SET 2023: Potrebno prepoznati prave investitore u razvoju infrastrukture elektroenergetskih mreža

U poslednih nekoliko godina razvoj infrastrukture je sve više uslovljen varijacijom obnovljivih izvora energije i zamenom elektrana na fosilna goriva. Danas se otprilike trećina električne energije dobija od OIE, a udeo u proizvodnom miksu varira od zemlje do zemlje. S obzirom na današnje potrebe za razvojem infrastrukture, očekuje se brza reakcija u pripremi i izgradnji mreže za obnovljive izvore, slično kao i u 60-im, 70-im godinama prošlog veka, kada se intenzivno gradila infrastruktura za tadašnje elektrane, pre svega termo, hidro i nuklearne.

Zbog sve veće urbanizacije, prostornih ograničenja kao i problema za dobijanje novih koridora, već u fazi planiranja potrebno je predvideti i nova tehnološka rešenja. Nova tehnologija je ključna za ostvarivanje tih ambicioznih ciljeva. Upravo je Evropska komisija nedavno donela dva zakonska okvira - akt o industriji čistih tehnologija koji podstiče nulte emisije do 2050. godine, zatim reforma tržišta električne energije, čija je glavna uloga zaštita potrošača, regulacija cijena, uveđenje novih tehnologija...

Da bi u budućnosti mreže mogle da funkcionišu na siguran i stabilan način, očekuju se da budu fleksibilne i otporne na novonastale okolnosti. Na panelu "Razvoj infrastrukture elektroenergetskih mreža i optimizacija procesa međusobnog povezivanja u regionu" sa ovogodišnjeg SET-a učesnici su pokušali da daju odgovore na neka pitanja.

- Kada su u pitanju naveći izazovi sa kojima se Hrvatska trenutno suočava u prenosnom sistemu, to je prvenstvno problem priključenja na mrežu, odnosno veliki broj izvora se pokušava priključiti - fokusiranost na geološki veoma uskom području od Rijeke do Dubrovnika, interes i nagoveštaji priključenja nekih "ofšor" struktura na severnojadranskom području. Radimo intenzivno na prilagođavanju zakonske regulative kako bismo olakšali priključak novih obnovljivih izvora. S obzirom na sve navedeno, postojeća mreža nije dovoljna, i mi ubrzano radimo na izgradnji novog koridora na potezu sever-jug, kako bismo integrisali sve potencijalne priključke - istakao je moderator panela i predstavnik HOPS-a Goran Levačić.

Slična je situacija u Sloveniji, ali su prisutne i razlike, nadovezao se Simon Tot iz kompanije ELES Slovenija.

- Mi u stvari imamo dve strukture. Što se tiče prenosa on je manje-više u redu, jer je deo međunarodne mreže i daje neku stabilnost. Napravili smo već neke korake da popravimo mrežu za nove obnovljive izvore i pripremimo se za sve šta nas čeka u ovoj tranziciji koja je u punom zamahu. Sa druge strane, problemi su u distribuciji. Veliko je pitanje kako rešiti veliki pritisak na uvođenje novina. Svi su zainteresovani da imaju solarnu elektranu na krovu, i mi smo po tom pitanju skoro dostigli gornju granicu, odnosno stigli smo skoro do limita i tu je potrebno nešto uraditi. Uz sve to imamao dodatni problem - zbog povećanog broja toplotnih pumpi na različita goriva - gas, biomasu i drugo, koje svi žele da zamene pumpama na obnovljive izvore. Dodatni problem pravi i nekompatibilnost ova dva tipa pumpi. Ako svemu ovome dodamo i problem punjenja automobila, poslednji je trenutak da se ozbiljno pozabavimo problemom prenosa sa sistema distribucije na sistem skladištenja i prenosa ove energije - precizirao je.

I u Severnoj Makedoniji je slično kao u ostalim zemljama zapadnog Balkana - mnogo je zainteresovanih investitora za tranziciju na obnovljive izvore energije, istakao je predstavnik ove zemlje Nikola Rilak, zamenik direktora MEPSO-a.

