Zašto je isplativa plastenička proizvodnja jagode?

Kada je u pitanju proizvodnja na otvorenom polju koja, kao i svaka proizvodnja pod otvorenim nebom nosi velike rizike, ulaganja su niža, pe se i najbrže povrati novac. Plastenička proizvodnja koja podrazumeva veća ulaganja je najintenzivniji oblik proizvodnje, daleko sigurnija, jagoda ranije stiže i samim tim je cena viša.

Miloš Zorić iz Bačke Palanke već tri godine proizvodi jagode u niskim tunelima, a nedavno je zahvaljujući podsticajnim sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu podigao plastenik i zasadio 4.000 sadnica. Veruje u dobre rezultate plasteničke proizvodnje i tvrdi da ovaj vid proizvodnje ima brojne prednosti.

- Obično berba u plasteniku počinje ranije, 20 do 30 dana pre nego na otvorenom polju. Prve zrele jagode su veoma tražena roba s obzirom da tržište u tom trenutku nije zasićeno, a to samo po sebi znači da im je i cena visoka - kaže sagovornik Agrokluba i napominje da je u ovoj proizvodnji presudan kvalitet, jer je veoma bitno i imati slatku, ukusnu bobicu.

Kvalitet, kako tvrdi Zorić, prepoznaju kupci pa nije imao nikada problem sa prodajom. Čak je iz okoline Sente dolazio kupac tokom sezone i nosio veće količine, kao i kupac iz Novog Sada koji je na putu do Bačke Palanke prošao brojna prodajna mesta da bi kupio baš kod njega.

- Kada padne cena oni u svom domaćinstvu kuvaju pekmez, a s obzirom da su jagode slatke i kvalitetne dodaju samo minimalne količine šećera te je proizvod ukusan - kaže sagovornik portala i dodaje da jedna tegla košta 700 dinara.

U plasteniku je zasađena jagoda sorte alba. To je vrlo rana sorta krupnog ploda, atraktivnog izduženog oblika koji je ujednačen i čvrst. Plodovi su jarko crveni i sjajni, a ukus je prijatan i aromatičan. U niskim tunelima zasađena je alba ali i kleri, takođe rana sorta izuzetno atraktivna, jedna od najboljih sorti, a sagovornik Agrokluba kaže da je prinos po živiću najčešće oko 800 grama.

Proizvodnja u niskim tunelima je funkcionalna i rentabilna, tako se postiže zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, sazrevanje je ranije za desetak dana nego na otvorenom, berba je lakša jer su plodovi suvi i čisti.

- Proizvodnja u niskim tunelima je nešto između proizvodnje na otvorenom i plasteničke, a za podizanje plastenika odlučio sam se prevashodno zbog još bolje isplativosti, ali moram reći da uspeha u ovom poslu nema bez ulaganja, rada i iskustva - govori Zorić.

- Kada je u pitanju proizvodnja u niskim tunelima od početka marta do kraja sezone nema odmora. I ovde i u plasteniku moraju biti angažovani radnici, ovo nije porodični posao koji je moguć samo ukoliko su manje površine - kaže na kraju Zorić, dodajući da je velika stavka u proizvodnji navodnjavanje i kvalitetna prihrana i zaštita na čemu ne sme da se štedi i kalkuliše.