Pelet bi za narednu grejnu sezonu trebalo kupovati već sada

Smanjena je proizvodnja peleta tokom prošle godine, jer su se potrošači zbog poskupljenja ovog energenta preorijentisali na drugi ogrev. Naš nacionalni interes je da se najveće količine domaćeg peleta, kao ekološkog goriva, potroše na domaćem tržištu, odnosno da se što manje količine izvoze. Drvnog peleta će biti dovoljno i nema potrebe za bilo kakvom panikom među potrošačima. A zbog cene sada treba krenuti u nabavku peleta za narednu grejnu sezonu, kaže za Energiju Balkana Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

- Iako još prikupljamo informacije od proizvođača o proizvodnji peleta u 2022. godini, već sada se na osnovu raspoloživih i obrađenih podataka može reći da su svi najveći proizvođači imali pad proizvodnje u odnosu na 2021. godinu. Retki su oni koji su ostvarili rast proizvodnje peleta. Slična situacija je i sa njegovom potrošnjom. Zbog ekstremno visokih cena peleta u prvoj polovini 2022. godine, jedan broj potrošača, koji je koristio ovaj ogrev prethodnih godina preorijentisao se na korišćenje drugih energenata, što je dovelo do pada njegove potrošnje. Naše preliminarne procene pokazuju da je pad potrošnje peleta u 2022.godini iznosio oko 20.000 tona u poređenju sa 2021. godinom - kaže za Energiju Balkana profesor Branko Glavonjić sa beogradskog Šumarskog fakulteta.

Izvoz peleta je prošle godine iznosio 17.941 tonu i u odnosu na 2021. godinu bio je manji 3,2 puta. Uvoz se u prvoj polovini prošle godine odvijao veoma intenzivno, posebno u junu i julu, jer su u tim mesecima cene peleta u Srbiji bile izuzetno visoke.

Kako navodi Glavonjić, nakon donošenja Uredbe o visini maloprodajnih cena peleta, uvoz je naglo opao.

- Posmatrano na godišnjem nivou, uvoz peleta je prošle godine iznosio 84.650 tona, što je za 0,9% više u odnosu na 2021.godinu. Kada je u pitanju nabavka, najveći broj potrošača je nabavio pelet u prvoj polovini 2022. godine, tako da nije bilo uobičajenog stampeda kupaca na stovarišta ogreva na početku grejne sezone, do čega je dolazilo u prethodnim godinama. I pored činjenice da na pojedinim stovarištima nije bilo peleta, potrošači su se snabdevali kupujući ovaj ogrev direktno od fabrika, na stovarištima koje su formirali pojedini proizvođači ili na većim stovarištima ogreva, koja su bila snabdevena peletom. Uprkos problemima koji su postojali, niko od potrošača u Srbiji nije ostao bez peleta - objašnjava on.

Analizirajući kretanje cena peleta na domaćem tržištu, sagovornik Energije Balkana ističe da cene peleta u Srbiji prate kretanje cena na tržištima zemalja u regionu. Tokovi trgovine peletom su međusobno isprepletani, tako da se stanje u ponudi, potražnji i cenama na tržištima zemalja u regionu i, generalno, u Evropi odražava i na cene peleta u Srbiji.

- Od novembra 2022. godine cene peleta su počele da opadaju – najpre u Nemačkoj, a zatim u Austriji i u ostalim državama EU. Taj trend se nastavio i tokom decembra, kao i u prva tri meseca 2023. godine. Obim trgovine peletom u Evropi je značajno smanjen zbog naglog pada potražnje, pre svega zbog relativno blage zime - navodi Glavonjić.

Kako je objasnio slična situacija je i u Srbiji.

- Cene peleta su, najpre, ostale na nivou od 38.000 dinara po toni i nakon isteka važenja Uredbe o visini maloprodajnih cena peleta krajem januara ove godine. Zatim je došlo do blagog pojeftinjenja peleta u drugoj polovini februara. Ipak do ozbiljnijeg pada cena došlo je tek od polovine marta ove godine - podseća Glavonjić.

Kako kaže, na stovarištima u Beogradu cene su niže u rasponu od 3.000 do 4.600 dinara po toni ili u proseku za oko 10% u odnosu na cenu koja je bila određena pomenutom Uredbom. Na stovarištima u ostalim regionima u Srbiji cene su, takođe, niže. Ali, u manjem procentu u poređenju sa cenama u Beogradu. Razlog za to su količine i cene po kojima stovarišta nabavljaju pelet od proizvođača. Za veće količine proizvođači odobravaju i veće rabate.

