Ratari zabrinuti zbog tropskog talasa, strahuje se da će suša desetkovati rod kukuruza

Zbog suše i vrućina poljoprivrednici strahuju da bi prinos kukuruza mogao da bude znatno umanjen. Posledice klimatskih promena sve su veće, kažu stručnjaci, pa bi i poljoprivrednu proizvodnju trebalo prilagoditi. Navodnjavanje je sve nužnije, a država ulaže u nove sisteme i revitalizaciju postojećih.

Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima. Pre svega, na soji i kukuruzu. Ratare brine i tropski talas koji je zahvatio Srbiju.

- Uveliko se suše listovi, da vidite po terenu kako je tamo gde nije bačeno veštačko đubrivo, pogotovo oni koji nisu ni kopali, nisu ništa radili oko njega, ni prskali, tu nema ništa - kaže za RTS Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura kod Šapca.

Stručnjaci kažu da se posledice klimatskih promena sve više osećaju. Padavine ili izostaju ili su neravnomerno raspoređene, pa se dešava da obilna kiša padne u veoma kratkom periodu, zbog čega nastaju poplave, a biljke od toga imaju samo štete. Budući da se predviđa da bi temperature u narednim godinama mogle još više da rastu, savetuju primenu agrotehničkih mera koje su možda i zapostavljene.

- U tri sela gde je jako teško zemljište, kiselo, ljudi su radili podrivanje i na takvim pozicijama, gde bi zapravo trebalo da vidimo kukuruz koji bi u ovom periodu trebalo da bude uništen, je trenutno najbolji čak i u odnosu na one pozicije gde je generalno uvek dobar kukuruz - navodi Darko Simić, iz Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Šabac.

Ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju, trebalo bi pomeriti i vreme setve. Hibridi koji se nalaze na tržištu Srbije su, kažu, prilagođeni na stres i sušu.

- Setvom hibrida različite dužine vegetacionog perioda onih ranih, oni bi zaobišli ovaj toplotni talas, jer su oni već sada u poodmakloj fazi nalivanja zrna semena, dok su oni iz FAO grupe zrenja 600 i 700 na početku nalivanja zrna - ističe Ljubiša Kolarić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U ovako ekstremnim uslovima jedna od najvažnijih mera jeste navodnjavanje. Procena je da se u Srbiji zalivni sistemi koriste na svega 2 do 3% obradivih površina. Sve je više proizvođača koji zalivaju useve i zasade, a država izdvaja ogroman novac za sisteme za navodnjavanje i opremu.

- Kukuruz je mnogo bolje izgledao pre mesec dana. I to je definitivno da moramo da nastavimo sa projektima navodnjavanja. U ovom trenutku realizujemo 27 različitih projekata za navodnjavanja koji treba da nam donesu 100.000 novih hektara pod zalivnim sistemima - dodaje Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

- Srbijavode grade i završavaju tri sistema. Jedan je u Čačku za navodnjavanje 600 ha, drugi u Topoli i treći u Pančevačkom ritu. To su tri projekta koji će biti završeni do kraja godine. Razvijamo tehničku dokumentaciju i biće raspisan tender u naredna dva meseca za navodnjavanje resavske doline u okolini Svilajnca 1.100 ha i aktivno radimo u negotinskoj niziji - poručuje Goran Puzović, direktor JVP Srbijavode.

Visoke temperature i nedostatak vlage u ovom trenutku najbolje podnosi suncokret, čija će žetva, prema prognozama poljoprivrednika, početi dve nedelje ranije – od sredine avgusta.