Na poljima Lukarevine naslednik porodične tradicije pravi prirodna vina - Znanja sticana u Švajcarskoj pretočena u zlatni prokupac Vinarije Vujić (FOTO)

Porodica Vujić neguje tradiciju vinogradarstva u Lukarevini od prve polovine 19. veka. Naslednik Dejan Vujić, koji je rođen i odrastao u Švajcarskoj, rešio je da renovira podrum i da registruje vinariju 2017. godine.

Odrastajući na zapadu, gde se gaje samo francuske, italijanske ili nemačke sorte grožđa, odlučio je da nakon dedine smrti očuva porodičnu tradiciju vinogradarstva i da dokaže zapadnim kolegama da naš prokupac ima potencijale da bude ozbiljno crveno vino u budućim vremenima.

- Kada je reč o ljubiteljima vina, željnih novih otkrića u vinskom svetu, pomislio sam da bi naše autohtone sorte mogle da pronađu svoje mesto na vinskoj karti sveta. Imao sam viziju da kad završim vinarsku školu u Cirihu sa smerom prirodnih vina, znanje primenjujem u poljani Lukarevina koja ispunjava kriterijume za prirodni uzgoj vinograda. Sticajem okolnosti je sestra od strica pokojnog oca nasledila vinograd sa zasadom prokpuca na 66 ari, na kome se vise od 120 godina radi ručno, bez upotreba mašina, na više od 500 metara nadmorske visine - kaže Vujić za eKapiju.

Upravo od ovog grožđa nastaje vino Gmitar, a ono iz 2017. osvojilo je zlatnu medalju na ocenjivanju Mondial des Vins Extrêmes.

- Mislim da su ovakva takmičenja i ocenjivanja jako bitna za naše autohtone sorte, jer se tako može videti na kom smo nivou. Za Srbiju je ovo prva zlatna medalja ikada, a nama je još draže što smo to uspeli sa našem prokupcem. Kriterijumi su jako teški da bi uopšte mogli da budete u opticaju za takmičenje, jer su u pitanju najekstremniji vinogradi. Organizatori su nam se lično obratili, rekavši da su pozitivno iznenađeni da se tako dobro crveno vino pravi od prokupca. Dobili smo zahvalnice i čestitke od raznih zapadnih zemalja u vezi sa vinom Gmitar i uveren sam da je naše zlato adut više na tržištu - ističe sagovornik.

Dodaje da se Gmitar najradije pije uz dobro društvo i uparivanje sa hranom ispod sača ili divljači, jer ima izražene tanine i solidne ekstrakcije, a roze od prokupca zvani Nature Rose može da se pije u toplijim danima, uz roštilj ili s povrće.

Prokupac je sorta koja ne zahteva mnogo pažnje i rada u sezoni poput merloa, pino noara, šardonea i itd, kaže Vujić i napominje da ova sorta malo uzima, a mnogo daje.

- U doba industrijalizacije Srbije vrednost prokupca smo zapostavili. Deceniju unazad su male privatne vinarije kroz smanjenje prinosa roda i adekvatnu vinifikaciju uspele da doprinesu da danas širom Srbije imamo priliku da pijemo jako kvalitetna vina. Uostalom, cene grožđa po kilogramu, na primer ove berbe, sa ostalim zapadnim sortama su izjednačena, što dokazuje koliko vrednujemo naš plemeniti prokpuac - smatra sagovornik našeg portal.

Svojim kolegama u Srbiji preporučuje da, ako poseduju jako peščanu ili krečnjasto-brdovito zemljište, koristiti peharski uzgoj radi manje bujnosti, jer je prokupac na taj način globalni konkurent ostalim crvenim vinima.

- Prokupac je već srpski brend, ali mislim da će se kroz šest do osam godina izgraditi jedan stabilan i čvrst soliter na ovim sadašnjim temeljima. Mislim da će uz prokupac ići i razni drugi proizvodi poput čokolade, sireva, sokova, likera, ulja, a takođe i razna društvenih dešavanja, kao što se kod nas u Aleksandrovcu održavala prokupačka "mountin bike" trka. Dakle, u budućnosti očekujem da će se naše društvo sve više uz i oko prokupca spajati - kaže Dejan Vujić.

Kada je reč o vinariji, prirpema se gradnju nove vinarije, koja će biti od gline, kao ekološkog materijala. Cilj je da se proširi proizvodnja prirodnih vina, ali i edukacija. Postepeno se krče zapuštene parcele, kupuje se dodatno zemljište, a sledeće godine su u planu zasadi autohtonih sorti poput: jagode, smederevke i tamjanike.

- Trenutno se u Nišu vrši klonska selekcija iz starih vinograda od prokupca i najverovatno ćemo za dve godine imati privilegiju da za sadimo najbolju selekciju kod nas u Lukarevini, jer smo usko povezani sa projektom - kaže za kraj razgovora Vujić.