- Kada je u pitanju kretanje cena u narednim mesecima, realno je očekivati njihov pad na onim stovarištima gde do toga još nije došlo. Na prodajnim mestima, koja su korigovala cene, može doći do još jedne blage korekcije cene naniže u drugoj polovini aprila ili početkom maja. Vlasnici stovarišta koja su snizila cene smatraju da je trenutna cena – tzv. prolećna cena peleta, takva da bi trebalo da stimuliše potrošače da sada krenu u nabavku peleta za narednu grejnu sezonu. I moja preporuka potrošačima jeste da, ukoliko imaju mogućnosti, nabave pelet za narednu grejnu sezonu tokom aprila ili maja, jer će u tom periodu cene biti sigurno niže u odnosu na cene u drugoj polovini godine. Druga važna poruka potrošačima jeste da će drvnog peleta biti dovoljno i da nema potrebe za bilo kakvom panikom - poručuje sagovornik Energije Balkana.

Na pitanje da li bi javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume mogla da doprinesu stabilizaciji tržišta u sličnim situacijama do kojih je dolazilo u 2022. godini, profesor odgovara potvrdno. Ocenjuje da su oba javna preduzeća za gazdovanje šumama važni snabdevači drvnom sirovinom proizvođača peleta u Srbiji, posebno onih najvećih.

Kako priča sagovornik Energije Balkana, redovne isporuke drvne sirovine i u potrebnim količinama su važan faktor stabilne i kontinuirane proizvodnje u fabrikama peleta, a u ovom trenutku snabdevenost fabrika peleta drvnom sirovinom je dobra.

- Očekivanja su da će se kontinuitet u isporukama nastaviti dogovorenom dinamikom. Dobro je i to što se smanjila razlika između cena drveta koje proizvođači peleta kupuju iz državnih šuma i drveta koje kupuju iz privatnih šuma. Sada su cene drveta iz privatnih šuma više za oko 10% u odnosu na cene drveta iz državnih šuma, što je značajno manje u poređenju sa razlikom u ceni od pre godinu dana, kada je ta razlika bila veća od 50% u pojedinim mesecima. Proizvođači peleta su trenutno opterećeni zalihama robe zbog slabe potražnje za peletom i rastom cena nekih repromaterijala i rezervnih delova, zbog kojih je i proizvodna cena peleta nešto viša u odnosu na početak godine - kaže ovaj stručnjak.

Kada govori o merama koje bi država mogla da preduzme kako ne bi dolazilo do nestašice peleta, Glavonjić naglašava da bi proizvođači, ali i drugi učesnici na tržištu peleta, najviše voleli da pelet više ne bude na dnevnom redu Vlade. Srbija, kako kaže, ima više od 80 proizvođača koji mogu da proizvedu dovoljno ovog energenta, kako bi se podmirile potrebe potrošača na domaćem tržištu. Čak bi i jedan manji deo peleta mogao da se izveze.

Tokom poslednjih pet godina, kako priča sagovornik Energije Balkana, došlo je do naglog rasta potrošnje peleta u objektima od javnog značaja, ali i u brojnim komercijalnim objektima.

- Zbog toga se svake godine smanjuje izvoz, što je dobro sa stanovišta korišćenja ovog ekološkog goriva u zemlji. Tome svakako doprinose i sami proizvođači, koji su svoju proizvodnju u najvećoj meri usmerili na domaće tržište. Vlada je dosta uradila na stimulisanju potrošnje peleta kao ekološkog goriva snižavanjem stope PDV-a na 10%. Tome je doprinela i kontinuirana politika prevođenja objekata od javnog značaja (škola, domova zdravlja, dečijih obdaništa i drugih objekata) sa uglja, lož ulja i mazuta na drvni pelet - kaže Glavonjić.

Ovaj stručnjak kaže da je siguran da predstavnici nadležnog ministarstva prate stanje na tržištu svih energenata, pa i drvnog peleta i da će reagovati svojim merama radi ublažavanja bilo kakvih poremećaja – ukoliko do njih dođe.

- U ovom trenutku nema potrebe za bilo kakvim merama Vlade. Nadajmo se da će tako ostati i u narednim mesecima - konstatuje Glavonjić.

Govoreći o potrebi izrade strategije za ovu granu privrede, sagovornik Energije Balkana podseća na to da je u našem nacionalnom interesu da se najveće količine domaćeg peleta potroše na domaćem tržištu. Odnosno, da se izvoze što manje količine peleta, kao ekološkog goriva. Kao potvrdu toga da se u poslednjih pet godina taj interes ostvaruje u najvećoj meri, jer se učešće izvoza u odnosu na ostvarenu proizvodnju smanjuje iz godine u godinu, Glavonjić navodi da je u 2021. godini svega 12% od proizvedenih količina peleta otišlo u izvoz. Preliminarne kalkulacije za 2022. godinu pokazuju da će taj udeo biti jednocifren.

- Mislim da nije neophodno da se u ovom trenutku inicira izrada posebne strategije samo za ovu granu privrede. Kod kreatora politike postoji visoka svest o značaju peleta kao ekološkog goriva, kao i njihova spremnost da se pomogne proizvođačima ukoliko bude bilo potrebno. Snabdevanje drvnom sirovinom je jedno od najznačajnijih pitanja svakog proizvođača. To je jedno od područja na kome je potrebno nastaviti razgovore proizvođača i snabdevača drvnom sirovinom sa predstavnicima Vlade, započete 2022. godine - objašnjava on.

Kako dodaje, drugo područje odnosi se na donošenje odgovarajuće regulative, pre svega tehničkih propisa, kojima bi se regulisao kvalitet peleta koji se distribuira na domaće tržište. To se posebno odnosi na pelet koji se uvozi u Srbiju. Potrošači moraju da budu zaštićeni od onih koji proizvode ili uvoze pelet čiji kvalitet ne odgovara odredbama domaćih standarda. Po tom pitanju postoje inicijative i očekuje se nastavak razgovora sa resornim ministarstvom u narednim mesecima.

Pelet, drvna sečka i briketi od drveta tretiraju se kao ekološka, zelena goriva. Neki stručnjaci smatraju da bi država trebalo da pokrene sadnju brzorastućih zasada za proizvodnju ovog goriva. I Glavonjić potvrđuje postojanje takvih predloga.

- Predlozi sa pratećim obrazloženjima o potrebi kreiranja odgovarajuće politike, sa merama kojima bi se stimulisalo osnivanje energetskih zasada brzorastućih drvnih vrsta na zapuštenim zemljištima niskih kategorija postoje. Njih smo predstavljali javnosti na stručnim konferencijama, koje su se održavale proteklih godina. Stimulisanje razvoja ovakvih zasada bi bilo višestruko korisno za našu zemlju - dodao je Glavonjić.

Izdvojio je tri razloga za ovo stimulisanje.

- Prvi je stavljanje u funkciju zemljišnog resursa koji se trenutno ne koristi, a on nije mali. Drugi razlog je to što se trenutni resursi drvne biomase skoro u potpunosti koriste. Dalji rast potrošnje drvne biomase preti da ugrozi održivost korišćenja šumskih resursa. I treći razlog je to što potrebe za drvnom biomasom rastu iz godine u godinu, što u uslovima ograničenja koja postoje sa stanovišta već maksimalnog korišćenja šumskih resursa ne omogućava zadovoljavanje novih potreba - kaže Glavonjić.

Potvrđujući da jedno od rešenja postojećih ograničenja predstavljaju energetski zasadi i proizvodnja drvne biomase za energetske potrebe profesor ističe njen značaj u sferi korišćenja za potrebe proizvodnje toplotne energije kao i toplotne i električne energije u kogenerativnim postrojenjima. Pored toga, energetske zasade vidi i kao važan izvor biomase za njeno potencijalno uključivanje u sistem snabdevanja naših termoelektrana i kosagorevanja sa ugljom u periodu u kojem one budu nastavile svoj rad.

Na taj način, kako objašnjava sagovornik Energije Balkana, energetski zasadi mogu da daju značajan doprinos dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora u našoj zemlji. Tek na kraju vidi i proizvodnju peleta od biomase iz energetskih zasada, jer su za tako nešto potrebna odgovarajuća prilagođavanja tehnoloških procesa u fabrikama peleta.

- Mi u ovom trenutku nismo daleko odmakli po pitanju osnivanja i korišćenja drvne biomase iz energetskih zasada i pored činjenice da postoje značajni potencijali u toj oblasti. Realizovano je svega nekoliko manjih pilot projekata. Ono što želim posebno da naglasim jeste da Srbija ima stručne kadrove u domaćim naučno-istraživačkim institucijama, koji mogu taj posao da vode na odgovoran način, za dobrobit naše zemlje. Mi ćemo sa svoje strane nastaviti da ulažemo napore da zajedno sa kreatorima politike u toj oblasti ubrzamo taj proces - zaključio je za Energiju Balkana Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta.