvir. Po novom zakonu odobravamo trogodišnji plan investicija i desetogodišnji plan razvoja elektrodistribucione mreže. U sklopu toga je i način uvođenja naprednih mernih sistema i procena uticaja informacione bezbednosti. Još nismo te planove odobravali, to je u postupku i smatramo da operatori distributivnog sistema prilikom podnošenja ovih planova treba da urade i analize isplativosti kako sa strane ODS-a tako i sa strane korisnika sistema. Indirektno kroz odobravanje naknade za priključenja na elektrodistributivnu mrežu, jedna od stavki je i mjerno mesto. U posljednje dve godine smo izmenili niz akata, takođe u ovoj i idućoj imamo obaveze da odobrimo i podzakonske akte koji će se ticati ove problematike.

Generalni direktor Mikroelektronike ističe da su upravo na ovom panelu prisutni predstavnici dve domaće firme koje se nalaze među 10-ak top firmi, kada se posmatra Evropa i Kina zajedno, koje imaju međunarodne sertifikate koji su na najvišem nivou evropskih standarda.

- Cena je ista i za nas i za te Kineze koji proizvode milione komada nekog proizvoda, a mi stotine hiljada. Oni su i do 100 puta veći proizvođači, a po jedinici proizvoda istu cenu plaćamo za sertifikat. I za razliku od njih, mi nemamo nijednu sertifikacionu kuću, sve plaćamo inostranstvu koje nije napravilo standarde da bismo mi prošli već da bi zaštitili svoje tržište od nas. Mi smo im konkurencija i oni će svake godine dizati nove standarde da bi to mogli da spreče. Liberalno tržište, za koje se oni zaklinju da je njihov model poslovanja, u suštini to nije.

Praštalo pojašnjava zašto je jako bitno za jednu državu da proizvodi čitav sistem kod sebe.

- Bili smo suočeni sa situacijom da smo prethodne generacije smart mitera uvozili u nekim količinama od raznih svetskih proizvođča i niko od njih se nije bavio održavanjem tih sistema - ni na nivou hardvera, ni na nivou softvera, zbog čega su svi ti sistemi lagano odumirali. Njihov cilj je da mi posle nekoliko godina opet moramo kupiti novu generaciju uređaja, a ne da ga održavaju i da taj sistem funkcioniše. Naše firme su pokazale da su sposobne da urede sistem, da ga održavaju, da ga nadograđujemo i da mu produžimo životni vek u skladu sa zahtevima naših krajnih korisnika. Što je win-win situacija.

Arnaut se nadovezuje da je upravo smart mitering prvi i najvažniji segment koji uvodi u elektroenergetiku u pametnu mrežu.

- Ona će biti dopunjena još upravljačkim uređajima, dodatnim senzorima i merenjima i eventualno skladištima baterija, ali ovo je osnovna infrastruktura. Da bi se ona napravila biće potreban veliki iskorak na aspektu komunikacija i sigurnosti. Pre nismo imali potrebu za takvim uređajima na distributivnom nivou, postojalo je na prenosnom nivou kroz SCADA sisteme. Razumljivo mi je kada proizvođači govore da je sada prevelik fokus na sigurnosti, što povećava troškove, to su duple direktive koje se prepliću.

Kada se poredi situacija u regionu i ko je najviše odmakao u ovom procesu Miloš Markoviz iz kompanije Meter&Control kaže da smo svi otprilike na istom.

- Ono gde Srbija prednjači je to da je Direkcija za mere i dragocjene metale primenila Pravilnik o merilima koji je transponovan na MI direktive EU u potpunosti. Zbog toga, kada proizvodimo brojilo, radimo statističku verifikaciju koja se radi i EU - to je kad npr. proizvedete odrećen lot brojila, recimo 500, u skadu sa standardima vadimo 50 brojila iz lota i ispitujemo tačnost. Tako da u Srbiji imamo zaokružen proces, kao da isporučujemo u EU.

Na panelu se povela i priča o hibridnoj branši - spoj proizvođača kilovata, onih koji ih distribuiraju, proizvođača softvera i telekomunikacija koje ostvaruju prenos podataka.

- Sve ove godine koliko sarađujemo sa elektrodistributivnim preduzećima, stvorila se jedna velika baza znanja koju treba dalje da razvijamo i ta hibridna profesija će nekada doći, ali pitanje kako će to da izgleda. U Nemačkoj imamo snabdevače koji rade u jednoj kancelariji koje nazivaju virtuelni snabdevači. Ono što je važno, mi smo kao firma bili fokusirani na jedan sektor, jedan proizvod i danas imamo 45 zaposlenih, odnosno 45 inženjera. Ja ne znam da je u regiji stvorena tolika baza znanja ljudi orijentisana ka jednom sektoru i proizvodu. I što je najvažnije imamo praksu. Kada bi Dwelt dobio neki projekat bilo u RS, FBiH ili bilo gde van granica naše zemlje, prve koje bih pitao da idu sa nama u taj projekat bili bi to kompanije i ljudi sa kojima smo dosad sarađivali. Ta baza je nešto što nas čini suverenijim - sami vladamo svojim sistemom - pojasnio je Krneta.

Proizvođačima pametnih brojila je bitno da imaju tržište. Da bi i druga strana bila zadovoljna i da bi kupili ovaj proizvod, moraju im se ispuniti potrebni uslovi - da imaju proizvod koji mogu da eksploatišu i da nadograđuju.

- Ova brojila su kao mobilni telefon - možete napraviti nadogradnju softvera i možete dodati nove funkcije krajnjem korisniku kroz softver koji Dwelt radi. To je proizvod koji može da se koristi duže vremena iz kojeg mogu da se crpe podaci o kvalitetu energije, o načinu korištenja energije... i na bazi tih podataka on može da pravi svoje procene. Jer u energetskom sektoru je jako bitan stepen korišćenja električne energije - ako vi danas napravite 100, a potrošite 80, onih 20 je otišlo u vetar. Ovo je jako bitno kad budemo imali provajdere električne energije, kada ne budu samo državne distributivne kompanije, koji će kupovati energiju i prodavati je na tržištu. Njima će biti jako bitno da imaju informaciju o količini energije koja se u tom momentu troši, o trendu rasta ili opadanja i da li će vršiti raspodelu između jednog trafo područja u drugo. Da bi mogli sve to da rade moraju imati "just in time" informaciju. A to će moći pomoću kvalitetnih mernih uređaja - zaključuje Praštalo.