Nove mere za pandemiju - Ekonomija ili zdravlje, lažna dilema

Vaganje između ekonomske cene zaoštravanja epidemioloških mera i zdravlja je zapravo zamena teza i lažna dilema, ocenjuju u autorskom tekstu predstavnici Centra za visoke ekonomske studije (CEVES). Oni navode da mesec dana sprovođenja trenutnih mera donosi gubitak manji od 0,8% BDP-a ili oko 350 mil EUR. Za one najpogođenije merama kriznog štaba, kao što su ugostitelji ili trgovci, kao i njihovi snabdevači, gubitak jeste veliki, ali da bi se on u celosti nadoknadio dovoljno je izdvojiti dve trećine subvencija planiranih u februaru mesecu. Država, pak, umesto toga, treći put od početka pandemije subvencije deli svima umesto samo ugroženima, ističu eksperti CEVES-a.

Oni upozoravaju da podrška države u većoj meri odlazi onima kojima ona ili uopšte nije potrebna ili je potrebna u manjoj meri, dok se za najosetljiviju grupu izdvaja tek osmina sredstava planiranih novim, februarskih paketom mera.

- Svuda politički faktor igra bitnu ulogu u odlukama o merama zaključavanja, jer vlade ne vole demonstracije, a one i ne pomažu u kontroli epidemije. Problem je što u našem slučaju politički faktor igra prevashodnu ulogu, jer odluke donosi samo jedan čovek. Sa druge strane, ekstremno centralizovana vlast Srbiji uskraćuje čitav dijapazon instrumenata za suočavanje sa krizom uz manju političku cenu, pa prema tome i manju štetu po zdravlje i privredu - konstatuju autori teksta.

U analizi se navodi da "zdrav razum i solidarnost" nalažu da se onima, čiji rad država ograničava u interesu celog društva i zdravlja, nadoknadi i najveći deo gubitaka, a ne da se umesto toga pravi "lažna uravnilovka". U CEVES-u veruju da bi takva strategija države smanjila i otpor orema merama koje se sprovode.

- Nijansiranim upravljanjem, Srbija je u 2020. godini mogla da izbegne privredni pad. Ima tu srećnu okolnost da joj se privreda sastoji u većoj meri od sektora koje ova kriza po svojoj prirodi manje pogađa, kao što su IKT, poljoprivreda, trgovina hranom - Statistika pokazuje da su ovi sektori, kome se može dodati i zaštićeni javni sektor, dobro prošli u krizi, dok su oni koji se bave turističkim uslugama, hotelijerstvom i ugostiteljstvom imali veći pad.

Drugim rečima, ekonomska šteta nije ista za sve, pa bi shodno tome trebalo da se razlikuju i mere podrške, a ne da se umesto toga pravi lažni izbor između zdravlja i života ljudi i ekonomskih posledica.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i urednik "Kvartalnog monitora", koji priređuju stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke procenjuje da će najavljeni novi antikrizni paket za 2021. povećati javne rashode za oko milijardu evra, te da bi zbog toga minus u budžetu u ovoj godini mogao da poraste sa planiranih tri na pet-šest odsto BDP-a. Zato bi, smatra Arsić, ekonomski bilo opravdano i fiskalno odgovorno da se umesto nastavka neselektivnih programa nove antikrizne mere usmere samo na građane i preduzeća koja su snažno pogođena pandemijom". Zbog novog paketa mera, koje je najavio ministar finansija Siniša Mali, i javni dug će nastaviti da raste i Arsić procenjuje da bi do kraja godine mogao da premaši 60% BDP-a i da dostigne nivo od blizu 30 mlrd EUR.

Srbija je 2020. godinu završila mnogo bolje od većine evropskih zemalja, ali nije bila prva po najnižoj stopi pada BDP-a od jedan odsto, jer je na konferenciji za štampu FREN-a konstatovano da su četiri zemlje - Irska, Norveška, Litvanija i Turska - imale blaži pad od Srbije.

Uticaj pandemije kovida-19 na privredu Srbije, pre svega na mala i srednja preduzeća, biće centralna tema MSP online Foruma, koji 30. i 31. marta organizuju magazini Instore i NIN, a jedan od govornika biće i predsednica Upravnog odbora CEVES-a Kori Udovički. Uz nju, svoje učešće na MSP Forumu već su potvrdili ambassador EU u Srbiji Sem Fabrici, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, Alessandro Bragonzi, novi šef regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan, predstavnici Telenora, strateškog partnera MSP Foruma. Pored njih, na konferenciji će govoriti Jelena Ristić, direktorka MasterCarda za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, Saša Ćoringa, generalni direktor Continental Automotive Serbia, Nebojša Bjelotomić, direktor kompanije Saga, Ivan Ostojić, partner u McKinsey-u, Duško Vasiljević, predstavnik Svetske banke, ekspert za privatni sektor, Nebojša Đurđević, generalni direktor Inicijative Digitalna Srbija, Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, Nebojša Matić, vlasnik i direktor Mikroelektronike, Dragan Popović, član borda direktora nekoliko kompanija iz Austrije i Nemačke, Miloš Perović, izvršni direktor Termoventa, Ivan Bjelajac, MVP Workshop, predsednik Serbian Blockchain Initiative, Sandra Rodić, direktorka tima za pristup izvorima finansiranja u okviru USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, Veljko Milićević, idejni tvorac i osnivač brenda RO! i Zdrawo slatko, Jovan Milovanović, softverski inženjer, lansirao prvu online faktoring platformu za finansiranje faktura i mnogi drugi.

MSP Forum moći će bez kotizacije da prate svi zainteresovani posredstvom Zoom platforme i na specijalnom Youtube kanalu, uz registraciju na zvaničnoj stranici www.msp-forum.rs.