Biljna ishrana: Kako da sprečimo nastanak i razvoj većine bolesti savremenog doba?

Nova godina - vreme kada sabiramo, sumiramo, oduzimamo i dodajemo. Jednačina nam pokazuje gde smo grešili u prethodnoj godini i šta želimo da menjamo u nadolazećoj. Mnogi od nas se odlučuju za zdraviji način života, odbacivanje starih obrazaca ishrane i ponašanja. Ipak, živimo u vremenu kad se o zdravlju nadugo i naširoko raspravlja, a vrlo često o njemu ne znamo ama baš ništa. U šumi informacija šta je zdravo - da li stil života koji su negovale naše mame, bake i prabake ili nam današnje vreme ipak daje mnoštvo opcija i podjednako oduzima, često sebe nađemo na raskršću gde ne znamo kuda i kako dalje. Sve je više ljudi koji biraju biljnu ishranu kako bi sprečili razvoj bolesti i osećali se bolje. Da ova dilema nije tek produkt savremenog vremena potvrđuje i stara kineska poslovica "Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana".

- Ono što ljudi prvo primete jeste da imaju više energije na biljnoj ishrani i da se osećaju lakše, nema one težine u stomaku posle obroka - kaže za eKapiju dr Jovana Mašić, koja je i sama prešla na biljnu ishranu od 2017. godine.

Kako nam objašnjava, biljna ishrana sadrži sve neophodne nutrijente, osim vitamina D, kog stvara sunce i vitamina B12, kog stvaraju mikroorganizmi. Biljna ishrana ima mnoge benefite za celokupno zdravlje organizma, a sve je više ljudi koji se opredeljuju za ovaj vid prehrane.

- Biljna ishrana može da spreči 80-90% bolesti savremenog doba - dakle, dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti, neke karcinome… U nekim slučajevima može i da se preokrene tok bolesti što je opisano kroz naučne radove. Postoji samo jedna ishrana kojom su ljudi uspeli da preokrenu tok srčanih bolesti, a to je biljna ishrana. S obzirom da svaki drugi, odnosno treći čovek umire od srčanih bolesti, o ovoj ishrani bi trebalo da se priča na sav glas. Deluje pogodno i na autoimune bolesti i ima dosta primera gde ljudi praktično više nemaju simptome bolesti niti piju bilo kakve lekove uz pomoć celovite biljne ishrane - kaže dr Mašić.

S obzirom da ovakav način ishrane podrazumeva izbacivanje iz upotrebe mesa i uopšteno proizvoda životinjskog porekla, česte su nedoumice kako nadomestiti sve ono što nam meso obezbeđuje.

Kako nam kaže Jovana Mašić, ukoliko se nalazimo na celovitoj biljnoj sihrani, potrebno je uvesti suplement vitamina D. Nivo pomenutog vitamina ne zavisi samo od ishrane nego je i problem savremenog doba, jer dosta ljudi provodi vreme u zatvorenim prostorijama, a i tokom zime na našim prostorima nemamo dovoljno sunca kako bismo upili dovoljno ovog vitamina.

- Preko leta nije neophodna suplementacija ako se izlažemo suncu oko 15 minuta svaki dan. Ovo važi i za ljude koji su na standardnoj ishrani. Takođe, vitamin B12 je problem savremenog doba, zbog načina tretiranja zemljišta i hlorisanja vode, pa tako se čak i životinjama suplementira vitamin B12. Dale, na kraju ga večina ljudi suplementira - navodi ona.

Na pitanje da li je za naš organizam najzdravije voće i povrće uzgajano na domaćim prostorima, kaže da se slaže da je najbolje jesti lokalno, ali savremeno doba je učinilo da nam budu dostupne i druge namirnice, pa ne vidi razlog zašto to ne bismo iskoristili.

- Lično, avokado ne jedem svaki dan, ali ponekad kada poželim, uzmem i pojedem iako su naši orasi odličan izvor zdravih masnoća - objašnjava nam Jovana Mašić koja je pet godina posvetila istraživanjima o biljnoj ishrani.

Kako savremeno vreme sa sobom nosi i pitanja da li je voće i povrće koje unosimo ishranom tretirano raznim pesticidima ili organski uzgajano, Jovana nam kaže da bi idealno bilo uzgajati svoje, ali ko nema tu mogućnost voće i povrće može oprati u zeolitu, a so je takođe dobra za skidanje pesticida.

- Ali, pokazano je da je moć antioksidanasa i fitonutrijenata u voću i povrću mnogo jača od pesticida. Dobar primer je za aflatoksin iz čuvene knjige "Moć ishrane" od Kolina Kembela gde su i deca siromašnih porodica i deca bogatih porodica bila izložena aflatoksinu, ali deca bogatih porodica su češće oboljevala od karcinoma jetre. Ta deca su jela više namirnica životinjskog porekla, za razliku od dece siromašnih porodica, kojima se ishrana bazira na biljnim namirnicama - slikovito nam pojašnjava prednosti biljne ishrane Mašić.

Ukoliko želimo da pređemo na biljnu ishranu tranzicija može da bude prilično konfuzna - od organizacije i pripreme obroka pa sve do toga kako kombinovati razne namirnice jer nemamo dovoljno informacija na šta obratiti pažnju.

- Greške se zaista dešavaju s obzirom da se prelazi na potpuno drugačiji način ishrane od onoga što smo učeni ceo naš život. Najčešća greška jeste što ljudi ne unose dovoljno kalorija. Kod ljudi koji žele da smršaju, ovo nije problem, ali kod ljudi koji žele da održe kilažu ili da se ugoje, može biti problem - priča Mašić.

Kako nam objašnjava, biljna hrana u proseku sadrži manje kalorija od namirnica životinjskog porekla, ali to ne znači da je nemoguće ugojiti se na biljnoj ishrani.

- Takođe, dosta ljudi samo izbaci meso i mleko, a ne ubaci mahunarke i žitarice u ishranu, već jede samo voće i povrće. Mahunarke su te koje nam daju kalorije, proteine i druge važne nutrijente - objasnila je ona za eKapiju.

Primećujemo da je i ponuda na jelovnicima restorana proširena sa jelima spremljenim od biljnih namirnica, a postoje i restorani koji su usmereni samo na spremanje hrane biljnog porekla. Kako potvrđuje sagovornica eKapije, tržište poput velikih gradova Beograda i Novog Sada ima potencijala u tom pogledu, ali u manjim sredinama je to ipak teže održivo.

Jovana Mašić studije medicine završila je 2016. godine, a 5 godina temeljnog istraživanja o biljnoj ishrani sumirala je u knjizi "Vodič kroz biljnu ishranu" gde se mogu saznati neophodne informacije potrebne za prelazak na biljnu ishranu. Svaki važan makro i mikronutrijent posebno je objašnjen, a u njoj se nalaze i praktični saveti kako lakše preći na biljnu ishranu i primer jelovnika od 7 dana.

Svi koji su zainteresovani za prelazak na biljnu ishranu, a potrebni su im saveti, više informacija mogu potražiti na njenom sajtu: https://drmasic.rs, a besplatan sadržaj i savete Jovane Mašić mogu naći na njenom Instagram, TikTok i Youtube nalogu.

Kako je za eKapiju rekla, uskoro izlazi i knjiga recepata u štampanom izdanju, za sve one kojima nedostaju ideje za pripremu obroka.

S. Maričić