Povratak konoplje na srpske oranice - Triput isplativija od kukuruza

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha
Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.


Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

Udruženje Konoplja Novi Sad

Poljoprivredna zadruga Konoplja

Maja Timotijević

konoplja

industrijska konoplja

gajenje konoplje

da li se isplati uzgoj konolje

da li se isplati gajenje konoplje

gajenje industrijske konoplje u Srbiji

nega konoplje

sadnja konoplje

žetva konoplje

CBD ulje od konoplje

ulje od konoplje

GRAMINA