Zašto se na severu Srbije sve više seje "seme sa tavana"?

Prošlonedeljnih 40-50 milimetara kiše je veoma dobrodošlo, pa su tako počeli i jesenji radovi na oranicama. Zbog sušnog leta proizvođači nisu mogli ranije da obrađuju njive, uglavnom zbog setve uljane repice, ali se u mnogim slučajevima nisu ni opredelili šta će biti obuhvaćeno plodoredom.

Proizvođači su u julu i avgustu još čekali, iako su to obično meseci kada počinje naručivanje semenske robe.

Jožef Sandor, prodavac iz Gornji Breg kaže da je bila samo jedna narudžba za seme:

- Poljoprivredni proizvođači su tražili seme pivskog ječma, tako da smo mi već pre dva meseca znali da će nam trebati 40 tona semena. Plašili su se uljane repice. Sada je optimalno vreme za to, sada ili nikad, moglo bi se reći, ali uspeli smo da prodamo vrlo malo, samo 7,8 džakova semena uljane repice.

Većina proizvođača insistira na pivarskom ječmu, ne bez razloga, jer su prošle godine ovu žitaricu otkupljivali po najpovoljnijoj ceni, između 20 i 22 dinara, dok se za pšenicu nudilo oko 20 dinara, pa se ovde može govoriti o jednom prosečnom rodu. U ovo vreme jeseni, mnogi proizvođači biraju stočni ječam, jer ovaj usev zahteva najmanju količinu hemijskog tretmana. Istina je da je i otkupna cena bila niska, 16-17 dinara.

Međutim, setva semena "sa tavana" je sve prisutnija među proizvođačima, dodao je Sandor:

- Ono što može da se čuje, a sigurno da će se i desiti, jeste da poljoprivredni proizvođači počinju da seju seme uljane repice "sa tavana". Isto se može očekivati i za ječam, čija će proizvodna površina sigurno biti povećana.

Međutim, to nije iznenađujuće, jer se seme i đubrivo nude po veoma visokim cenama, rekao je Bernard Vajda otkupljivač iz Oroma:

- Za semensku robu, pšenicu i ječam, možemo reći da se nude po bezobrazno visokoj ceni od 70-80 dinara. Interesovanje je zbog toga gotovo ravno nuli. Dakle, to je četiri puta više od merkantilne cene pa će vrlo malo ljudi istu kupiti i sejati. Ni cene đubriva nisu niske, idu od 60 do 80-90 dinara, u zavisnosti od vrste.

Uprkos tome, posejane površine se povećavaju. Jedan od razloga za to je i taj što su poljoprivrednici proteklih sušnih godina uspeli da skinu kakav-takav rod ove biljne kulture.