- Primili smo više od 70 zahteva za priključenje snage 7.500 MW, od čega 1.300 MW vetrogeneratora, a 6.200 MW su fotonaponske elektrane. Do sada smo izdali dozvole za 400 MW, sa tendencijom da do kraja godine priključimo još između 500 do 1.000 MW, iz oba obnovljiva izvora. Ako uzmemo u obzir interes investitora za priključenje na nove izvore energije, naši kapaciteti nadmašuju onu zelenu strategiju. Aktivno smo uključeni u nacionalnu strategiju razvoja energetike, stvarajući uslove za integraciju potencijalnih obnovljivih izvora. Integracija obnovljivih izvora za nas je veliki izazov, jer električne centrale imaju negativan uticaj na sisteme prenosa. Glavni izazov za nas je optimalna prenosna infrastruktura za priključenje. Obnovljivi izvori imaju varijabilni proizvodni profil, a sistemski to znači veće rezerve snage i česte aktivacije elelektrične energije za balansiranje.

Dalje dodaje da u cilju podsticanja obnovljivih energetskih sistemema, Vlada Severne Makedonije dodjeljuje status strateškog investitora koji ispunjavaju svoje obaveze iz zakona za strateške investicije. Kada dobije status strateškog investitora, ističe, sve procedure oko administracije i dobijanja dozvola su skraćene i lakše se dobijaju. Vlada je do sada dodelila 7 statusa stratešlog investitora, za otptilike 1.200 MW širom Severne Makedonije.

Kada je u pitanju BiH, maksimalna snaga prihvata iz vetroelektrana i solarnih elektrana je ukinuta u maju prošle godine. Priključenje se obavlja prema Pravilniku za priključak obnovljivih izvora BiH.

- Prema Pravilniku o elektroprenosu BiH, obaveza je da se vodi lista podnetih zahteva. Prema toj listi podneto je skoro 200 zahteva za objekte, od toga: 125 solarnih, 46 vetro, 15 hidro i 9 termo elektrana. Zanimljivo je da imamao devet zahteva za termoelektrane. To ne znači da će ti objekti biti izgrađeni i priključeni, ali su kandidovali svoj status kod elektroprenosa. Kod procesa priključenja, postoji nekoliko koraka - izrada elaborata, dobijanja odobrenja i potpisivanje Ugovora o priključenju. Naknada za priključenje ima fiksni i varijabilni deo. Varijabilni deo su troškovi koji su nastali do priključenja na mrežu, a fiksni deo je naknada za stvaranje uslova u mreži. Fiksni deo iznosi 50 KM po KWh. Pravilnik je pravljen 2008. i tada niko u BiH nije davao podsticaje za obnovljive izvore. Mi smo prepoznali da su obnovljivi izvori nešto specijalno i zbog važnosti tih projekata, već tada dali popust od 50% na fiksni deo naknade. Ovi popusti kod hidroelektrana se odnose samo na objekte do 10 MW. S obzirom na ovu listu, problem je prepoznati prave i ozbiljne investitore - objasnio je procedure u BiH Saša Šćekić iz Državne regulatorne komisije za električnu energiju (DERK BiH).

Ekspert Sekreterijata Energetske zajednice Davor Bajs ističe da je ovo telo formirano na osnovu Ugovora EU i tadašnjih zemalja Zapadnog Balkana koje su želele da se priključe EU.

