Saku Liuksia, program menadžer agencije Finpro - Očekujte više finskih kompanija iz sektora energije i zaštite životne sredine u narednim godinama

(Saku Liuksia) Surova klima, velike razdaljine i struktura osnovne industrije bili su glavni pokretači da Finska postane globalni lider u korišćenju biomase za proizvodnju energije. Velike površine pod šumama u poređenju sa zalihama fosilnih goriva, uslovile su i da ova zemlja uloži ogromna sredstva u opsežno istraživanje bioenergije, razvoj i infrastrukturu.

Mogu li finska iskustva da pomognu Srbiji u dostizanju ciljeva u udelu OIE u ukupnoj potrošnji energije, kakav je potencijal za saradnju dve zemlje u ovoj oblasti, mogu li srpske kompanije biti ravnopravni partneri finskim kolegama i kako da ojačamo svoje prisustvo na nordijskom tržištu, u razgovoru za eKapiju razmatra Liuksia Saku, program menadžer u finskoj agenciji za promociju izvoza Finpro, koja je jedan od organizatora nedavno održanog događaja.

eKapija: Koje su najznačajnije poruke poslate privrednicima u Srbiji na seminaru u Beogradu?

- Finska poseduje stručnost u celom lancu, od skupljanja sirovina (biomase), sve do pretvaranja u energiju, uključujući logistiku i rukovanje materijalima. Spremni smo da rešimo izazove sa kojima se suočavate i čvrsto verujemo da naša zemlja svojom ekpertizom i tehnologijom može da doprinese upotrebi obnovljivih izvora na održiv način i njihovom korišćenju u efikasnijoj proizvodnji energije. Naš cilj je da uspostavimo dugoročne odnose između Finske i Srbije.

eKapija: Da li je bilo nekih konkretnih dogovora?

- Održano je ukupno 27 b2b sastanaka tokom posete naše delegacije. Uz to, organizovano je pet sastanaka sa celom delegacijom, a došlo je i do susreta i razgovora sa mnogim relevantnim stručnjacima iz industrije. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti moći da kažemo nešto više o konkretnim dogovorima. Prvi koraci u tom pravcu su već napravljeni.

eKapija: Koja iskustva Finske Srbija može da primeni u dostizanju postavljenog cilja od 27% udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do kraja 2020. godine?

- Finska ima dugu tradiciju u korišćenju otpada za proizvodnju energije. Decenijama uspešno koristimo otpad i nusprodukte iz drvne industrije za stvaranje energije. Osim toga, tokom proteklih nekoliko godina, pretvaranje otpada u energiju zamenilo je odlaganje na deponije, kao glavni oblik otklanjanja komunalnog otpada.

eKapija: Među obnovljivim energenetima, potencijal koji Srbija poseduje u biomasi je najveći. Šta vidite kao glavne pokretače da Srbija postane regionalni lider u iskorišćavanju biomase za proizvodnju energije?

- Čini se da je usko grlo ove industrije lanac snabdevanja biomasom, tj. pronalaženje izvora snabdevanja. Razvoj tog tržišta veoma je važan da bi se osiguralo snabdevanje sirovinama (biomasom) na ekonomski ostvariv način. Kompanije koje kao gorivo za proizvodnju energije koriste biomasu moraju imati zagarantovano snabdevanje sirovinama po povoljnoj ceni za sledećih 10-15 godina.

eKapija: Finske kompanije su svetski lideri u izradi rešenja za energetsku efikasnost. Mogu li preduzeća u Srbiji biti adekvatni partneri finskim kompanijama u ovoj oblasti?

- Apsolutno! Klima u Srbiji je takođe relativno hladna, a potreba za efikasnim korišćenjem energije i grejanjem je očigledna. Partnerstvo sa lokalnim stručnjacima ključno je za uspeh finskih kompanija u Srbiji.

eKapija: Osim energetskog sektora i automobilske industrije, koja je poslednjih godina dominantna u privrednim odnosima dve zemlje, u kojim još oblastima vidite potencijal za saradnju kompanija iz Srbije i Finske?

- Sektori poput energije i zaštite životne okoline definitivno su veoma interesantni finskim kompanijama. Ti sektori će zahtevati velike investicije u godinama koje dolaze i ja sam siguran da ćete videti povećano prisustvo finskih kompanija u ovim oblastima. Dodao bih da, od ostalih industrija, najveći potencijal za saradnju imaju tekstilna, metalna i prehrambena industrija, kao i ICT sektor.

eKapija: Kao agencija koja promoviše izvoz i pomaže internacionalizaciju finskih kompanija, šta biste izdvojili kao konkurentske prednosti kompanija u Srbiji?

- Izdvojio bih visoko obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu, koje u Srbiji ima mnogo. Srbi su takođe veoma inovativni ljudi. Kompanije samo moraju da pruže priliku tim ljudima i daju im više slobode pri donošenju odluka, a to će im se sigurno veoma brzo isplatiti.

eKapija: Srbija u Finsku izvozi gotovo tri puta manje proizvoda nego što iz ove nordijske zemlje stiže kod nas. Kako da srpske kompanije pojačaju izvozni potencijal? Šta biste im savetovali, kako da dođu do finskog tržišta?

- Treba se fokusirati na trgovinsku saradnju između malih i srednjih kompanija iz Srbije i Finske. Ako pogledate finsko tržište, kvalitet proizvoda igra ključnu ulogu, tako da savetujem da se nađe neki segment tržišta i da se pokuša plasman visoko kvalitetnih proizvoda na njega. Druga opcija je povećanje izvoza iz Srbije u Finsku kroz outsourcing u drugim industrijama.

eKapija: Koja je najznačajnija stvar koju Srbija mora da promeni kako bi privukla više investitora iz Finske? Postoje li poslovne navike i osobine privrednika u Srbiji koje finsko društvo ne toleriše?

- Ne smatram da Srbija treba mnogo da se menja, bar ne više nego što to trenutno čini. Svakako treba da nastavi sa reformama i sa procesom integracije u EU, jer to doprinosi poverenju u stabilnost srpskog tržišta. Poštovanje vladavine prava, praćenje dugoročnih strategija i stvaranje transparentnog i konkurentnog poslovnog okruženja predstavljaju put ka uspehu.

- Do sada nisam čuo nikakve veće žalbe finskih privrednika, te ne bih izdvajao nijednu naviku ili osobinu koju finski privrednici ne bi mogli da tolerišu. Mogu samo da kažem da bi srpski privrednici mogli da povedu malo više računa o dugoročnom planiranju. U Finskoj su sve strategije zasnovane na dugoročnim planovima i njihovoj primeni.

Ivana Bezarević