U čemu je tajna merloa vinarije Tri oraha?

- Kraj sela Crnomasnica u kanjonu tačno nasuprot Rajačkih pimnica, posađeno je pet hektara merloa na prosečnoj visini od 270 metara počevši od 2006. godine. Razlikuje se ovo vino od drugih svilenkastih ili baršunastih srpskih merloa jer ima jaču strukturu, tanine, specifičnu voćnost ali sve to lepo izbalansirano. Komparirali smo ga sa najbolje na svetskoj sceni ocenjenim francuskim i italijanskim sortnim merloima i dobili jednoglasan zaključak da je to to - otkriva tajnu merloa Tri oraha osnivač vinarije Radisav Šćepanović.

Sadni materijal je srpski, stigao iz Drenove, a u odabiru klonova i sadnji dragocenu pomoć pružili su dr Slavica Todić i dr Nebojša Nele Marković, profesori i vodeći stručnjaci u oblasti vinogradarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

- Ja u to vreme praktično ništa o sadnji nisam znao. Jedino sam se odmah odlučio za srpski hrast. Drvo od kojih su barici je hrastovina francuskog tipa, ali koja potiče sa Jastrepca iz šume koju smo u tu svrhu kupili za barike koje isključivo za nas proizvodi naš pinter iz pinterskog sela Modrica kraj Kruševca. On bira i suši drvo po četiri godine, pravi koliko nam treba. Drugim rečima sve u našem vinu je osim sorte srpsko. Probali smo i francuski hrast, Mija Radovanović nam je poklonio 15 čuvenih, najskupljih francuskih barika, ali ne vredi. Od tog broja šest je procurelo, a ova naša burad od 100 možda svega dva procure. Pri čemu meni vino iz njih ima bolji ukus i miris nego iz francuskih. Probao sam i slavonski hrast prema kome je vino jednostavno iskazalo neprijateljstvo.