- Trenutno je, osim ovih 6 zemalja koje žele da se priključe, EZ proširena sa još tri istočne zemlje. Deklarativno, i u praksi adaptiraju i implementiraju direktive i legislativni okvir EU za energetiku. Reč je o trećem paketu energetskih zakona i oni su uglavnom implementirani u našu zajednicu. Ono čime mi nismo zadovoljni je brzina, odnosno sporost u postupku. Ako govorimo o infrastrukturi, regulativa vezana za Panevropske energetske mreže, takozvana TEN-T mreža iz 2013. godine, usvojena je kod nas 2015. godine, sa rokom adaptacije 2016. Još nije u većini tih zemalja implementirana u njihov nacionalni zakonodavni okvir. Reč je, dakle, o kašnjenju od sedam godina. U Savetu ministara, prošle godine, usvojen je novi niz elektroenergetskih zakona, uključujući i Zakon o unutrašnjem elektroenergetskom tržištu, pre toga i Zakon o obnovljivim izvorima energije. U uslovima, kada nije implementiran treći paket zakona u nacionalno zakonodavstvo, sada dolazi četvrti paket, koji će svakako biti izazov. Nadamo se da će implementacija u svakoj zemlji teći brže nego što je to bilo do sada.

Kada je u pitanju izgradnja infrastrukture, banjalučki ELNOS GROUP ima neverovatan inženjering u mnogim zemljama kako regije, tako i izvan nje. Da bi postigli ovaj globalni uspeh, nailazili su na mnoge izazove.

- Mi smo jedna od najstarijih kompanija u regionu u oblasti investicija i izgradnje infrastrukture. U početku smo intenzivno radili na izgradnji infrastrukture za termo i hidro potencijale, a danas se susrećemo sa novim investicionim ciklusom koji je baziran delom na dekabonizaciji, a delom u učešću električne energije u ukupnom energetskom bilansu Evrope - istakao je potpredsednik ELNOS GROUP-a Borko Torbica.

Dodaje da je zbog poslednjih događaja, odnosno smanjene distribucije gasa i energije iz Ukrajine i Rusije, došlo do potrebe za većom količinom energije, što je dodatni motiv za veći interes za obnovljive izvore.

- Da se baziramo na fokus ovog panela, kako ćemo u ovom prelaznom periodu odgovoriti na tako velike zahteve. Kako je kolega Saša malopre dobro rekao, veliki je izazov prepoznati koji će investitori biti ozbiljni i u čijim rukama će projekti biti sigurno realizovani i na osnovu toga kreirati neki dinamički model mreže. Naši novi izvori u regionu, govore da u regulativi ne postoji zahtev za poslednjim plaćenim koncesijama, tako da je enormno veliki broj zahteva koji se pojavljuju bez plaćanja obaveza, što bi mogla biti indikacija koji su to ozbiljni investitori i čije investicije idu u nekim normalnim rokovima. Kada je u pitanju razvoj mreže u regionu, on se kreće u dva strateška pravca. Jedan pravac je od Austrije i Severne Italije ka Albaniji, podrazumeva izgradnju koridora od Like prema Splitu i dalje prema Mostaru i Gacku. Drugi deo bi bio vezan za petlju koja se zatvara od Podgorice, ide prema Ohridu i Bitolju, vraća se prema Skoplju i zatvara se kroz Srbiju, u Vranju. Drugi pravac bi bio iz Ukrajine prema Italiji, gde znamo da postoji taj podmorski kabl ka Italiji i on se završava sada u Pljevljima, nastavlja se prema Bajinoj Bašti i dalje prema Rumuniji i Ukrajini. Za nas može biti interesantan krak od Bajine Bašte prema Višegradu i istočnim delom BiH, koji pravi jednu petlju u sredini - Bilećko jezero i gornji tok reke Drine.

Torbica ističe da je sledeći izazov apel ka svim elektroprenosima - da svi zajedno izađu sa planovima investicija, kako bi se na vreme mogao dati odgovor.

- Ne smemo špekulativno razmišljati, kako je to neko u uvodnom delu rekao, ne smemo izdati odobrenje za priključenje, a da kasnije kada investitor izgradi, ne možemo da mu to i transportujemo ka zapadnoj Evropi. Drugi deo izazova je u vezi sa distribucijom. U posljednje vreme se izražava dodatan pritisak u delu elektrifikacije. Toplotne pumpe imaju veliku tržišnu ulogu, i tu ćemo imati ogromno povećanje zahteva za energijom. Jedan segment se odnosi i na elektromobilnost.

Ostatak panela možete pogledati na videu u nastavku: