Poboljšane terapije za lečenje više vrsta karcinoma

Optimizam vlada kada su u pitanju poboljšane terapije za lečenje više vrsta karcinoma.

- Dosta se dobilo na lečenju melanoma novom imunoterapijom. Potvrdilo se da ima zaštitu pre i posle, kao i samo posle operacije. To se i ranije slutilo, ali sada postoji potpuno jasan dokaz, što će biti važna promena. Reč je o neoadjuvantnoj i adjuvantnoj imunotreapiji korisnoj kod melanoma u lokalnom odmaklom stadijumu - ističe dr Radosavljević za Novosti.

Takođe, za karcinom bubrega, gde postoje dva imunološka leka, pridodat je novi, biološki, koji je, prema rečima našeg sagovornika, doprineo efikasnosti u terapiji. On, međutim, povećava toksičnost, pa je potrebno da se primena stalno prati. Uvećan je i broj lekova za mutirane karcinome pluća.

- Za oko 20% mutacija postoje lekovi, a sada je utvrđeno za još 13% koji doprinose značajnom produženju života, kao lek "u drugoj liniji" uz hemioterapiju - ističe dr Radosavljević.

Ako se zna da u svetu od karcinoma pluća godišnje oboli dva miliona ljudi, od kojih 5.000 u Srbiji, dobija se značajno novo sredstvo u borbi s ovom opakom bolešću. Načelnik Klinike za medikalnu onkologiju naglašava da posle ovog kongresa vlada i umereni optimizam u razrađivanju imunoterapije koja traži mesto u lečenju karcinoma dojke.

S druge strane, kada je reč o tumorima glave i vrata, rezultat je, ističe, na prvi pogled bio dobar, ali je shvaćeno da postoje manjkavosti, tako da će imunoterapija još morati da se ispituje, kao dodatak zračenju i hemioterapiji, da bi postala standard u lečenju.

- Ali, na korak i po, dva smo od toga - naglašava.

Dr Radosavljević ističe da se mozaik u onkološkim terapijama polako sklapa:

- Bilo je mnogo studija, koje su pokazale opravdanost novih terapija, novih lekova ili nove primene postojećih. Bilo je i negativnih studija, ali, generalno, medicina i onkologija idu napred. Onkologija povremeno ima veliki pomak i neka nova izuzetna saznanja. Kongres je velika radionica, a ovo polje medicine je razboj sa hiljadu petlji na kome se i dalje radi. Svake godine postiže se određeni napredak.

To je, naglašava, uvod i najbolji put za promociju lekova:

- Vraćamo se sa kongresa s ubeđenjem da je ono što treba da se nađe na listi lekova, zaista dobilo potvrdu na upravo održanom kongresu. Postoje lekovi koji čekaju na uvođenje i sada je potvrđeno da su oni prioriteti - zaključuje naš sagovornik.

Na Evropskom kongresu onkologa (ESMO), održanom u sajamskoj sali na Vratima Versaj u Parizu, bilo je prisutno oko 25.000 stručnjaka iz celog sveta. Reč je o jednom od najznačajnijih skupova te vrste u svetu. Iz Instituta za onkologiju i radiologiju učestvovalo je 13 stručnjaka, a iz cele Srbije više od 30 lekara