Bela mangulica je jednostavna za uzgoj, a vrlo pogodna u spravljanju ukusne šunke, slanine, kulena

Kako bi od istrebljenja i zaborava sačuvao drevnu vojvođansku rasu svinja, po kojoj je Kovilj bio prepoznatljiv tokom šezdesetih godina 20. veka, poljoprivredni proizvođač Sava Graorac je pre 15-ak godina odlučio da počne da uzgoja bele mangulice. Prvu mangulicu kupio je na vašaru u Žablju, a danas ih je na njihovoj farmi oko 200.

- Ja ih uzgajam zato što volim sve ono što je bilo kadgod. Mangulica je bila skoro istrebljena, a meni je drago kad čujem da neko hoće da kupi prase - objašnjava Graorac i dodaje da je mangulica poznata po pozitivnom holesterolu, koji je koristan po ljudski organizam.

Ova drevna rasa svinja, priča Sava, nije zahtevna za uzgoj, a na njihovom meniju svakog dana nađe se raznovrsna hrana. Najčešće ih hrane ječmom, kukuruzom, testeninom, cveklom i begečkom šargarepom.

- Nema tu šta - daj da jede, da imaju vodu, blato i šta će im drugo. Blato najviše vole i da riju. One ne vole da idu na poljanu, njima najviše odgovara rit. Sunce vole, ali ne vole kad je plus 40. Letos sam ih morao polivati, da im pravim blato. Čak bolje podnose minus 15 nego plus 40 - prepričava svoje iskustvo sa uzgojem mangulica Graorac.

On ističe da mu se prodaja mangulica ne isplati, stoga je, osim na uzgoj, odavno usmeren na proizvodnju mesnih prerađevina od ove svinje. U njihovom pogonu se po starom porodičnom receptu proizvode slanina, kobasica, kulen, šunka i druge prerađevine od mangulice. Za neke od njih nagrađeni su na brojnim sajmovima i etno manifestacijama na kojima ih izlažu.

- Doktori preporučuju da oni sa slabijim zdravljem jedu slaninu od mangulice. Ona se jede zbog zdravlja i da se podmažu creva. Ništa nema lepše nego ujutru popiti jednu rakiju i jesti slaninu, posle možeš raditi kol'ko hoćeš - ističe Graorac i dodaje da na pijacama ima i lažnih proizvoda od mangulice, pa se godinama zalaže da slanina od ove svinje postane koviljski brend, koji bi bio zaštićen i prepoznatljiv.