Mala konkurencija u proizvodnji lekovitih gljiva, bolja cena na tržištu

Gotovo da nema čoveka koji je obišao izlagače na nedavno održanom Balkan eco fair - Međunarodnom sajmu lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja, pčelinjih proizvoda i gljiva u Vranju, a da nije zastao pored štanda sa lekovitim pečurkama Dragana Novakovića iz Beograda.

Mnogi su po prvi put tu videli kako uživo izgledaju ove gljive o kojima su čitali u literaturi, a koje se koriste u medicinske svrhe. Otuda su ih sa velikom pažnjom razgledali diveći se izgledu i lepoti plodova, od kojih su neki podsećali na cvetove nekog najlepšeg cveća i zbog toga su svi želeli da ih rukom dodirnu. Interesovanje za ove vrste gljiva postalo je veće kada je on počeo da priča o njihovim lekovitim svojstvima.

Proizvodnjom ovih pečuraka Novaković je počeo da se bavi sa suprugom pre 20 godina i to na nagovor jednog njegovog rođaka koji je proizvodio bukovaču. Onako neuk za ovu vrstu proizvodnje počeo je i sam da proizvodi ovu pečurku u 10 džakova. To je u startu krenulo tako dobro da je počeo polako da povećava proizvodnju na 20, 30 i tako stigao do 50 džakova.

Zanat u proizvodnji pečuraka u kontrolisanim uslovima pekao je punih 10 godina, a kada je osetio da ima dovoljno znanja rešio je da se oproba i u proizvodnji lekovitih pečuraka: lavlja griva, šitaka, kraljevska bukovača, kesten gljiva. Krenuo je najpre sa proizvodnjom šitake i uzgajao ju je uporedo sa bukovačom jedno tri godine. Međutim, kada je shvatio da je proizvodnja lekovitih gljiva ekonomična odlučio je da prestane da se bavi bukovačom zato što je imao veće troškove jer je iziskivala veliki prostor i hiljade bala slame.

- Lekovite gljive imaju i bolju cenu na tržištu. Na našem prostoru ih ne proizvodi mnogo ljudi, pa je i manja konkurencija. Iako ima manje posla oko njih zahtevaju preciznost u radu i više ulaganja u opremu - kaže ovaj vrsni proizvođač pečurki.

Svoju proizvodnju organizovao je na prostoru od 120 m² gde može da gaji do 1.500 supstrata, od kojih neki teže i pet kilograma. Kao podlogu za supstrat koristi isključivo mešavinu od sojine i pšenične slame, bukove piljevine (ne pelet), ljusku od suncokreta, mlevenu šapurinu i malo mekinja.

- Na ovaj način dolazim do veoma jakog supstrata na kome proizvodim lekovite gljive. Zbog toga smatram da sam u velikoj prednosti od proizvođača koji to čine samo na piljevini i malo slame jer su moje gljive puno hranljivije - tvrdi Novaković ističući da pored gljiva prodaje i supstrat.

On kaže da nema problem sa prodajom. Sve gljive koje proizvede u svežem stanju proda na beogradskim pijacama, a ono što ostane osuši i plasira za proizvodnju tinktura biljnih kapi. Ističe da se ovakve tinkture najviše prave od lavlje grive, gljive koja pomaže kod nervnih oboljenja, multiple skleroze, alchajmerove bolesti, demencije, depresije, parkinsonove bolesti, moždanog udara, a pozitivno utiče na oboljenja probavnog trakta, obnavljanje sluzokože želuca, creva, gastritisa, anoreksije, imunog sistema, reguliše šećer i holesterol u krvi.

Zbog sposobnosti obnove i regeneracije čovekovog nervnog sistema ova gljiva dobila je naziv i "Prirodna hrana za neurone". Veoma lekovite tinkture su, po njegovim rečima, i od šitake, koja se smatra najlekovitijom jestivom gajenom gljivom, izuzetnom kod kardiovaskularnih problema. Za njom nimalo ne zaostaje Genoderma Lucidum gljiva, čija proizvodnja je još uvek u povoju. Njena tekstura je tvrda, pa se smatra nejestivom.

- Ona nije otrovna, samo je tvrda i teška za varenje. U Aziji se koristi već 4.000 godina. Kinezi veruju da je to gljiva bogova i imaju je uvek uz sebe jer veruju da će tako ostati zdravi. Lako se uzgaja i suši za čaj i spremanje biljnih peparata. Pošto je drvenasta i teško se vari, jedino u prahu može da se koristi kao konzumna gljiva - ističe Novaković.

Ovaj proizvođač lekovitih gljiva na sajmu u Vranju javnosti je po prvi put predstavio najnoviju konzumnu gljivu Cordyceps Militaris čiju proizvodnju je nedavno osvojio, a čiji benefiti su bili do skoro nepoznati.

- To je gljiva koja raste u prirodi iz nekog uginulog insekta. Njen životni put počinje kada insekt, koji tokom života u amazonskim šumama pojede micelijum i kada ugine iz micelijuma koji je pojeo, a koji je preživeo u njegovom telu izrasta ova pečurka. Ona je pravo čudo jer je odlična za srce i imunitet - kaže Novaković ističući da se njena svojstva još uvek istražuju u svetu i da Kinezi prednjače u proizvodnji i u istraživanju.

Ovaj čovek je veoma posvećen svom poslu od koga egzistira njegova porodica i želi još više da napreduje. Otuda razmišlja i o proširenju proizvodnje, a za to mu je kaže neophodan objekat u kome će u potpunosti biti regulisani kontorlisani uslovi proizvodnje počevši od vlage do svetlosti.

Član je i Udruženja Mikološkog društva Srbije gde može da čuje dosta korisnih saveta od eminentnih predavača i zato kad god dođe do nekih problema u proizvodnji on uvek sve rešava uz njihovu pomoć.