U Krškom počinje suvo skladištenje iskorišćenog nuklearnog goriva

Nuklearna elektrana u Krškom koristiće sistem suvog skladištenja istrošenog nuklearnog goriva u višenamenskim kontejnerima sa betonskim omotačem i ono će u tim uslovima moći da se čuva sto godina. Do jeseni ove godine biće završena prva akcija premeštanja 16 rezervoara sa 592 goriva elementa, dok je drugi takav poduhvat predviđen za 2028. godinu.

Jedan od uslova za dobijanje dozvole za nastavak rada Nuklearne elektrane Krško narednih 20 godina bila je izgradnja novog skladišta za iskorišćeno gorivo. U uslovima suvog skladištenja nuklearno gorivo može da se čuvati 100 godina. Posle skoro dvogodišnjih radova, premeštanje goriva počinje sledeće nedelje.

Istrošeno nuklearno gorivo su ostaci uranijuma, koji se nakon rada u reaktoru, skladišti u bazenima u obliku gorivih elemenata na pet godina. Sada sledi njegovo prebacivanje u suvo skladište.

Skladištenje nuklearnog goriva koje je istrošeno, obavljaće se u zgradi dimenzija 50 x 70 x 20 metara. Debljina armirane betonske ploče je 1,75 metara i uz obodne zidove osigurava zaštitu od poplava skladišnih rezervoara.

Projekt je pripreman gotovo 8 godina, a objekt za skladištenje verifikovan stogodišnjom garancijom. Istrošeni gorivi elementi od sada će se skladištiti na moderniji i još sigurniji način. Bilo je razmatrano i mokro skladištenje, dosta jeftiniji projekt, ali su se u NEK-u opredelili za sigurniju i moderniju varijantu, objasnio je član Uprave NEK-a Saša Medaković.

Kako je rekao, odlaganje istrošenog nuklearnog goriva i odlaganje niskog i srednjeg radioaktivnog otpada predstavlja obavezu Slovenije i Hrvatske koje su upućene na zajedničko rešenje koje ide "ka dubokom geološkom odlaganju". Medaković je dodao da se trenutno lokacije za to odlaganje ne razmatraju.

Inženjer za nuklearno gorivo NEK-a Andrej Kavčić je istakao da je izgradnja zgrade za skladištenje formalno, dakle sa svim dozvolama, završena u januaru ove godine. Prednosti suvog skladištenja istrošenog goriva su veća sigurnost u poređenju sa postojećim načinom zbrinjavanja u bazenu. Dugoročno gledano, obezbeđeno je hlađenje bez delovanja rashladnih sistema (hlađenje protokom vazduha), minimalno potrebno održavanje objekta i minimalan uticaj na životnu sredinu.

Kavčić je najavio da će istrošeni gorivi elementi biti skladišteni u posudi za zbrinjavanje istrošenog nuklearnog goriva u kojem je helijeva atmosfera. Koristiće se sistem zbrinjavanja u višenamenskim posudama za istrošeno gorivo, a u svakom je prostor za 37 gorivih elemenata. U suvom skladištu je prostor za 70 rezervoara, odnosno oko 2.600 gorivih elemenata.

U slučaju direktnog udara Boinga 747 punog goriva skladište bi i dalje u potpunosti izvršavalo svoju funkciju, odnosno ne bi došlo do ispuštanja radioaktivnosti iz ovih kontejnera.

- Do jeseni ove godine biće završena prva akcija premeštanja 16 rezervoara sa 592 goriva elementa, a druga je predviđena za 2028. godinu, rekao je Kavčič.

Član Uprave NEK-a Gorazd Pfeifer objasnio je da od poslednjeg remonta, odnosno oktobra prošle godine, NEK radi punom snagom, stabilno i sigurno, kao i da je zima odrađena bez problema.

Ove godine obeležava se 40 godina NEK-a tokom kojih je proizvedeno više od 200 teravat sati električne energije. Hrvatska i Slovenija godišnje potroše nešto više od 30 teravat sati. NEK doprinosi oko 15% potreba za električnom energijom u Hrvatskoj, a 20% u Sloveniji. Nedavno je dobijena saglasnost za nastavak proizvodnje struje iz nuklearke u Krškom narednih 20 godina.

Za modernizaciju i održavanje elektrane godišnje se investira oko 50 mil EUR, što znači da skoro 30% od cene električne energije odlazi u investicije.