Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Mraz desetkovao pojedine voćne vrste u topličkom kraju - Ni pčele ne mogu da rade zbog vremena

Izvor: RTV

Sreda, 28.04.2021.

14:08

Komentari

Podeli

(Ilustracija) Hladno proleće nije pogodovalo voćarima u topličkom kraju, jer su mraz i kiša u vreme cvetanja desetkovali pojedine voćne vrste.

Milinko Milojević iz Kuršumlije gaji jagodu na više od dva hektara. Da bi sačuvao rod od izmrzavanja morao je da je zaštiti.

- Pomoću agrila veći deo smo sačuvali, manji deo ima izmrzlih, jer je bio mnogo veliki mraz, i do minus devet - rekao je Milojević.

Od mraza su najviše stradale kajsije, breskve i šljive koje su bile u fazi cvetanja. Najmanje štete pretrpele su višnje, čija vegetacija kasni oko 15 dana.

- Nama voćarima je april doneo dosta neprijatnosti. U smislu da je u više navrata dolazilo do pada temperature dosta duboko u minus, tako da je došlo do određenih poteškoća - naveo je voćar iz Ljuše Zoran Lazić.

Arsenije Todorović, voćar iz Igrišta, istakao je da je voće izuzetno teško zaštititi tokom cvetanja.

- Najveći problem predstavljaju pčele. Savesni voćari ne prskaju voće u cvetu - dodao je Todorović.

Bojan Nikolić iz Poljoprivredne službe Opštine Blace rekao je da pčele nemaju mogućnost rada zbog vremena.

- Samim tim će biti problema oko oprašivanja. Ovom prilikom bih apelovao na sve voćare da se pridržavaju onih mera i načina tretiranja voćnjaka, znači da tretiraju u kasnim večernjim satima i ranim jutarnjim satima - naglasio je Nikolić.

Iako će štetu u zasadima stručnjaci sagledavati narednih dana, voćarima savetuju da nastave sa primenom svih agrotehničkih mera kako bi sačuvali što više roda.

- Naši voćari su dosta napredovali što se tiče zaštite. Slušaju savete stručnih službi i rade zaštitu - istakao je Jovica Đinović iz Poljoprivredne službe Opštine Kuršumlija.

U topličkom kraju godišnje se proizvede više od 20.000 vagona raznog voća, najviše šljiva i višanja.

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Da li ste probali šampionski sladoled Kolibri Eismanufaktur iz Austrije? - Tradicija duža od tri decenije u srcu Beograda (FOTO) Agro

Ratarstvo zamenio voćarstvom - Za hektar pod višnjom ili šljivom potrebno oko milion dinara Agro

Korporativni pokloni iz podnožja Kopaonika - Domaći proizvodi gazdinstva Zdravić spajaju lepo i korisno (FOTO) Agro

Srbija zarađuje 1.200 EUR po hektaru, a mogla bi i 10 puta više - Šta možemo da naučimo od nordijskih zemalja? Agro

Srbija u 2022. treća u svetu po proizvodnji maline Agro

Kako od šljivovice napraviti svetski poznat srpski brend Agro

Jednokratna pomoć za građane kojima je izuzetno ugrožen životni standard Finansije

Cena organske maline iz Kuršumlije 200 dinara - Još veća zarada u preradi Agro, Industrija

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.