Srbi zbog pečalbe rado uče medicinski nemački, mađarski, ali i rumunski - Škole stranih jezika dobar posao i u malim mestima

Izreka koja kaže da ljubav govori stotinu jezika, u Srbiji bi se poslednjih godina mogla preinačiti u - "beda razume svaki jezik". Ili se bar trudi da nauči, sudeći po interesovanju građana Srbije za učenje stranih jezika.

Nažalost, nisu Srbi jezički entuzijasti, već ih nemaština tera u pečalbu. Uslove za bolji život najčešće traže u nekoj od zemalja Evropske unije, a da bi stigli tamo, prva prepreka koju treba da preskoče je jezik.

Iz tog razloga, kursevi stranih jezika su pravi hit u Srbiji i trenutno jedan od najisplativijih biznisa kod nas.

To za eKapiju potvrđuje i Anka Mrkšić, partner u novoosnovanom jezičkom studiju Deutsch punkt MIA u Donjem Milanovcu, koja kaže da je interesovanje za kurseve jezika ogromno.

- Još nismo zvanično ni počeli da radimo, a već dobijamo brojne upite na dnevnom nivou, i to ne samo iz Donjeg Milanovca, već i iz Majdanpeka, Bora... Za sada već imamo oko 50 polaznika – govori naša sagovornica i napominje da će njihov jezički studio početi da radi 1. maja.

Prema njenim rečima, ljudi se najviše interesuju za medicinski nemački, a razlog su naravno ovdašnje mizerne plate u zdravstvu, dok sa druge Nemačka prosto vapi za stručnim medicinskim kadrovima i mnogo ih bolje plaća.

- Studio Deutsch punkt MIA u ponudi zato ima kurs nemačkog jezika specijalizovan za medicinare – medicinske i pedijatrijske sestre, babice, negovatelje, farmaceute, koji će držati profesor nemačkog jezika sa TELC licencom koji je prošao višemesečnu obuku za medicinski nemački – kaže Anka Mrkšić.

Ona dodaje da se uz dobrog predavača, za šest meseci koliko traje početni kurs (nivo A1), jezik može savladati i bez predznanja, sasvim dovoljno da se razumeju i koriste izrazi potrebni za konverzaciju i zadovoljavanje konkretnih potreba.

Osim medicinskog nemačkog, u jezičkom studiju Deutsch punkt MIA u Donjem Milanovcu polaznici će pohađati i standarne kurseve za odrasle i decu, kao i konverzacijske, na kojima se razvijaju veštine slušanja čitanja, pisanja i pravilnog izgovora.

U ponudi su kursevi i na engleskom, ruskom, pa i srpskom, u sklopu pripreme za polaganje ispita za upis u srednje škole i na fakultete, ali, kao poseban kuriozitet, sagovornica našeg portala ističe da se ljudi masovno interesuju i za učenje rumunskog jezika.

- Mnogi su nas pitali da li ćemo imati kurs rumunskog. Ovaj jezik im je interesantan zbog blizine rumunske granice i činjenice da je ta zemlja članica EU. Zato smo rešili da im izađemo u susret i u planu nam je da i ovaj kurs uvrstimo u svoju ponudu – kaže Anka Mrkšić.

- Predavači su povremeno dolazili u Donji Milanovac iz Beograda i iz drugih većih gradova i ljudi su sa velikim interesovanjem pohađali te časove. To smo prepoznali kao šansu za biznis – navodi Anka.

Ovo nimalo ne iznenuđuje, ako se zna da je u Borskom okrugu situacija po pitanju odliva stanovništva zaista alarmantna. U Donjem Milanovcu nekadašnji industrijski giganti su propali pre nekoliko godina, a broj stanovnika spao je na manje od hiljadu. Borski okrug, nekada nadaleko poznat po metaloprerađivačkoj industriji, tavori čekajući da stranci koji tamo kopaju zlato i bakar počnu da ekploatišu rude i ekonomski ožive taj kraj i celu Timočku krajinu.

Po svemu sudeći, međutim, ljudi više ne mogu da čekaju bolja vremena, jer, kako kažu, sada je tamo lakše naći zlato nego čoveka. I dok strane firme kopaju zlato, Istočna Srbija kopa i nogama i rukama da se domogne inostranstva, a osnovni alat za to je učenje stranih jezika.


Vojvođani sve više "divane madžarski"

Možda Balašević "slabo divani madžarski", ali Vojvođani masovno postaju pravi eksperti za ovaj jezik, s obzirom da se skoro već celu deceniju u sve većem broju muče da savladaju komplikovanu mađarsku gramatiku kako bi se domogli mađarskog pasoša. Jedan od njih je i S. M. iz Vršca, koji zahvaljujući poreklu ima pravo na sticanje državljanstva ove članice EU i zato intenzivno uči mađarski jezik.

- Bilo mi je potrebno dosta vremena da iskopam sve papire koji dokazuju da su moja baba i njeni roditelji, inače poreklom Mađari, rođeni na teritoriji Austro-Ugarske, što je uslov za apliciranje za mađarsko državljanstvo. Čim sam to završio, upisao sam dvomesečni kurs mađarskog, koji učim "od nule" – govori za eKapiju ovaj tridesetdvogodišnji Vrščanin, koji se nada da će savladati mađarski u dovoljnoj meri kako bi prošao razgovor u mađarskoj ambasadi i dobio državljanstvo.

- Čuo sam da su sada pooštrili uslove što se tiče nivoa znanja jezika i da sve više biraju određene kadrove, poput doktora, ali se nadam da ću uspeti – kaže S. M. koji želi da sa porodicom potraži bolji život u Švajcarskoj ili Nemačkoj, gde ima rođake.

Branislava Petrović

jezički studio Deutsch punkt MIA Donji Milanovac

Anka Mrkšić

medicinski nemački

škole stranih jezika u Borskom okrugu

kurs nemačkog u Donjem Milanovcu

kurs rumunskog jezika

kursevi stranih jezika u Donjem Milanovcu