Energetska solidarnost u vreme krize, svako gleda u svoje dvorište

Žozep Borelj je izjavio da su zemlje Evropske unije konačno postale energetski nezavisne od Rusije. Brisel već najavljuje zajedničku nabavku gasa za sledeću zimu. U Evropskoj uniji 2023. smatraju prekretnicom u povećanju kapaciteta obnovljive energije.

Bugarska 45% struje dobija iz uglja, a zbog energetske krize odustaje od planova - umesto zatvaranja parlament je Rezolucijom odlažio gašenje termoelektrana do 2038. Region računa i na više struje iz gasa. Ovog meseca Grčka je počela gradnju gasne elektrane, baš u luci Aleksandopolis, gde je LNG terminal za tečni gas, na koji će se vezati i naša zemlja kada završi gasni interkonektor sa Bugaskom, koja je već povezana sa Grčkom.

- Možemo da obezbedimo struju ne samo Bugarskoj, već i Severnoj Makedoniji i Srbiji. Radimo na izgradnji bližih elektroenergetskih interkonekcija - kaže Manusos Manusakis, predsednik operatora za prenos električne enegije u Grčkoj.

Rosen Hristov, ministar energetike Bugaske izjavio je da će se izgradnjom gasne elektrane obezbediti energetska sigurnost za jugoistočnu Evropu u kojoj potražnja za električnom energijom svake godine raste.

Belgija je produžila rad svoje dve nuklearke za 10 godina, a Slovenci potvrdili da Krško može da radi još dve decenije. I Nemci odlažu zatvaranje i nuklerki i termolektrana na ugalj, a cela Unija akcenat stavlja na povećnje udela zelene energije.

- Merači toplote pokazuju da, u vreme najvećeg opterećenja možemo da uštedimo do 42% naše energije. Tako da mislimo da u proseku tokom nekoliko godina možemo uštedeti do trećine naše energije - napominje Džesika Hebing iz drezdenskog Centra za kontrolu energije u zgradama.

Analize pokazuju da obnovljivi izvori jesu budućnost, ali zamena prljavih kapaciteta čistijom proizvodnjom ne ide planiranom dinamikom.

Taj proces usporava i problem skladištenja struje. Eneregetska kriza još jednom je potvrdila - o energetskoj solidarnost više se samo priča nego što nje zaista ima.

- Mislim da će morati svi da se preispitaju ponovo šta je najbolji izvor i šta je mogućnost da se proizvede ta zelena energija i da bude što jeftinija cena, da bude što pristupačnija i da se spreči potreba za uvozom velikih količina energije, jer u suštini je ova kriza pokazala da sve nacionalne privrede brinu pre svega o sebi pa tek onda o komšijama - izjavila je Jelica Putniković sa portala "Energija Balkana".

Većina članica Unije poručuje da može bez ruskog gasa. Manjoj potrošnji doprinela je blaga zima i štednja. Iako u Danskoj beleže za trećinu manju potrošnju i dalje pozivaju na štednju gasa.

- To je dobro jer Dansku i Evropu čini manje zavisnim od gasa iz Rusije. Ako ne nastavimo da smanjujemo potrošnju gasa, možemo da rizikujemo da ponovo dođemo do ozbiljnih povećanja cena - ističe Lars Agard, ministar za klimu i energiju Danske.

Evropu papreno košta odricanje od ruskog gasa jer je tečni gas dosta skuplji, a stručnjaci upozoravaju - nema opuštanja jer još ima najmanje dva meseca grejanja, a ponovo treba napuniti skladišta.

energetska kriza

nabavka gasa

obnovljvii izvori energije

elektrana u Aleksandopoplisu

LNG terminal

Žozep Borelj

Džesika Hebing

Lars Agard

Manusos Manusakis

Rosen Hristov

Jelica Putniković

gasni interkonektor sa Bugaskom

rad nukelarnih elektrana