Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Srbija zarađuje 1.200 EUR po hektaru, a mogla bi i 10 puta više - Šta možemo da naučimo od nordijskih zemalja?
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/fancycrave1)
Srpska malina, borovnica, ajvar, med - sve su to delikatesi koje valja izvesti na bogata tržišta. Sa rekordnom zaradom od nafte i gasa norveško tržište to svakako jeste. Zato i može da bira.
- Sigurno da ima mesta za srpsku hranu na norveškom tržištu, gde je već poznat kvalitet srpskog meda. Ti proizvođači bi mogli da otvore vrata i za druge proizvode. Ali moram da kažem da su nordijski potrošači veoma savesni, proizvodi koje kupuju moraju biti proizvedeni na ekološki način - kaže Jorn Eugen Jelsta, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji.
Zato se "Nordijsko zeleno rešenje" bazira na uvođenju zelenih tehnologija u proizvodnju hrane, energije i u razvrstavanje otpada. Nordijci kažu da je projekat dvosmerna ulica u kojoj i oni od nas imaju šta da nauče.
- Najviše pažnje posvećujemo donošenju pametnih odluka u poljoprivredi korišćenjem pametnih tehnologija kao što su dronovi, sateliti, roboti, unutar polja kako bi došli do nekih novih saznanja i na osnovu tih saznanja predložili farmerima kako da donose pametne odluke vezane za varijabilnu prihranu, prskanje, zaštitu kultura - objašnjava dr Marko Panić, sa Instituta Biosens.
Od poljoprivrednika Norveške, Švedske, Finske, ali pre svega Danske, trebalo bi da preuzmemo model u kome su poljoprivrednici vlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovinskih lanaca. U stočarskoj proizvodnji su i više nego samodovoljni, ali u biljnoj - imamo šta da im ponudimo.
- Farmeri bi morali bi da se organizuju u veliko udruženje, sa kompanijom, da imaju pečat. Tamo imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što je borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šljiva i naravno neka alkoholna pića - ističe prof. dr Vitomir Vitorović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Nordijske zemlje su prepoznale Srbiju kao mesto gde se proizvodi biološki i nutritivno vredna hrana. O tome svedoči struktura izvoza. Najviše iz Srbije uvoze smrznuto voće i povrće, mada stručnjaci kažu da bi moglo mnogo više od sadašnjih količina. Ono čime su zadovoljni je med. Za prvih osam meseci ove godine izvezeno je oko 300 tona meda u vrednosti od 2 mil EUR.
Tagovi:
Jorn Eugen Jelsta
Marko Panić
Vitomir Vitorović
Nordijsko zeleno rešenje za Srbiju
maline
borovnice
trešnje
višnje
kajsije
šljive
ajvar
med
zelene tehnologije u proizvodnji hrane
pametne tehnologije
smrznuto voće
smrznuto povrće
svinjsko meso
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.