U Srbiji neiskorišćeni potencijali uzgoja lekovitog bilja - Gde su šanse?

Zbog toga se sve manji broj proizvođača opredeljuje za gajenje tog bilja. Valjevski kraj, ali i druga područja naše zemlje su itekako pogodna za gajenje različitih vrsta. Institut ima dugu tradiciju, preko 70 godina proučavanja lekovitog bilja, u primarnoj proizvodnji i preradi, naravno i u proizvodnji finalnih proizvoda kojih ima oko 300.

- Naši istraživači koji se bave ispitivanjem mogućnosti i tehnologije gajenja lekovitog bilja imaju veoma važan zadatak, da edukuju naše poljoprivredne proizvođače u pravcu proizvodnje takvog bilja - kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da se to pre svega odnosi na odabir zemljišta, tehnologiju gajenja i ono što je veoma važno, a to je prerada same biljke.

Važno je da se zna i kada je optimalno vreme berbe, koja je optimalna upotreba sredstava za zaštitu, a Institut u celokupnom postupku uzgoja pruža veliku podršku.

- Svi koji su zainteresovani za kooperantski odnos mogu raditi sa nama, jer nam je interes da pod okriljem naših stručnjaka, a imamo 29 naučnih radnika, od toga 20 doktora nauka, da kompletna proizvodnja bude pod nadzorom naših stručnjaka i da mi otkupimo prinose od samih proizvođača. Postoji ugovorna obaveza, cene su tržišne i na taj način su proizvođači sigurni, imaju obezbeđen plasman, a mi imamo sirovinu vrhunskog kvaliteta, što je nama veoma važno - kaže Lukić i dodaje da dobrog finalnog proizvoda nema bez kvalitetne sirovine.

Valjevski kraj ima velike površine netaknute prirode, što je jedan od uslova za gajenje lekovitog bilja, a u Institutu smatraju da postoje uslovi da se površine za gajenje mogu povećati dva do tri puta.

- Mi imamo odlične uslove i klimatske i zemljišne i tu nema nikakvih ograničenja, zemljišta nisu kontaminirana teškim metalima i prihvatljiva su za ovaj vid uzgoja - smatra naučni savetnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić" dr Dragoja Radanović.

- Lekovito bilje je širok pojam i podrazumeva veliki broj vrsta. Ne mogu sve biljne vrste da rastu u svim podnebljima. Suština je da kroz edukaciju ukažemo koje vrste treba gajiti i to je najbolje da budu one koje su autohtone.

Kamilica, nana, žalfija, beli slez, vranilova trava, valerijana, lincura, samo su deo vrsta koje mogu uspevati u valjevskom kraju, a što je pokazala i studija "Mogućnost gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području Grada Valjeva".

- Uvek će biti uvoza lekovotog bilja zbog preparata koji se proizvode i to se ne može izbeći, ali je bitno da se gaje one vrste koje dobro uspevaju na ovom podneblju, koje su autohtone i ovaj posao treba da se razvija. Svet je prepoznao mnogo toga i oni hoće da kupe naše lekovito bilje, poput kamilice - naglašava dr Radanović.

Interesovanje za uzgoj lekovitog bilja postoji, ali je mali broj onih koji odluče da ostanu u poslu.

- Ima onih koji nas zovu, i sistem je "ja živim u Beogradu, njiva je negde na planini, zarasla, ja sam čuo da tamo može da se gaji" i tako dalje. Svi bi da malo rade, ali da puno zarade. Suština je da ne može bez rada ili sa malo rada. Ko to shvati i ozbiljno pristupi, ima šansu. Oko 50 vrsta se gaji i kada biljka raste u podneblju koje joj odgovara, onda je malo problema, a njih uvek ima i moraju se rešavati - kaže Radanović i dodaje da mora biti rada, ulaganja, treba imati opremu, da je to specifična proizvodnja i da postoje i određena oruđa za rad u polju.

Primena lekovitog bilja kod nas, ali i u svetu je u konstantnom porastu, pa je neophodno na što većim površinama gajiti lekovito bilje.