Kako je Srbija od velikog izvoznika došla do uvoznika lekovitog bilja

U toku je sezona branja lekovitog bilja, a uprkos tome što ima povoljne geografske i klimatske uslove za njegovo gajenje, Srbija nema mnogo plantaža lekovitog bilja pošto potencijal nije dovoljno iskorišćen. Sve je teže naći radnike, a gajenje ovih vrsta ne donosi ni veliki profit.

Porodica Milisavljević je plantažu lekovitog bilja napravila pre deset godina u selu Jablanica u podnožju planine Rtanj. Lekovite biljke morali su sami da posade kako bi završile u kremama za lice, pošto iz godinu u godinu zasadi postaju sve veći, dok je radnika sve manje.

Trenutno lavandu, smilje i žalfiju nema ko da bere.

- Nema ljudi, neće da rade i dnevnice su svake godine sve veće. Ove godine će dnevnica iznositi 4.000 dinara. Leti se radi 10 sati, sa pauzama naravno i oko biljaka se radi uvek po najvećem suncu, zato nisu uvek voljni da rade i nađu neku bolju varijantu - kaže za Euronews Srbija proizvođač organske kozmetike Royalbalm Katarina Milosavljević.

Zbog nedostatka radne snage i nedovoljne isplativosti, ovakvih plantaža u Srbiji nema mnogo. Pod lekovitim biljem je između 1.700 i 3.000 ha što je manje od jž1% ukupne poljoprivredne proizvodnje.

- Ponekad moramo da odemo i 30, 40 kilometara od ovog sela kako bismo nabavili radnu snagu, koja je najveći deficit u ovom okruženju i mislim da će taj trend nastaviti da raste u narednim godinama - rekao je za Euronews Srbija proizvođač organske kozmetike Royalbalm Slobodan Milosavljević.

Lekovito bilje najviše se gaji na Tari, Povlenu, Maljenu, u okolini Sokobanje, ali i u Deliblatskoj peščari i na Fruškoj gori. Zbog nedovoljne količine lekovitih vrsta u Srbiji Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić prinuđen je da sirovine uvozi.

- Uvozimo počev od belog sleza, koji nam je vrlo interesantan, koji se može gajiti na teritoriji naše zemlje, ali potrebna je velika količina radne snage nemamo mogućnosti da proizvodimo, nameće se potreba da uvozimo do svih drugih vrsta koje se mogu lakše ubirati ali za koje je potrebna veća količina radne snage - kaže za Euronews Srbija direktor instituta Dr Josif Pančić Milan Lukić.

Iako trenutno ne koristi taj potencijal, Srbija je osamdesetih godina bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi, a Lukić smatra da se ovakva situacija može prevazići većim finansijskim sredstvima koje će ministarstavo ili država dotirati po jednom hektaru.

Inače, potražnja za lekovitim biljem u svetu je sve veća. Statistika pokazuje da je 2021. godine promet lekovitog bilja i proizvoda od lekovitog bilja na svetskom nivou iznosio 100 milijardi dolara, a procenjuje se da će u 2028. godini dostići 390 mlrd USD.