Radnici češće napuštaju velike nego male firme

Preduzeća najčešće ne mogu znatno da povećaju proizvodnju zbog nedostatka obučenih, dostupnih kadrova, pa se upravo manjak kvalifikovane radne snage izdvojio kao jedan od ključnih izazova sa kojima se firme u Srbiji suočavaju, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Centar za visoke ekonomske studije među 1.100 preduzeća.

Tako, na primer, 46% privrednika u tome vidi glavno ograničenje za povećanje proizvodnje, u naredne dve godine. Ovaj problem je posebno izražen u Šumadiji, a očekivano manje u Beogradu, gde preduzeća više brine kako obezbediti dovoljno kvaliteta pri većem obimu posla.

Prema istraživanju, čak dve trećine malih i gotovo polovina mikropreduzeća i preduzetnika naglašavaju da ne mogu u većoj meri da povećaju proizvodnju zbog nedostatka valjanih radnika. Uz to, 31% malih firmi smatra da bi se suočilo sa nedostatkom obučenih kadrova u upravljanju kompanijom. Interesantno je da bi to bila prepreka, mada ne i glavni izazov, i za četvrtinu velikih preduzeća, jer takve firme manje brinu o nedostatku obučenih radnika, a češće nisu sigurne u to da bi mogle da obezbede dovoljan kvalitet pri povećanju obima posla.

Kada je reč o odlasku radne snage u inostranstvo, istraživanje je pokazalo da je polovinu anketiranih preduzeća u prethodne tri godine napustio barem jedan zaposleni iz tog razloga. Radnici teže napuštaju razvijenije delove Srbije, potvrdila je anketa, a posebno je zanimljivo da, sa aspekta veličine preduzeća, nijedan radnik nije otišao u inostranstvo pretežno iz mikro i malih preduzeća. To samo ukazuje na činjenicu, podvlače istraživači, da velika preduzeća više ne daju "sigurnost" radnog mesta kako je to bilo ranije.

Takođe, zanimljivo je da gotovo 30% srednjih i velikih preduzeća ne zna gde su otišli njihovi radnici nakon napuštanja radnog mesta, što nije slučaj kod preduzetnika, mikro i malih preduzeća. Sektorski posmatrano, radnici su najmanje odlazili u inostranstvo iz oblasti tradicionalnih usluga i sektora koji se odnose na ugostiteljstvo i hotelijerstvo u ruralnim krajevima.

Većina njih, odnosno 64%, veruje da bi znatno povećanje zarade moglo da spreči radnike da odu van granica Srbije. Ovaj stav je posebno primetan među preduzećima iz beogradskog regiona, ali i zapadne Srbije i Šumadije. Ipak, stavovi nisu isti po sektorima.

Za razliku od većine preduzeća iz proizvodnje i sektora koji se odnosi na ugostiteljstvo i hotelijerstvo u ruralnim krajevima, privrednici koji posluju u sektorima proizvodnje srednje tehnologije i hrane, kao i hotelijerstva u urbanim područjima ne smatraju da bi povećanje plate sprečilo zaposlene da se odsele van zemlje. Veća preduzeća, ipak ne toliko učestalo, veruju da bi znatno povećanje zarada sprečilo radnike da napuste firmu.

Ovo je zanimljiv rezultat iz dva razloga, smatraju istraživači. Pre svega, u većim firmama je teže ostvariti znatno povećanje plata, jer neretko ima više radnika na istoj poziciji. Takođe, i sistem upravljanja u većim preduzećima je kompleksniji, pa postoje brojna pravila i ograničenja koja utiču na definisanje i povećanje nivoa zarada. Ovo svakako znaju i zaposleni u srednjim i velikim firmama, pa se tu plata ne može posmatrati kao opredeljujući faktor odluke o ostanku u preduzeću, dok je kod manjih firmi suprotan slučaj, uvereni su istraživači iz Centra za visoke ekonomske studije.