Mladi se sve više odlučuju na uzgoj mušmule

Vreme je vraćanju uzgoju starih sorti biljaka i rasa životinja. Međutim, koja je to sorta, koja nema samo sentimentalnu vrednost, već može doneti profit uzgajivačima? Lake za uzgoj, a na pijaci kupci vrlo brzo isprazne gajbice na tezgama, pa se čini da je mušmula vrlo privlačna za poljoprivredni biznis.

Prošle godina cena za kilogram kretala se oko 120 dinara. Međutim, iako voće koje ima najveći areal rasprostranjenosti, mušmula nije u velikoj meri zastupljena u voćarskoj proizvodnji srpskih proizvođača. Ipak, mladi poljoprivrednik iz Malog Požarevca Ilija Stanković pored vinograda, zasada šljiva, breskvi gaji i mušmule.

- Mušmule, kao i ostalo voće prodajem na pijaci Zeleni venac u Beogradu. Iskreno, dok nisam navikao, bio sam iznenađen potražnjom mušmula kada sam počeo da ih prodajem na pijaci pre nekoliko godina. Ranije smo prodavali na Veletržnici Beograd ali smo onda rešili da probamo i na Zelenom vencu. Dok ima potražnje i dok je kvalitet zadovoljavajući, što je usko povezano, prodaja će ići dobro baš kao i sada - kaže Ilija za Bolju zemlju.

Mladi poljoprivrednik uzgaja mušmule na 35 ari, uglavnom domaću krupnu sortu. U svom zasadu ima kombinaciju mlađeg i starijeg zasada, pa prinosi iz godine u godinu variraju i kreću se od 2,5 do 3 tone na ovoj uzgajanoj površini,

Otpornost na sušu zavisi od podloge, Ilija kalemi na dunji

Inače, mušmula potiče sa Kavkaza, relativno dobro podnosti sušu i hladnije temperature. Uspešno se gaji na nadmorskoj visini do 1000 metara i zbog kasnog cvetanja, koje inače može da traje i do 190 dana, otporna je na prolećne mrazeve. Gaji se na rastresitim zemljištima i već druge godine počinje sa rađanjem i to od 12 do 15 tona po hektaru. Razmnožava se semenom i kalemljenjem na generativne i vegetativne podloge.

- Kalemljenje prepuštam iskusnijima od sebe, tako da kupujem gotove sadnice od proverenih rasadnika sa kojima sam i ranije sarađivao. Uglavnom se kalemi na dunji.

Bakteriozna plamenjača najveća pretnja

Stručnjaci napominju da otpornost na suše zavisi dosta od podloge na koju je mušmula nakalemljenja, a ovo leto nije ostavilo posledica na Ilijine mušmule. Ipak, ova voćka nije u potpunosti otporna na bolesti i preporučuje se hemijska zaštita u kombinaciji sa nekim od bakarnih preparata i sa insekticidima, piše portal Bolja zemlja.

- Da, bakteriozna plamenjača je najteža bolest sa kojom se susreću voćari koji gaje dunje i mušmule. Efikasnog leka nema, jer antibiotici nisu dozvoljeni u proizvodnji, pa se voćari snalaze na ovaj ili onaj način. I svako ima neki svoj recept za proizvodnju koji nikome ne otkriva, a koji se tiče zaštite i korišćenja pesticida - ističe on.

- Svi se muče oko jabuke, a ti uzimaš pare od mušmula - kaže Stanković.

Plodovi mušmule bogati su fosforom, kalijumom, magnezijumom, vitaminom C, antiokcidansima. Za jelo sazrevaju od polovine oktobra do kraja decembra i pravilo je da posle smrzavanja postaju ukusniji za jelo. Od ovog voća pravi se ukusan džem – vinari kažu da se odlično kombinuje sa svim vrstama vina, a kuvari da pečene na puteru i sa karanfilićem treba jesti uz divljač. Najbolje od svega je što cena mušmula slabo varira, a potražnja je stalna.

- Objektivno može biti profitabilna, ali još uvek nije toliko zastupljena u proizvodnji. Jako je zahvalna za gajenje, sa malih površina u punom rodu ima odlične prinose, ukoliko se sve uradi, kako treba. Cena je iz godine u godinu sve stabilnija i sa manje variranja u toku trajanja sezone. Moj zet jednom prilikom je rekao – ‘Ilija, razmišljam o onom tvom biznisu. Svi se nerviraju i muče oko jabuka, a ti uzimaš pare za mušmule sa mnogo manje muke’.