Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Investicije

U šta ulagati?

Uzgoj ribe vraća uloženi novac za oko četiri godine - Nedovoljno iskorišćena privredna grana

Izvor: RTV

Utorak, 17.11.2020.

14:43

Komentari

Podeli

Šaran (Foto: Kletr/shutterstock.com) Šaran

Iako imamo idealne klimatske i zemljišne uslove za uzgoj ribe kao i ogromne mogućnosti za proširenje već postojećih kapaciteta i izgradnju novih ribnjaka, ova privredna grana u Srbiji nije dovoljno iskorisćena. Na to gotovo svakodnevno ukazuju stručnjaci, agrarni ekonomisti i poznavaoci prilika u ribarstvu, naglašavajući da se radi o profitabilnoj proizvodnji koja vraća uloženi novac za oko četiri godine.

Podaci grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije ukazuju da je Srbija 2019. godine raspolagala sa nešto više od 6.000 hektara šaranskih ribnjaka, kojih je najviše u Vojvodini. Ta površina je za 4% manje nego 2018. godine. Ono što je još značajnije je da je proizvodnja konzumnog šarana u poslednjih pet godina u padu za oko 30%.

Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije podseća da je proizvodnja šaranske ribe najzastupljenija na vojvođanskim slatinastim zemljištima i ona predstavlja čak 82% od ukupne proizvodnje ribe u Srbiji. Dodaje da upravo u Vojvodini postoje idealni uslovi za zasnivanje novih šaranskih ribnjaka i to na skoro 200.000 hektara, što nedvosmisleno ukazuje na ozbiljan potencijal domaćeg ribarstva, kada je u pitanju uzgoj konzumnog šarana.

U svojim istraživanjima ona navodi da je perspektiva i u izgradnji prerađivačkih kapaciteta koji su, za sada, ograničeni uglavnom na preradu morske ribe. Ono što bi umnogome podstaklo sve one koji žele da se bave ribarstvom je oslobađanje ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, ali je potrebno dodatno urediti trzište ribe i modernozovati marketing ovog važnog i nadasve zdravog prehrambenog artikla.

Da je potrošnja ribe kod nas u ozbiljnom padu potvrđuje i Anastasov Krum, direktor ribnjaka Kapetanski rit u Kanjiži. Kao glavne razloge navodi kulturološki i verski aspekt, jer se riba u Vojvodini uglavnom konzumira u vreme posta i slava.

- Proizvodnja šarana je generalno opala. Ugroženi smo od strane suseda Mađarske, Bugarske, Hrvatske, zemalja u kojima se proizvodnja ribe subvencioniše na mnogo različitih i konkretnih načina, i zato mi ne možemo da im pariramo sa cenama. Podsetiću, u Srbiji se ribarstvo subvencioniše sa svega 10 dinara po kilogramu proizvedene i prodate konzumne ribe, što je nedovoljno - kaže Krum.

On još dodaje da se u Vojvodini mnogi veliki ribnjaci gase ili pak smanjuju proizvodnju. Poseban problem u ovom sektoru bi mogao nastati ukoliko se proizvedena riba, zbog pandemija korona virusa i smanjenog obima rada restorana i usluga ne proda već ostane u ribnjacima. To bi u moglo dovesti u dubiozu najveći broj ribnjaka i stoga je neophodna pomoć Ministarstva poljoprivrede.

O skromnoj potrošnji ribe govori i neslavan podatak da smo na samom začelju u Evropi, jer se u Srbiji po glavi stanovnika godišnje potroši svega šest kilograma, dok u razvijenim zemljama EU taj podatak iznosi čak 35 kilograma ribe.

Firme:

Privredna komora Srbije

Tagovi:

Kapetanski rit

grupacija za ribarstvo

Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda

proizvodnja konzumnog šarana

vodni doprinos

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.