Nova zgrada onkologije u Beogradu trebalo bi da se radi uz "Tiršovu dva"

- Uslovi u dnevoj bolnici su takvi da moramo da se zahvaljujemo pacijentima na strpljenju. U sobi leži po 10, čak i do 16 pacijenata. To je za 21. vek nedopustivo. Trebalo bi sa zračenjem da završavamo bar u 19 sati, a naše mašine rade i posle ponoći. Ne pomaže ni to što će nam, sa još dve nove koje stižu, najstarija mašina za zračenje biti iz 2015. godine. Obolelih je toliko da mora da se radi i noću - kaže prof. Grujičić.

- U tom prostoru morali bismo da imamo hirurški deo, hemioterapiju, radioterapiju, nuklearnu medicinu i sve ono što sada imamo na po jednom odeljenju. Bolesničke sobe morale bi da budu sa po dva kreveta. Moraju se napraviti i bunkeri za nove aparate koji će tek biti konstruisani, kao i za čestično zračenje za koje već znamo da je budućnost onkologije. Trebalo bi, takođe, razmisliti o ujedinjavanju dveju klinika: hematoonkologije i medikalne onkologije, zbog centralnog rastvaranja lekova, što bi omogućilo uštede od 20%, možda i veće. Potrebne su i dodatne operacione sale za rekonstruktivnu hirurgiju, da nam žene kojima je zbog karcinoma odstranjena dojka ne čekaju godinama na plastičnu hirurgiju - objašnjava profesorka Grujičić.

U sadašnjoj zgradi IORS, iako je dopunjena "Onkologijom dva", ne mogu se praviti velike korekcije. Zbog toga se, kaže, prof. Grujičić, nova zgrada mora brižljivo planirati do najsitnijih detalja.

- Ne možemo rastezati zidove, niti praviti velike korekcije u ovoj zgradi, sazidanoj pre Drugog svetskog rata, i toliko puta prekrajanoj da ni sada ne znamo baš sve strukture. Sa opremom koju smo dobili, iako još nije sva u funkciji, jer se čeka da se završe obuke kadra, nijedan onkološki pacijent ne bi morao privatno da plaća skener, magnetnu rezonancu ili bilo koji drugi pregled. Ali, priliv pacijenata je toliki da prevazilazi naše, ograničene kapacitete - priča prof. Grujičić.

U prvih devet meseci u IORS je lečeno toliko pacijenata koliko je po specifikaciji usluga sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje bilo ugovoreno za celu godinu. Profesorka Grujičić kaže da sada mora da traži od RFZO da se koriguje godišnji plan:

- Onkoloških pacijenata je toliko da smo, čak iako nam je trećina zbog straha od korone, nažalost, došla kasno, u fazi kada više nema lečenja, i možemo samo da im damo terapiju da lakše podnesu bol, zaključno sa septembrom ispunili godišnji plan. Šta smo mogli? Da li je trebalo da vratimo te ljude? Ne, naravno, i verujemo da su u RFZO toga svesni - objašnjava prof. Grujičić.