Podizanje vinograda nije jeftino ulaganje, ali se od dva hektara može živeti

Prema podacima beogradskog Insituta za ekonomiku poljoprivrede iz 2018. godine pod vinogradima imamo 34.000 hektara, što je povećanje u odnosu na Popis iz 2012. kada su vinogradi zauzimali 22.150 hektara.

Uprava za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede nedavno je objavila javni poziv za dodelu podsticaja za vinogradare na koji do 19. avgusta mogu da konkurišu registrovana aktivna poljoprivredna gazdinstva, zadruge,srednje škole, naučnoistraživačke orgnizacije, zadužbine manastiri, crkva.

Po ovoj konkursnoj liniji obezbeđeno je 200 miliona dinara, a novac se može dobiti za analizu zemljišta u maksimalnom iznosu od 200.000 dinara, zatim za izradu projekta vinograda do najviše milion dinara, nabavku sadnica vinove loze i naslona zasada u visini od po 30 miliona dinara… Finansira se 60%od troškova investicije.

Ministarstvo poljoprivrede posredstvom Uprave u proteklih nekoliko godina značajno pomaže razvoj vinogradastva smatrajući da ova grana privrede može da donese ekonomski razvoj ne samo vinogradaskih područja, već da donese napredak ruralnim sredinama i unapredi rast privrede.

Prema podacima beogradskog Insituta za ekonomiku poljoprivrede iz 2018. godine pod vinogradima imamo 34.000 hektara, što je povećanje u odnosu na Popis iz 2012. kada su vinogradi zauzimali 22.150 hektara. Pre četresetak godina pod vinogradima je bilo u Srbiji 100.000 hektara

Više je vinograda sa vinskim sortama grožđa i to 75 odsto. U Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80 341 gazdinstvo Prosečna veličina vinograda je svega 0.28 hektara. Tačnije 0,23 hektar u centralnom delu zemlje i 0,85 hektara u Vojvodina.

- Vinogradarstvo je skupa delatnost od koje tek posle šeste godine posle podizanja zasada stiže prva prava zarada– kaže asistent na Poljoprivrednom faluktetu u Novom Sadu master inženjer Mladen Kalajdžić, smatrajući da će se mere podsticaja koje daje država značajnije osetiti na privredu i kulturu tek za desetak godina.

- Dobro je da je država najzad prepoznala koliko vinogradarstvo može da doprinese ekonomskom razvoju zemlje, jer ono ide uz vinarstvo, a to onda znači da koristi imaju ne samo vinogradari i vinari već više privrednih grana , poljoprivreda, trgovina, ugostiteljstvo, turizam - kaže Kalajdžić.

Po njegovim rečima značajan napredak već je postignut i po pitanju udruživanja proizvođača i zaštite geografskog porekla vina.

- Formirano je više rejonskih udruženja koja se bave zaštitom geografskog porekla grožđa i vina, a da bi se obnova domaćeg vinogradarstva nastavila i intezivirala, treba još mera na različitim nivoima. Prvo država mora da nastavi da i nadalje daje podsticaje, a proizvođači se moraju, još više udruživati i unapređivati znanje i tehnologije,i podsticati i razvijati domaći naučno- istraživački rad–naglašava Kalajyić.

Podizanje vinograda nije jeftino ulaganje, jer uključjući i kupovinu hektara zemlje treba, kažu upućeni, između 30.000 i 35.000 EUR. Za podizanje zasada potrebno je od 10.000 do 15.000 EUR po hektaru, a za opremu i proizvodnju vina još bar 5.000 EUR. Kada krene proizvodnja počinju i drugi troškovi, radna snaga (tehnolozi i berači), treba platiti boce, etikete, reklamu…Vinogradari kažu da se od dva hektara vinove loze može živeti ako se grožđe koristi za vino, a od pet ili šest hektara vinograda komotno.