Jedan hektar nevena daje do 600 kg sušenog - Zaradu donosi proizvodnja tokom cele godine

Kada u Dekutincu, selu nadomak Vladičinog Hana, na imanju Slavice Arizanović, procvetaju neveni žuti, zasađeni na jedan hektar, ovo mesto poprimi bajkovit izgled koji sve putnike namernike ostavlja gotovo bez daha. Mnogo njih zastane da aparatom ovekoveči ovaj prizor. Ipak, za njih je najlepši onaj kada Arizanovićevu zateknu noću kako pod rudarskom lampom bere cvetove nevena.

Uzgojem nevena na organski način ova Hančanka bavi se punih 15 godina. U ovaj posao ušla je kada je ostala bez posla u nekadašnjoj Drvnoj industriji Sloga. Iako je bila po struci ekonomista i najveći deo života provela u Vladičinom Hanu, nimalo joj nisu pali teško poljoprivredni radovi. I dok je obrađivala zemlju ona je stalno težila da na njoj organizuje takvu proizvodnju gde bi sve poslove mogla sama da završava, ali i da joj donese adekvatnu zaradu.

Kada je otkrila da sve to može sebi da priušti uzgojem nevena ona se potpuno posvetila ovoj proizvodnji.

- Sve poslove oko uzgoja nevena obavljam sama. Sa proizvodnjom rasada za ovu biljnu kulturu počinje se od februara do aprila, a presađivanje se obavlja u martu i aprilu kada se biljka nalazi u fazi dva do četiri prava lista. Sa jednog hektara može da se dobije od 300 do 600 kilograma suvih kruničnih listova, odnosno od 800 do 1.500 kilograma cvasti - objašnjava Arizanovićeva.

Svoj neven seje ručno. Tvrdi da ova biljka nimalo nije zahtevna u proizvodnji zato što ne traži zaštitu od štetočina i biljnih bolesti, a u organskoj poizvodnji se seje pored drugih kultura manje otpornih na bolesti kako bi ih zaštitila. Nikada nije imala problema sa prodajom osušenog nevena. Sve što proizvede proda otkupnim stanicama. I pored toga što ima siguran plasman za svoju robu na tržištu ona nije zadovoljna otkupnom cenom.

- Cena jednog kilograma osušenog nevena je samo 500 dinara. Da bi dobila ovu količinu suvog nevena potrebno je da uberem čak šest kilograma sirovog. Sve ovo kazuje da se ne može živeti samo od ovog posla, ali da se tokom godine značajno može popuniti kućni budžet - ističe sagovornica Agrokluba i naglašava da je pre izvesnog vremena od Humanitarnog centra iz Novog Sada dobila sušaru gde može da osuši i do sto kilograma nevena na kvalitetan način i gde uspeva da sačuva sva njegova lekovita svojstva.

Kaže dalje da bi od uzgoja nevena jedna porodica mogla normalno da egzistira samo kada bi ovu biljku proizvodila tokom čitave godine. Zato namerava da do jeseni sa suprugom Vladom svoje gazdinstvo opremi sa dva plastenika u kojima bi i tokom zime uz pomoć sistema za grejanje i navodnjavanje proizvodila neven, bosiljak i nanu.

Arizanovićeva se nosi mišlju da počne i sa proizvodnjom koprive koju bi mogla takođe, da proizvodi na jedan hektar. Kaže da se ona lakše uzgaja od nevena, a od nje bi mogla čak i seme da ponudi svojim kupcima. A dotle ona će i dalje u pauzi između dve proizvodnje koristiti priliku da po okolnim brdima u Vladičinom Hanu sakuplja lekovito bilje poput koprive, kupine, nane, majčine dušice, hajdučku travu, bokvicu...

U prikupljanju ovog lekovitog bilja je tokom proteklih godina toliko postala iskusna da je već napamet naučila mesta na kojima može uvek da ih nađe. Izveštila se i u njihovom branju i uvek vodi računa da im ne uništi izdanke koje će biljci omogućiti da se razmnoži i tokom iduće godine. A kada nije na njivi, u sušari ili u biljoberu sagovornica Agrokluba je u staji gde preko cele godine brine o svom stadu koza rase alpina, svinjama, pilićima, kokama i psima čuvarima.